REKOM mreža pomirenja

Proces REKOM započet je debatom o instrumentima za otkrivanje i kazivanje činjenica o prošlosti u maju 2006. godine na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraživačko-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta (Hrvatska). Učesnici, predstavnici nevladinih organizacija i udruženja porodica nestalih i žrtava iz postjugoslovenskih zemalja, dali su prednost regionalnom pristupu u suočavanju s prošlošću.

Koalicija za REKOM je u periodu od maja 2006. do 26. 3. 2011. godine organizovala sveobuhvatnu društvenu debatu (konsultativni proces) o mandatu REKOM-a. U njoj je učestvovalo 6700 predstavnika i predstavnica civilnog društva, uključujući organizacije koje se bave ljudskim pravima, žrtve, porodice žrtava i nestalih, izbeglice, veterane/branitelje, logoraše, pravnike i pravnice, umetnike i umetnice, pisce i spisateljice, novinare i novinarke i druge ugledne pojedince i pojedinke. Održano je 128 lokalnih i regionalnih skupova i osam međunarodnih foruma za tranzicionu pravdu. Izneti stavovi pretočeni su u Predlog Statuta REKOM-a, koji je 26. marta 2011. godine usvojila Skupština Koalicije za REKOM.

Nakon konsultativnog procesa, započela je druga faza procesa – institucionalizacija Inicijative REKOM. Ova faza predstavlja prenos Inicijative REKOM sa nivoa civilnog društva na politički nivo – u domen institucija. Da bi dobila javnu podršku za osnivanje REKOM-a, Koalicija je u maju i junu 2011. godine organizovala peticiju za osnivanje REKOM-a, koju je potpisalo 555.000 građana iz svih postjugoslovenskih zemalja. Formiran je Tim javnih zagovarača i pokrenuta je akcija REKOM za budućnost. Zagovaranje je rezultiralo odlukom predsednikâ odnosno Predsedništva BiH da imenuju lične izaslanike za REKOM. Izaslanici su dobili zadatak da analiziraju Statut REKOM-a koji je predložila Koalicija za REKOM i da provere ustavne i pravne mogućnosti za osnivanje REKOM-a u svakoj pojedinačnoj državi.

Izaslanici za REKOM predali su 28. 10. 2014. godine Koaliciji za REKOM Izmene Statuta REKOM-a, kao usaglašeni dokument koji predstavlja pravni okvir za osnivanje REKOM-a. Te izmene je Koalicija za REKOM bezrezervno podržala na Skupštini, 14. 11. 2014. Međutim, u međuvremenu, održani su izbori u BiH i izabrani novi članovi Predsedništva BiH, a u Hrvatskoj je izabrana nova predsednica, pa se u prvoj polovini 2015. godine Koalicija za REKOM našla u situaciji da iznova traži podršku za osnivanje REKOM-a. Podršku su potvrdili predsednici Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije i bošnjački član Predsedništva BiH. Oni su podržali i strategiju Koalicije za REKOM da se pitanje osnivanja REKOM-a razmatra u okviru Berlinskog procesa. Za samo nekoliko dana, u maju 2017. godine, 50.000 građana Sarajeva, Banjaluke, Prištine, Zagreba i Beograda potpisalo je peticiju za dogovor lidera postjugoslovenskih zemalja o osnivanju REKOM-a u okviru Berlinskog procesa. U Deklaraciji predsedavajućeg samitu u Trstu, 12. 7. 2017. godine, posebno je istaknuta preporuka Foruma civilnog društva za osnivanje REKOM-a, kao zajedničko nastojanje učesnika samita. U vezi sa samitom u Londonu,  koji će se održati10. 7. 2018. godine, Koalicija za REKOM je pozvala premijere Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije da potpišu Deklaraciju o osnivanju REKOM-a i pozovu preostale postjugoslovenske zemlje da se priključe zajedničkom poslu – izradi popisa ljudskih gubitaka u ratovima devedesetih.