Diskusija o operaciji 'Oluja' 1995. godine u politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji danas. Razgovaraju Vjeran Pavlaković, Univerzitet u Rijeci, i Sven Milekić, Univerzitet Mynoth, Irska. Razgovor vodi Jelena Đureinović, Fond za humanitarno pravo.
Učesnici debate pod nazivom „Oluja u kulturi sjećanja“ ukazali su na to se u regionu i dalje takmiče zvanične verzije događaja u ratovima tokom devedesetih godina s potrebom da sve žrtve budu priznate.
Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da će potpredsednik Vlade za društvene djelatnosti i ljudska prava Boris Milošević učestvovati na obeležavanju godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja“ 05.08.2020. u Kninu.
Branko Balunović je bio komandir antiterorističke jedinice Hrvatske vojske u operaciji Oluja avgusta 1995. godine. Posvedočio je da je u selu Grubori 07.08.1995. video više ubijenih civila.
Svedok Milan Ilić, Srbin iz ličkog sela Donji Lapac, opisao je kako je u avgustu 1995. godine pobegao iz ruku hrvatskih vojnika neposredno pošto je uhapšen u susednom selu Oraovcu.
Suprug Milice Đurić je živ spaljen tokom akcije Oluja 1995. O tome je svedočila na suđenju hrvatskim generalima Gotovini, Čermaku i Markaču.
Državne komemoracije događaja iz ratova devedesetih godina na području bivše Jugoslavije počele su u Srbiji tek nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, posebno od 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer.
Uoči 25. obljetnice "Oluje" trenutak je za razgovor o interpretacijama Oluje u kulturi sjećanja i politikama povijesti. Debata "Oluja u kulturi sjećanja" - petak, 31.07.2020. godine, u Velikoj dvorani Novinarskog doma u Zagrebu, Perkovčeva ulica 2, s početkom u 11:00 sati.
Inicijativa mladih za ljudska prava poručuje predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću da treba javno govori o kršenju ljudskih prava tokom operacije Oluja 1995, podstakne osnivanje Regionalne komisije - REKOM, i da oduzme odlikovanja osuđenim ratnim zločincima.
U izveštaju „Demokratizacija tranzicione pravde na Kosovu“, objavljenom 16.07.2020. godine, naglašava se da Kosovo mora da se fokusira na stvaranje i sprovođenje sveobuhvatne strategije vezane za nasleđe proizašlo iz rata 1998-1999. godine. To je preduslov da bi društvo moglo da obezbedi mirnu i održivu budućnost.
Trećom debatom u okviru projekta Forum Evropa, Hartefakt fond nastavlja program kojim obeležava 25. godišnjicu genocida u Srebrenici. U razgovoru pod naslovom "25 gosdina kasnije" koji je moderirao Ognjen Aksentijević, učestvovali su glumica Mirjana Karanović, dramaturškinja i programska direktorka Hartefakt fonda Biljana Srbljanović i direktor Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari Emir Suljagić.
U vezi s 25. godišnjicom genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavlja digitalni narativ „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“, nastao na osnovu istoimenog Dosijea koji je FHP predstavio javnosti u julu 2017. godine.
