Diskusija o operaciji 'Oluja' 1995. godine u politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji danas. Razgovaraju Vjeran Pavlaković, Univerzitet u Rijeci, i Sven Milekić, Univerzitet Mynoth, Irska. Razgovor vodi Jelena Đureinović, Fond za humanitarno pravo.
Učesnici debate pod nazivom „Oluja u kulturi sjećanja“ ukazali su na to se u regionu i dalje takmiče zvanične verzije događaja u ratovima tokom devedesetih godina s potrebom da sve žrtve budu priznate.
Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da će potpredsednik Vlade za društvene djelatnosti i ljudska prava Boris Milošević učestvovati na obeležavanju godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja“ 05.08.2020. u Kninu.
Državne komemoracije događaja iz ratova devedesetih godina na području bivše Jugoslavije počele su u Srbiji tek nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, posebno od 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer.
Uoči 25. obljetnice "Oluje" trenutak je za razgovor o interpretacijama Oluje u kulturi sjećanja i politikama povijesti. Debata "Oluja u kulturi sjećanja" - petak, 31.07.2020. godine, u Velikoj dvorani Novinarskog doma u Zagrebu, Perkovčeva ulica 2, s početkom u 11:00 sati.
Inicijativa mladih za ljudska prava poručuje predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću da treba javno govori o kršenju ljudskih prava tokom operacije Oluja 1995, podstakne osnivanje Regionalne komisije - REKOM, i da oduzme odlikovanja osuđenim ratnim zločincima.
U izveštaju „Demokratizacija tranzicione pravde na Kosovu“, objavljenom 16.07.2020. godine, naglašava se da Kosovo mora da se fokusira na stvaranje i sprovođenje sveobuhvatne strategije vezane za nasleđe proizašlo iz rata 1998-1999. godine. To je preduslov da bi društvo moglo da obezbedi mirnu i održivu budućnost.
Obeležavanje 25 godina od genocida u Srebrenici proteklo je s nešto skromnijim brojem prisutnih na u Memorijalnom centru Srebrenica u Potočarima, zbog koronavirusa. REKOM Mreža pomirenja je proučila izveštavanje medija vezano za 25. godišnjicu genocida u Srebrenici.
Emisija Federalne Televizije „25 godina od genocida u Srebrenici“ postavila je 11.07.2020. pitanja o razlozima za negiranje genocida i mogućim zakonskim rešenjima kojima bi se obezbedilo poštovanje presuda za ratne zločine. Pod sloganom „Ubijanje ubijenih“, emisija je postavila pitanja o tome zašto neke politike i političari ni četvrt veka posle genocida ne žele da se suoče sa istinom?
Milorad Dodik, koji je 2007. godine bio predsednik Vlade Republike Srpske, u intervjuu za Centralni dnevnik sa Senadom Hadžifejzovićem potvrdio je da se u Srebrenici 1995. godine dogodio genocid. Intervju je prikazan na NTV Hayat 2. decembra 2007. godine.
U Srbiji je 2010. godine postojala značajna politička podrška za procesuiranje ratnih zločina, ali je takva podrška danas nestala, kaže za AlJazeera Balkans Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.
U znak sećanja na žrtve zločina u Srebrenici 1995. godine, poslanička grupa Savez 90/Zeleni u nemačkom parlamentu podsetila je na važnost sećanja, pravde i pomirenja, kao preduslove za sprečavanje zaboravljanja ratnih zločina i mogućnosti da se u budućnosti ponove.
