„Politike sećanja i komemoracije žrtava“: Pluralističko sećanje i prevazilaženje etničkog i religijskog odvajanja žrtava ključni za doprinos memorijalizacije procesima pomirenja

U okviru nedavno završenog XIII Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama održan je panel  „Politike sećanja i komemoracije žrtava“. Panelistkinje i panelista su u svojim izlaganjima mapirali ključne tačke politika i kultura sećanja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu, sa posebnim osvrtima na komemoracije žrtava pojedinih ratnih zločina počinjenih tokom ratova devedesetih na ovim prostorima. Bilo je reči o problematici kulture nekažnjavanja, industrije sećanja i mogućnostima da se naizgled već ustaljeni, dominantni nacionalistički narativi preispituju i menjaju. Jedan od zaključaka panela je da su pluralističko sećanje i prevazilaženje etničkog i religijskog odvajanja žrtava ključni za doprinos memorijalizacije procesima pomirenja.

Lejla Gačanica, doktorantkinja pravnih nauka, pravna savetnica i nezavisna istraživačica se u svom izlaganju bavila načinom kreiranja kolektivnog sećanja u Bosni i Hercegovini, manipulacijom narativima i selektivnim prihvatanjem pravde u podeljenom društvu. O ovim temama je govorila na primerima obeležavanja 25 godina od genocida u Srebrenici  i potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Kao glavnu prepreku postizanju pluralističkog sećanja na devedesete istakla je jednodimenzionalan pogled na događaje, kakav se propagira sa pozicija moći, a koji ima posledice po život običnih ljudi i transgeneracijsko reprodukovanje nacionalističkih narativa, koji nastoje da iz kolektivnog sećanja obrišu pojedine zločine, a samim tim i njihove žrtve.

Izlaganje Svena Milekića, doktoranda istorije na Univerzitetu Maynooth u Irskoj, za temu je imalo dominantni narativ o „Domovinskom ratu“, koji se formira u odnosu na akciju „Oluja“, koja se u hrvatskom društvu većinski percipira kao ratna pobeda, i događaje u Vukovaru 1991. godine, koji se obeležavaju u tonu sećanja na hrvatske žrtve rata. Uprkos značajnim pomacima ka priznavanju svih žrtava koje je napravila „umereno nacionalistička“ Vlada premijera Andreja Plenkovića, Milekić ističe da je napredak više deklarativan nego suštinski, te da je u centru narativa o „Domovinskom ratu“ i dalje predstava Hrvatske kao moralno superiornog pobednika koji prašta.

Tema izlaganja Jelene Đureinović, postdoktorantkinje na Univerzitetu u Beču i koordinatorke programa memorijalizacije u Fondu za humanitarno pravo bila je industrija sećanja u Srbiji, koja se poslednjih godina u najvećoj meri oslanja na rat na Kosovu i bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine.  Devedesete postaju centralna tačka politike sećanja od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, kada dolazi i do povećanog ulaganja u industriju sećanja koja podrazumeva organizovanje manifestacija, proizvodnju specijalnog televizijsikog programa i izdavačku delatnost čija je centralna tema stradanje Srba, a sve to pod okriljem državnih institucija. Na taj način zvanična Srbija strateški  briše nesrpske žrtve iz kolektivnog sećanja.

Stephanie Schwandner-Sievers je je socijalna antropološkinja sa Bornemut univerziteta u Velikoj Britaniji. Tema njenog izlaganja bila je memorijalizacja na Kosovu iz etnografske perspektive. Schweiner-Sievers ističe da se master narativ „novog Kosova” formira oko ideje „mučenika nacije“, pojedinaca, najčešće boraca OVK, poput Adema Jasharija, čije životne priče imaju veliki identifikacijski potencijal, jer oni kao žrtve koje su istovremeno i heroji predstavljaju simbol otpora viktimizaciji i borbe za oslobođenje.  Kao problematične tačke ovakvog narativa ističe njegovu heteronormativnu i etnonacionalističku potku, koja omogućava intergeneracijsku reprodukciju nepoverenja prema Srbima. To nepoverenje je s obzirom na kontekst razumljivo, ali, kako smatra, ne i nepromenljivo.

Panel  je moderirala Lea David, vanredna profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetskom koledžu Dablin i uporedna istorijska sociološkinja sa interdisciplinarnom pozadinom iz kulturne antropologije i istorije.

Učesnice i učesnik panela govorili su na engleskom i regionalnom jeziku.