REKOM mreža pomirenja

Jelena Đureinović, Sven Milekić, Vjeran Pavlaković i Nataša Kandić u debati o sećanju na Olujiu (Foto: RECOM/Zoom/YT)
Debata_Oluja-kultura-secanja_Jelena-Djureinovic_Sven-Milekic_Vjeran-Pavlakovic_Natasa-Kandic_20200806

06.08.2020.

“Operacija Oluja u politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji 25 godina kasnije”

Andrej Plenković, Ante Gotovina, Boris Milošević, Danas, Jelena Đureinović, Kultura sećanja, Nataša Kandić, Oluja 1995, Ratni zločini, REKOM Debate, REKOM Mreža pomirenja, Sven Milekić, Vjeran Pavlaković

Prisustvo potpredsednika hrvatske vlade Borisa Miloševića iz redova SDSS-a državnom obeležavanju “Oluje” u Kninu, korak je napred i jako važna poruka u odnosima Hrvatske i Srbije. Ovo je jedan od zaključaka online debate u organizaciji REKOM Mreže pomirenja i Fonda za humanitarno pravo o tome kako Hrvatska i Srbija, posle 25 godina, oblikuju sećanja na vojno-policijsku operaciju „Oluja“.

O Oluji u kontekstu kultura i politika sećanja u Hrvatskoj i Srbiji Jelena Đureinović iz Fonda za humanitarno pravo je razgovarala s Vjeranom Pavlakovićem sa Sveučilišta u Rijeci, i Svenom Milekićem s Univerziteta Maynooth u Irskoj. Diskusiju je otvorila koordinatorka REKOM Mreže pomirenja i osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić govoreći o perspektivi žrtava. Učesnici razgovora su posebnu pažnju posvetili analizi ovogodišnjih obeležavanja u obe zemlje.

Snimak debate na: Facebook stranici Za REKOM i kanalu RECOM na YouTube.com.

Jelena Đureinović, Sven Milekić, Vjeran Pavlaković i Nataša Kandić u debati o sećanju na Olujiu (Foto: RECOM/Zoom/YT)
Jelena Đureinović, Sven Milekić, Vjeran Pavlaković i Nataša Kandić u debati o sećanju na Olujiu (Foto: RECOM/Zoom/YT)

Audio snimak razgovora je objavljena i kao podkast Epizoda 4: Oluja u politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji u dijalogu na stranici: www.kulturesecanja.org.

Ove sedmice navršava se 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“ kojom je okončan četvorogodišnji oružani sukob na teritoriji Hrvatske. “Oluja” predstavlja veoma važnu tačku u kulturama i politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji danas. U Hrvatskoj se obeležava pobeda i iskazivanje najveće zahvalnosti braniteljima, dok se u Srbiji organizuju komemoracije posvećene žrtvama, zajedno sa Republikom Srpskom. Proslava pobede i „domovinske zahvalnosti“ u Hrvatskoj zapostavlja zločine koji su počinjeni za vreme i nakon „Oluje“ i njihove žrtve.

S druge strane, u Srbiji se žrtve „Oluje“ komemoriraju kao najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata, bez osvrta na širi kontekst rata u Hrvatskoj koji je prethodio „Oluji“, kao i na prisilnu mobilizaciju izbeglica po njihovom dolasku u Srbiju.

Diskusiju je otvorila koordinatorka REKOM Mreže pomirenja i osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja je govorila o perspektivi žrtava.

– Ovogodišnje obeležavanje “Oluje” je značajno zbog velikog protoka vremena, ponavljanja nekih starih pitanja i otvaranja nekih novih. Što se tiče Hrvatske, to je bila proslava pobede, uspostavljanja suvereniteta na celoj teritoriji i to se ne može pravno osporavati. Nove poruke su se čule prvi put o različitosti viđenja “Oluje”. Otvorno je pitanje da se o “Oluji” otvoreno razgovara, čuli smo poruke o pomirenju. Prvi put je na kninskoj tvrđavi bio neko ko je proživeo sve te godine. Boris Milošević se jako dobro poneo i istakao dobru poruku da je njegov dolazak u Knin “zalog za budućnost”.

Milošević je sjajna moralna figura ovogodišnjeg obeležavanja “Oluje” i u Hrvatskoj i u Srbiji. Njegov odlazak u Knin je dočekan ružno u Srbiji, nijedan političar ga nije podržao, iako je on uradio nešto što je bitno za odnos Srba i Hrvata. Treba podržati Borisa Miloševića, jer je pravo na sećanje jedno od osnovnih prava i svaka zajednica treba da je ima i neguje u svojoj sredini i u širem planu – ukazala je Kandić.

Kako je navela, hrvatski premijer Andrej Plenković je rekao da pomirenje mora da se gradi na činjenicama i saradanji svih koji mogu da pomognu u rešavanju sudbine nestalih, postizanju pravde za sve i nastavku procesuiranja ratnih zločina.

– S druge strane, o pomirenju je govorio i predsednik Srbije, koji je na mostu na kojem je veliki broj srpskih izbeglica iz Hrvatske, muškaraca prisilno mobilisan, a porodice upućivane u Istočnu Slavoniju, ljutito poručio Hrvatskoj da prećutkuje zločine iz Drugog svetskog rata i etničko čišćenje iz “Oluje”, te da Srbija hoće pomirenje a ne poniženje. To nije dobra poruka – istakla je Kandić.

Kako je naglasila, srpska komemoracija je uperena u Hrvatsku kao glavnog krivca, i poruke iz Sremske Rače pokazale su jačanje ekstremstičke flosukule da je Hrvatska kriva za unuštavanje svega što je srpsko.

Prema njenom mišljenju, ostaje da se vidi da li će sve izrečene poruke pratiti dela koja će postati stvarnost.

– Pomirenje bez priznanja svih imena stradalih nije najiskrneije. Ako smo na kninskoj tvrđavi slušali čitanja imena poginulih i nestalih branitelja, pomaka će biti kada se budu čitala imena svih stradalih u “Oluji”, i tada ćemo moći da kažemo da je to ta perspektiva žrtava, da su srpske žrtve priznate da su hrvatske žrtve – naglasila je Kandić.

I Vjeran Pavlaković sa Univerziteta u Rijeci, saglasio se da je prisustvo Miloševića u Kninu sa celim državnim vrhom “veliki korak napred” i “jako važna poruka”.

Na pitanje moderatorke diskusije, Jelene Đureinović iz Fonda za humanitarno, da prokomenatriše izjavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da “nisu svi koji su u osuđeni u Hagu ratni zločinci”, Pavlaković je odgovorio da se od Milanovića dosta očekuje, a da njemu ponekad “stvari izlete na tim komemoracijama”.

– Bilo je zanimljivo videti način na koji su premijer i predsednik držali govore u Kninu. Plenković je imao napisan govor, i naglasio je sve poruke koje je hteo reći, dok je Milanović došao bez napisanog teksta i pričao je iz glave. Ipak, važno je da su svi bili zajedno i da su bili složni – istakao je Pavlaković.

Sven Milekić sa Univerziteta Maynooth u Irskoj, takođe je istakao da je prisustvo Miloševića u Kninu “svojevrstan korak napred”.

– Osim simboličkog značaja, bitno je naglasiti da postoje tri kategorije sećanja – sećanje Srba koji žive u Srbiji i BiH, sećanje Srba koji žive u Krajini, i Srba koji su živeli u Krajini, a sada žive u drugom delu Hrvatske, kao što je slučaj sa Borisom Miloševićem. Njemu je tata bio branitelj, a baka mu je ubijena u “Oluji”. Nisu mogli naći boljeg predstavnika da dođe u Knin. Ipak, mislim da je ovo Plenovićev trik, i nisam optimističan da će se stvari promeniti, dok god to nije propraćeno zakonski, suđenjima i reparacijama žrtvama. Skeptičan sam da će se išta promeniti – naglasio je Milekić.

Najavu da će ministar branitelja Tomo Medved, kao prvi predstavnik Vlade Hrvatske prisustvovati obeležavanju godišnjice zločina u Gruborima, Milekić komentariše rečima da će se to intrepretirati kao “izdvojen incident”, jer se dogodio tri sedmice posle “Oluje”, te da su Grubori “smisleno odabrani”.

Đureinović je podsetila da je u Srbiji godišnjica “Oluje” obeležena postavljanjem spomen obeležja kod Sremske Rače, na mestu gde su izbeglice iz Hrvatske zadržavane i odakle su upućivane u istočnu Slavoniju i na Kosovo, a potom masovno prisilno mobilisane. Ovo obeležavanje je pratio performans, “koji je u najmanju ruku bio neumesan”, a koji je režirao Dragoslav Bokan. Milekić je dodao da je performans bio “kičastija verzija” nego što je to bio slučaj na prethodnim obeležavanjima godišnjice “Oluje”, dok je Pavlaković istakao da je performans bio “pogrešan način” komemoracije.

Korišćen tekst dnevika Danas objavljen u rubrici Suočavanje