Pierre Mirel, bivši direktor EK: „Slažem se da EU treba da favorizuje i u potpunosti da podrži pristup odozdo prema gore“

EWB: Vraćajući se pitanju zajedničkog narativa, čini se da se udaljavamo a da se približavamo. Da li je zapravo realno da ćemo pronaći zajednički narativ koje će prihvatiti sve zemlje Zapadnog Balkana? Je li to moguće učiniti u kratkom ili dužem roku?

PM: Ne, apsolutno ne. Prošle godine, šest mjeseci pre sastanka u Poznanju, u okviru Berlinskog procesa, Europska komisija je od mene zatražila da poduzmem misiju kako bi pomogla u podsticanju lidera Zapadnog Balkana da u vezi sa Inicijativom REKOM donesu Deklaraciju o pomirenju. Pozvali smo ih da pošalju predstavnike na pripremni sastanak. Predsednici Vučić, Đukanović i Thaçi, kao i premijer Zaev pozitivno su odgovorili i složili se da proces REKOM treba nastaviti i da u Poznanju treba da se donese deklaracija. Ali ko nije nikoga poslao? Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Priliko susreta sa najvišim predstavnicima etničkih zajednica u Sarajevu, bio sam zaista šokiran time što su Bošnjaci REKOM smatrali „zastarelim“ i da Hrvati nisu reagovali. Iza pitanja RECOM je koncept i imena žrtava, zašto se izgubio cilj pomirenja? To je korak od pet godina unazad.

EWB: Pa, mislite li da ovaj pristup odozgo prema dolje, kada bi zemlje trebale biti nagrađene ako kreću ka pomirenju, može biti uspešan bez inicijativa odozdo prema gore?

PM: Ne mislim tako. Također, pogoršala se situacija u Hrvatskoj. Za mene je prvo i najvažnije odozdo prema gore. Ali odozgo prema dole ne može se zanemariti. EU ne bi smjela reći: dobro, to ne funkcioniše, nema zajedničkih narativa, lideri ne pomažu, pa to moramo zaboraviti. Ne, mislim da bi to trebalo biti i jedno i drugo. Ako bi postojala barem zajednička deklaracija – koja u Londonu nije uspjela, u Poznanu nije uspjela – mogla bi se nakon toga koristiti kao osnova za prelazak. Deklaracija nikako ne znači panacea, ali to je mali korak u izgradnji procesa. Slažem se da EU treba podržati pristup odozdo prema gore i u potpunosti ga podržati.

Srbija i Crna Gora trebalo bi da prihvate novu metodologiju proširenja EU, budući da njome mogu samo da dobiju, rekao je Pjer Mirel bivši direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje u intervjuu za European Western Balkans. 

Mirel je istakao da su se pregovori o članstvu predugo pridržavali običaja otvaranja i zatvaranja poglavljavlja, daleko od bilo kakve sektorske doslednosti, te da je reformisana metodologija pristupanja pozitivna, posebno u pet aspekata.

Kako objašnjava, novim klasterskim pristupom, koji donosi nova metodologija, proces proširenja trebalo da bude ubrzan u ekonomskim sektorima, i to prevashodno kada je reč o unutrašnjem tržištu.

“Pristup klastera omogućiće jači fokus na sektore poput unutrašnjeg tržišta, koji bi trebalo da se dopadne interesnim grupama, u ovom slučaju ekonomskim operaterima”, izjavio je Mirel, dodajući da bi zatvaranje klastera otvorilo zemljama kandidatima učešće u programima EU.

On je rekao da iako je mnogo toga urađeno, a i dalje se radi, ipak nije dovoljno – a da bi finansijska pomoć, između ostalog trebalo da bude upućena zdravstvenim sektorima zemalja regiona, kao i sektorima obrazovanja, koji su u veoma lošem stanju.

Na pitanje hoće li ovi podsticaji biti dovoljno atraktivni da se podstakne proces proširenja i izbegne zaostanjanje, Mirel je naglasio da je ključ za napredak politička spremnost obe strane, bez obzira na pristupni okvir.

“Na strani kandidata da izvrše svoje obaveze, a na strani EU da izvode zaključke iz zaostalih situacija i da ispune svoja obećanja kada se ispune uslovi”, rekao je Mirel dodajući da ukoliko EU ne ispuni svoja obećanja nijedna metodologija ne može da promeni situaciju.

Mirel je za EWB rekao da Crna Gora i Srbija prihvatanjem nove metodologije nemaju šta da izgube.

“Pogledajte Crnu Goru, otvorena su 32 poglavlja, samo 3 zatvorena, to se nikad nije dogodilo. Mislim da mogu samo dobiti prihvatanjem nove metodologije”, poručio je bivši direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje.

Mirel je zaključio da se ključne reforme ne preduzimaju i lako je okriviti zemlje članice EU, posebno nakon odluke iz oktobra prošle godine kada su Francuska, Danska i Holandija odbile da otvore pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Pjer Mirel prošlog septembra objavio je svoj “non-pejper” o reviziji pregovaračkog okvira za zemlje Zapadnog Balkana za fondaciju Robert Šuman i time pokrenuo raspravu o reformi procesa proširenja. Njegovi predlozi su uticali na kasnije “non-pejpere” Francuske i drugih država članica, kao i na reformisanu metodologiju koju je predložila Evropska komisija, a na kraju Savet usvojio u martu ove godine.

Izvor: EWB
Naslovna fotografija: Prague European Summit