WordPress database error: [Table 'wp_gglcptch_allowlist' already exists]
RENAME TABLE `wp_gglcptch_whitelist` TO `wp_gglcptch_allowlist`

REKOM ~ KOMRA ~ RECOM„Demokratizacija tranzicione pravde“: Izveštaj o kosovskom suočavanju s prošloću - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM „Demokratizacija tranzicione pravde“: Izveštaj o kosovskom suočavanju s prošloću - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM

REKOM mreža pomirenja

Demokratizacija tranzicijske pravde - izveštaj (PAX, Integra, NDI -2020)
Demokratizacija-tranzicijske-pravde_Izvestaj_ALB

22.07.2020.

„Demokratizacija tranzicione pravde“: Izveštaj o kosovskom suočavanju s prošloću

Besart Lumi, BIRN, Forum ZFD, Gëzim Visoka, Inicijativa za REKOM, Integra, Koalicija za REKOM, Koalicioni për KOMRA, KOMRA, Kosovo 2.0, Nova društvena inicijativa, Partners Kosova, PAX

Kosovo blokirano na putu ka istini i pravdi

U izveštaju „Demokratizacija tranzicione pravde na Kosovu“, objavljenom 16.07.2020. godine, naglašava se da Kosovo mora da se fokusira na stvaranje i sprovođenje sveobuhvatne strategije vezane za nasleđe proizašlo iz rata 1998-1999. godine. To je preduslov da bi društvo moglo da obezbedi mirnu i održivu budućnost.

„Dvadeset i jednu godinu nakon završetka nasilnog sukoba na Kosovu, zemlja još uvek nije uspela da osmisli nacionalnu strategiju o tranzicionoj pravdi zbog nedostatka političke volje i posvećenosti nacionalnih i međunarodnih aktera da se istinski angažuju oko pitanja zaostavštine prošlosti,” stoji u izveštaju koji su zajednički pripremili autori dr Gazim Visoka (Gëzim Visoka) i Besart Ljumi (Besart Lumi) koji su zajednički objavili holandski PAX, Integra i Nova društvena inicijativa. Izveštaj je dostupan ovde.

Nastavljene su inicijative državnih institucija i nevladinih organizacija (NVO), koje su uglavnom bile od vrha prema dole i zasnovane na projektima bez dovoljne koordinacije i uključivanja zajednica kojih se tiču. Ove inicijative karakteriše: 1) nedovoljno interesovanje međunarodne zajednice za uključivanje pitanja tranzicione pravde u središte mirovnih pregovora i dijaloga; 2) nepotpuni, ispolitizovani i personalizovani napori nacionalnih političkih lidera; kratkoročne intervencije nevladinih organizacija sa ograničenim dosegom i uključivanjem pogođenih zajednica; 3) nedovoljno znanje o radu i uticaju postojećih inicijativa; i što je najvažnije, i 4) previđena važnost odozdo-na gore i sa žrtvama u središtu pristupa u suočavanju sa prošlošću. Kao rezultat ovih paralelnih, fragmentiranih i često preklapajućih inicijativa, sada rizikujemo da zanemarimo važne aspekte ratne prošlosti i nenamerno promovišemo kulturu nekažnjavanja, neznanja i pogrešnog prepoznavanja, na taj način šteteći pogođenim zajednicama i dugoročno potkopavajući izglede za održivi mir i pomirenje na Kosovu.

Da bi otklonili ove nedostatke, smatramo da je Kosovu potrebna integrisana i promišljena infrastruktura za tranzicionu pravdu koja promoviše demokratski legitimitet i efikasnost napora za suočavanje sa prošlošću na Kosovu. U tom kontekstu, koncept promišljanja podrazumeva procese donošenja odluka o suočavanju sa prošlošću zasnovane na demokratskoj raspravi, širokim konsultacijama i uključivanju pogođenih zajednica. Oslanjajući se na informacije koje su pružili ispitanici i na uporedne analize iz drugih zemalja, mi predviđamo da demokratizacija napora za suočavanje sa prošlošću na Kosovu treba da prođe kroz četiri faze. Prvo, predlažemo da Kosovo treba da generiše nacionalno razumevanje principa i etike za suočavanje sa prošlošću na Kosovu. Ovi principi i etika treba da usmeravaju rad svih nacionalnih i međunarodnih aktera koji rade na suočavanju sa prošlošću na Kosovu. Oni treba da promovišu prava, potrebe i interese pogođenih zajednica; obezbeđuju ravnotežu polova; i promovišu de-etnizaciju, depolitizaciju i de-personalizaciju inicijativa za razvoj programa. Drugo, predlažemo razvoj integrisane baze znanja i skladišta postojećih sektorskih strategija, inicijativa i mehanizama za tranzicionu pravdu na Kosovu da bi se osigurala transparentnost, omogućio dijalog i promovisalo donošenje odluka zasnovanih na dokazima. Treće, predlažemo izradu nacionalne strategije o suočavanju sa prošlošću koja će biti zasnovana na građanskim raspravama i učešću pogođenih zajednica, kako bi se osigurala demokratska legitimnost i tačnost postupaka za suočavanje sa prošlošću. Konačno, da bi se osiguralo da se primenjuje nacionalno razumevanje, širenje znanja i strateški okvir, postoji potreba za integrisanom institucionalnom infrastrukturom koja bi bila odgovorna za podršku postojećim i budućim inicijativama za suočavanje sa prošlošću na Kosovu.