REKOM mreža pomirenja

CeeLv2hW8AABbeZ

28.03.2016.

Obeležena godišnjica masovnog ubistva u Suvoj Reci na Kosovu

Memorijalizacija, Ratni zločini

Protestna šetnja do masovne grobnice u Batajnici

Na 17. godišnjicu ubistva 48 kosovskih Albanaca u Suvoj Reci, aktivisti nevladinih organizacija su izašli na protestnu šetnju od centra Beograda do Batajnice, gde su 2001. godine tela pronađena.

 

Ivana Nikolić, BIRN, Beograd

Aktivisti su nosili transparent na kojem je pisalo: “Premladi da se sećamo, odlučni da nikada ne zaboravimo”. Foto: BIRN

 

Oko 30 aktivista nevladinih organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava (IMLJP) i pokret Moja inicijativa, okupilo se u subotu u centru Beograda i prošetalo do masovne grobnice u Batajnici, obeležavajući na taj način godišnjicu masakra koji su izvršile srpske snage tokom rata na Kosovu.

Cilj je bio da se pokaže da se masovna grobnica u centru za obuku policije u Batajnici, u kojoj su bili posmrtni ostaci oko 700 kosovskih Albanaca, među kojima su bile i žrtve iz Suve Reke, “nalazi na pešačkoj udaljenosti od Trga republike u Beogradu”, rekla je za BIRN Jovana Prusina iz IMLJP.

“To je nešto što se ne zna i o čemu se ne govori (u Srbiji)”, rekla je Prusina.

Srpske snage su 26. marta 1999. godine ubile 48 stanovnika Suve Reke, Kosovo.

Od nih su 46 bili članovi porodice Beriša; 14 ih je bilo mlađe od 15 godina, među kojima 2 bebe, kao i jedna trudnica i jedna starija žena.

Dve žene i jedno dete su preživeli masakr.

Neki od muškaraca su ubijeni, a ostali su zaključani u jednu piceriju, na koju su potom bačene ručne bombe.

Onima koji su pokazivali znakove života pucano je u glavu, a potom su transportovani u masovnu grobnicu na Kosovu, gde su prvobitno bačeni.

Tela su kasnije sa Kosova prebačena u centar za obuku policije u Batajnici, u nastojanju srpskih snaga da prikriju ubistva.

Policija je obezbeđivala protestnu šetnju. Foto: BIRN.

 

Prusina je istakla da je drugi razlog za protestnu šetnju “rehabilitacija ratnih zločinaca koja se sada dešava u Srbiji”.

“Ratni zločinci se sada proglašavaju herojima. Imate slučaj (generala Vladimira) Lazarevića, koji je osuđeni ratni zločinac i koji je nakon odsluživanja kazne (za ratne zločine na Kosovu) dočekan kao heroj“, rekla je ona.

Radojko Repanović, bivši komandir policijske stanice Suva Reka, i policajac Slađan Čukarić osuđeni su na po 20 godina zatvora zbog učešća u zločinu. Policajac Miroslav Petković i pripadnik Državne bezbednosti Milorad Nišavić dobili su kazne od 13 i 15 godina zatvora.

Haški tribunal je takođe osudio šest visokih zvaničnika Beograda za ubistva u Suvoj Reci.

Iz masovnih grobnica u Batajnici ekshumirani su posmrtni ostaci ukupno 744 kosovska Albanca.

Masovne grobnice sa telima kosovskih Albanaca ubijenih tokom rata pronađeni su na još tri lokacije u Srbiji – na jezeru Perućac, u policijskom centru u Petrovom Selu i kamenolomu Rudnica u blizini Raške.

Međutim, do sada u Srbiji niko nije procesuiran za operaciju uklanjanja tela.

Samo je bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Vlastimir Đorđević, pred Haškim tribunalom, među drugim zločinima izvršenim krajem rata 1990-ih, osuđen i za transport tela sa Kosova u Srbiju.

This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.