„Srebrenica 25: Sećanje.Pravda.Pomirenje“

U znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici 1995. godine, poslanička grupa Savez 90/Zeleni u nemačkom parlamentu podsetila je na važnost sećanja, pravde i pomirenja, kao preduslove za sprečavanje zaboravljanja ratnih zločina i mogućnosti da se u budućnosti ponove.

Obeležavajući 25 godina od genocida u Srebrenici, politička grupacija Savez90/Zeleni je organizovala panel na kome je, između ostalih, učestvovala i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) i inicijatorka REKOM-a.

U uvodnoj reči, potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot (Claudia Roth) je rekla: „Srebrenica je sinonim za otrov nacionalizma, koja podgreva mržnju i susede pretvara u neprijatelje.“ Ona je podsetila na razmere zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini, ali i na odgovornost Ujedinjenih nacija i Evropske unije, čiji su čelnici kasno reagovali na događaje u Srebrenici.

Nataša Kandić je u video poruci iz Beograda naglasila je da očekivala da će za četvrt veka biti pronađene sve masovne grobnice i dostojno sahranjene sve žrtve. Kandić dodaje da nije očekivala da će „bilo ko i dalje ćutati o genocidu“.

„Ova godišnjica mi pada teško, 8 žrtava genocida biće sahranjene u neobeleženim grobovima, jer niko ne može da ih identifikuje,“ kaže Kandić.

U isto vreme, ona podseća da se sporo odvijaju sudski postupci protiv ratnih zločinaca, naročito onih iz grupe „Škorpioni“, o čemu postoji video snimak koji je FHP dobio februara 2005. godine.

„Dala sam taj snimak TV B92, tada veoma popularnoj televiziji, koja ga je odmah emitovala. To je bilo vreme nade, nade da je moguće pomirenje. Međutim, tadašnji predsednik i premijer Srbije, iako su osudili taj zločin, istakli su da ‘Škorpioni’ nisu bili povezani s državnim institucijama, već da su bili kriminalna grupa. To je bila poruka tužiocima da Srebrenicu ne povezuju sa državom Srbijom,“ objasnila je Kandić.

Snimak je tada bio „nada u budućnost i pomirenje“, ali su tadašnji predsednik i premijer malo uradili, pazeći da se zločini ne povežu s državnim institucijama. Uprkos presudama pripadnicima Škorpiona, propuštena je prilika za pomirenje, prihvatanje odgovornosti, navodi Kandić. Koalicija REKOM, kao regionalna organizacija posvećena očuvanju sećanja na žrtve ratova, preuzela je punu odgovornost za prikupljanje imena žrtava svih zločina, naglašava osnivačica ove inicijative. Predstavnici Hrvatske su 2015, a Republike Srpske tokom 2019. godine, prestali da sarađuju s REKOM-om.

Serž Bramerc (Serge Barmertz), glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, koji je nasledio Haški Tribunal, kao primer teškoća u radu i načina prikupljanja dokaza o silovanju u toku ratnih dejstava naveo je primer suđenju Milanu Lukiću, naglasivši da su seksualna zlostavljanja žena otkrili znatno kasnije u istrazi.

„U više od 50 odsto naših slučajeva imali smo optužnice za seksualno nasilje, i u mnogim od tih optužnica donesene su presude i za taj zločin. Ustanovili smo da je seksualno nasilje korišćeno kao oružje u ratu i kao element etničkog čišćenja. Takođe smo ustanovili da istrage o seksualnom nasilju moraju da počnu veoma rano, što se može primeniti i na Lukićev slučaj. Radilo se o slučaju protiv dva rođaka [Milan Lukić i Sreten Lukić], koji su počinili brutalne zločine. U samo jednom zločinu, zaključali su u kuću više od 80 žena, dece i starijih osoba i zapalili je. Ubili sve koji su pokušali da iz zapaljene kuće pobegnu. Bilo je to teško suđenje i tužioci su se usredsredili na masovna ubistva koja su optuženi počinili,“ objasnio je Serž Bramerc.

Odgovarajući na pitanje Margarete Bauze, koja je u Bundestagu zadužena za ljudska prava, o tome da li bi voleo da su neki slučajevi imali drugačiju presudu, Bramerc je naveo slučajeve generala Miodraga Perišića iz Srbije i generala Ante Gotovine iz Hrvatske koji su oslobođeni krivice.

„Hiljade svedočenja i stotine presuda su veoma značajni dokumenti koji govore o tome šta se desilo u bivšoj Jugoslaviji. To je veoma važno ako imamo u vidu glorifikaciju zločina i proglašavanje zločinaca herojima. Upravo je to jedan od najvećih problema danas. Da nije bilo Tribunala, Slobodan Milošević, Radovan Karadžić i ostali ne bi bili krivično gonjeni,“ ističe Bramerc.

Prvobitno donetu doživotnu kaznu generalu Ratku Mladiću, Bramerc je prikazao kao dobar primer, ali je podsetio na insistiranje da ratni komandant Vojske Republike Srpske bude osuđen i za genocid u Srebrenici. Serž Bramerc veruje da je insistiranje Evropske unije na saradnji zemalja regiona s Tribunalom dobra odluka.

Sabina Husić, direktorka ženske organizacije za ljudska prava Medica Zenica, naglasila je značaj rada sa ženama žrtvama silovanja, kao i decom koja su, svi zajedno, postale izbeglice. Medicinska nega, okupaciona terapija, psihološka podrška, povratak dece u školu – su samo neki aspekti delovanja organizacije Medica.

Podršku naporima da se žrtvama seksualnog nasilja isplati kompenzacija podržale su sve partije u Bundestagu, naglasio je Manuel Sarrazin, glasnogovornik Alijanse 90/Zeleni za Istočnu Evropu.

Saša Stanišić, nemački pisac rođen u Višegradu, dobitnik Nemačke nagrade za knjigu (German Book Award 2019), pročitao je odlomak iz svog romana „Herkunft“ (Poreklo). U razgovoru s Manuelom Sarrazinom, naglasio je da je za pisanje o ratu najviše slušao druge, čija iskustva su ostala neispričana.

Novinarka Štefica Galić iz Mostara ponovila je rečenicu koja ukazuje na težinu činjenice da ste preživeli: „Nikada neću više reći ’Postojim’, a da se pritom ne zastidim“. Navodeći da su ona i njene kolege objavile desetine knjiga i mnogo više tekstova s namerom da se ljudi suoče s prošlošću, naglasila je da se „mora tražiti oprost od žrtava, jer bez toga neće biti katarze ni pomirenja“. Ona optužuje Republiku Srpsku za negiranje genocida, a za Bosnu i Hercegovinu kaže da je „sluđena država, koju vode nacionalističke stranke koje su i započele ovaj rat“. Još nisu zalečene rane iz Drugog svetskog rata, a društvo je dodatno podeljeno na primeru jezika, školstva, dok vlada „sistem umreženih kriminalaca“, i zato treba „tragati za istinom i glasno je govoriti,“ poručuje Štefica Galić.

U zaključku programa, poslanica Anna Baerbock je poručila da osim zahvalnosti, predstavnici Zelenih u Bundestagu moraju da nastave podršku borcima „za mir, demokratiju i ljudska prava“.