REKOM mreža pomirenja

Poziv civilnog društva Zapadnog Balkana

23.09.2022.

Poziv civilnog društva Zapadnog Balkana na akciju

CEELI, Savet Evropske unije

Zajednički glas učesnika „Okruglog stola sa predstavnicima civilnog društva Zapadnog Balkana o izazovima evropskih integracija“, organizovanog u okviru češkog predsedavanja Savetom Evropske unije, u saradnji sa CEELI Institutom i Fondacijom Forum 2000, Prag, 8-9. septembar 2022. godine

 

  1. Kritička procena aktuelne situacije na Zapadnom Balkanu

 

Visoke tenzije, opasna retorika

  • Procesi izgradnje država u regionu – demokratizacija, vladavina prava, odgovorno građansko obrazovanje, slobodni i pošteni izbori, borba protiv korupcije i nezavisnost medija – međusobno su povezani sa pitanjem pomirenja.

 

  • Ceo region opterećen je zarobljenim državama i institucijama što utiče na sudstvo, javnu upravu, izbore, čak i na veći deo medija. Politički lideri kojima nedostaju odgovornost i privrženost demokratskim vrednostima dominiraju javnim prostorom.

 

  • Korupcija je postala banalna – ako su svi korumpirani, onda niko nije korumpiran; klijentelizam je postao pravilo, nedostaje poverenje u institucije; nacionalistička retorika se koristi da bi se izbeglo suočavanje s prošlošću i preusmerila pažnja sa problema korupcije.

 

  • „Stabilokratija“ je pojam kojim se opisuje politička scena u regionu.

 

  • Ruski i drugi neliberalni uticaji jačaju i – od početka ruske invazije na Ukrajinu – postaju sve opasniji širom Balkana.

 

  • Pojedini mediji su deo problema, šireći dezinformacije, govor mržnje i rusku propagandu; takvi mediji su instrumentalizovani ili sprovode autocenzuru zbog povezanosti vlasnika sa zarobljenim državama ili političkim igračima.

 

  • Lideri ne poštuju presude međunarodnih i lokalnih sudova za ratne zločine već ih aktivno ignorišu ili kritikuju; veličaju se ratni zločinci; međunarodno prisustvo u sudovima za ratne zločine prerano je okončano.

 

  • Čini se da EU kontinuirano umiruje Srbiju i da nema posledica za to „što ne bira evropsku stranu“; Srbija i Republika Srpska nisu voljne da učestvuju u bilo kom procesu regionalnog pomirenja; a pojam „srpski svet” se sve učestalije koristi za zagovaranje opasne ideje o promeni granica BiH, Crne Gore i Kosova.

 

  • Proces pomirenja je sveukupno nazadovao. Nakon nekoliko godina tokom kojih je bilo napretka sa Inicijativom REKOM, prestala je podrška političkih lidera Zapadnog Balkana, a pomirenje je nestalo i sa dnevnog reda EU. Trenutni nedostatak političke volje da se učestvuje u dijalogu zamrznuo je mogućnosti za napredak. Ne postoje nacionalne i regionalne strategije za pomirenje, a procesi povezani sa pomirenjem, kao što je već pomenuto, su u zaostatku iako je odavno trebalo da značajno napreduju.

 

Slabljenje EU

 

  • EU je postala slabija na Zapadnom Balkanu, sa manje fokusa i manje uticaja; politike koje zagovaraju pojedine države članice EU su fragmentarne, nedovoljno konzistentne i često viđene kao licemerne ili kao politika dvostrukih standarda.

 

  • EU se percipira kao da se više bavi novcem a ne političkim procesom i napretkom; u evropskim zemljama neki pogrešno smatraju da su procesi pomirenja manje ili više završeni i da nisu više prioritet – je fokus pomeren ka stabilnosti i kratkoročnoj bezbednosti.

 

  • Izveštaji su postali irelevantni jer se sada čini da napredak u procesu pristupanja nije povezan sa njima.

 

  • Osim dijaloga Kosovo-Srbija, koji je opterećen nedostatkom transparentnosti, EU je postala jedva vidljiva. Ostala goruća pitanja uglavnom se ignorišu.

 

  • Partijski odnosi političkih grupacija EU sa liderima Zapadnog Balkana negativno utiču na demokratski razvoj regiona.

 

„Pandorina kutija“ spora Bugarske i Severne Makedonije

 

  • Trenutno najproblematičnije pitanje u regionu je situacija između Severne Makedonije i Bugarske u regionu. Neki zahtevi Bugarske nisu u skladu sa evropskim standardima.

 

  • Takozvana „rezolucija“ koja je rezultat francuskog predsedavanja EU uvela je opasan presedan uključivanjem kontraproduktivnih zahteva koji će dalje komplikovati ili zaustaviti i druge procese pristupanja u regionu.

 

  • Kredibilitet EU je narušen neispunjenim obećanjem o napretku u evropskim integracijama nakon Prespanskog sporazuma, a sada i uključivanjem bilateralnih nacionalističkih zahteva u pregovarački okvir, pretvarajući te zahteve u zajednički stav država članica EU.

 

  • Država koja nameće svoj nacionalni narativ drugoj može povećati tenzije, sprečiti otvorene, objektivne i informisane istorijske debate, ometajući napore za izgradnju mira i pomirenje.

 

  • Negativne geopolitičke posledice po Zapadni Balkan koje proizilaze iz toga su duboko zabrinjavajuće.

 

  1. Promovisanje pomirenja – oživljavanje principa

 

  • Stabilnost i sigurnost nisu mogući bez pomirenja, a napredak u procesu pomirenja može se postići samo aktivnim uključivanjem lidera zemalja Zapadnog Balkana, uz političku podršku i pritisak institucija i država članica EU; dakle, pomirenje mora da postane stalni i najviši prioritet za lidere u regionu i u EU.

 

  • U tom cilju, nacionalni političari na Zapadnom Balkanu treba aktivno i otvoreno da podržavaju inicijative suočavanja s prošlošću, kao i izgradnju mira, tranzicionu pravdu i procesuiranje ratnih zločina.

 

  • EU treba jasno da istakne da ima plan za promene; evropske integracije regiona su ključno pitanje i pomirenje treba da bude uključeno kao njihov deo; popuštanje mora ustupiti mesto prilagođenoj i unapređenoj uslovljenosti; EU treba da promoviše ne samo tehničke aspekte pravnih tekovina EU, već i evropske vrednosti kroz proces pristupanja (kao što čini među svojim državama članicama).

 

  • EU može posredovati u pomirenju koristeći uslovljavanje u kontekstu EU integracija; ovo posredovanje treba da se odvija u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima, koristeći evropsku i međunarodne ekspertize (uključujući međunarodne partnerske vladine i nevladine organizacije, angažovanje stručnjaka).

 

  • Neophodno je razviti Normativni okvir evropskih i međunarodnih standarda i vrednosti kao nezaobilazni element u procesu pristupanja – principi i vrednosti treba da budu iznad stabilnosti i kratkoročne praktičnosti.

 

  • Nacionalni lideri treba da preispitaju i razumeju važnost politika sećanja, postavljajući jasne standarde za memorijalizaciju i građansko obrazovanje; Muzej evropskog mira (međunarodni projekat okrenut budućnosti uz veliku simboliku, koji se simbolično nalazi na primer na granici između Sarajeva i Istočnog Sarajeva) mogao bi doprineti tome.

 

  • Lideri Zapadnog Balkana treba da se zalažu za ponovno promišljanje nacionalnih narativa; trenutno pojedini koriste stalne optužbe za viktimizaciju od strane drugih da manipulišu svojim glasačima

 

  1. Neophodna promena pristupa – istrajnije, obuhvatnije, temeljnije

 

  • Lideri zemalja Zapadnog Balkana i EU treba aktivno da podržavaju pravdu, principe i demokratizaciju ispred stabilnosti.

 

  • EU treba da posveti više pažnje i angažovanja žarištima; da kreira dugoročnu strategiju za pomirenje i regionalni dijalog koristeći fazni pristup; i da osigura da dijalozi budu inkluzivni, da uključe civilno društvo kroz paralelne ili alternativne puteve.

 

  • Potreban je sveobuhvatan regionalni „pristup celog Balkana“, koji kombinuje podršku međunarodnih aktera odozgo prema dole i aktivnosti organizacija civilnog društva odozdo prema gore.

 

  • Pristup demokratizaciji i vladavini prava treba unaprediti, koristeći poboljšane mehanizme praćenja i procene, uključujući obezbeđivanje političke odgovornosti; izbori treba da budu pravilno ocenjeni na osnovu dugoročnijeg praćenja koje bi omogućilo da se „imenuju i osramote“ one političke snage koje koriste klijentelizam, prinudu i mito za „popravljanje” izbornih rezultata uveliko pre samih izbora.

 

  • Napredak treba nagraditi, a na zaostajanje jasno ukazivati; postoji potreba za efikasnijim monitoringom (pored politički svrsishodnih Izveštaja o zemlji), koji bi bio povezan i usaglašen sa alokacijom sredstava EU.

 

  • „Novu metodologiju“ EU integracija treba primenjivati na pozitivan i podsticajan način koji bi pojednostavio procese pristupanja (umesto da ih zamrzne).

 

  • Stratešku komunikaciju i javnu diplomatiju EU na Zapadnom Balkanu treba poboljšati, da postanu proaktivan činilac, a ne reaktivan, i angažovan na promovisanju dnevnog reda EU; potrebni su alternativni narativi protiv propagande i negativnih uticaja; vidljivost finansijske podrške EU treba povećati.

 

  • EU treba da bude kredibilna u svojim naporima da promoviše i ojača evropske vrednosti, ne samo na Zapadnom Balkanu, već svuda, uključujući države članice EU, s obzirom na to da su procesi demokratizacije i vladavine prava još uvek nedovršeni ili čak nazaduju na mnogim mestima.

 

  • EU i njene države članice treba da prihvate da spor između Severne Makedonije i Bugarske nije „rešena stvar“ nakon političke međuvladine konferencije, već da je i dalje žarište koje zahteva angažovanje radi prevencije i ublažavanja konflikta; potrebno je izbegavati dodatno pojačavanje tenzija tako što bi se osiguralo da Bugarska više „ne blokira neopravdano proces pristupanja“; pojasniti evropske pregovaračke standarde kako bi se izbegao novi presedan da se susedi prisiljavaju na ustupke koji su u suprotnosti sa vrednostima EU; promovisati dijalog pod pokroviteljstvom EU u obe zemlje između OCD, akademske zajednice i medija, uz uključivanje međunarodnih eksperata; istražiti alternativne narative zasnovane na modernoj istoriografiji i evropskim standardima; pomoći u razbijanju negativnih stereotipa u obe zemlje; osigurati aktivan monitoring koji uključuje i OCD iz obe zemlje u svrhu ranog upozoravanja i izgradnje poverenja.

 

  1. Hitne mere

 

  • EU bi trebalo da pomogne državama na Balkanu u prevazilaženju energetske krize tokom zime. Ukoliko to ne učini, to može imati ozbiljne geopolitičke posledice.

 

  • Brisel više ne bi trebalo da bude pasivan prema neliberalnim uticajima na Balkanu, već da im se aktivno suprotstavi, bilo da potiču iz EU ili van nje; pretnje od ruskog, kineskog ili drugih štetnih uticaja, posebno tamo gde ih vrše evropski posrednici, treba shvatiti ozbiljno i suprotstaviti im se svim raspoloživim političkim, pravnim i finansijskim merama.

 

  • Bavljenje pitanjima ratnih zločina, suočavanja s prošlošću i memorijalizacije je ključno; politički lideri u regionu i EU treba da otvoreno govore i deluju protiv veličanja ratnih zločinaca; tužioci i sudije za ratne zločine u regionu treba bolje da sarađuju; Direktiva EU o pravima žrtava treba da se primenjuje na Zapadni Balkan, posebno u vezi sa ranijim ratnim zločinima.

 

  • Medijska udruženja moraju imati veću podršku i biti profesionalizovana; to je važno za otvaranje kanala komunikacije i saradnje između istraživačkih novinara, istražitelja i tužilaca; baze podataka o funkcionerima moraju biti dobro održavane, a treba ohrabriti i dodatne prateće aktivnosti zasnovane na tim podacima.

 

  • Popuštanje Srbiji od strane EU je na vrhuncu i treba ga prekinuti; mreže korupcije moraju biti presečene; ruski agenti proterani iz Srbije; moraju postojati posledice za priliv ruskog novca u Srbiju; a EU bi trebalo da bude kritičnija prema neliberalnoj ulozi/poziciji pravoslavne crkve.

 

  • Sve države članice EU treba da priznaju Kosovo i dozvole viznu liberalizaciju.

 

Vladavina prava, korupcija

 

  • EU bi trebalo više da se angažuje u sprovođenju reformi i kreiranju poboljšanih mehanizama odgovornosti; odgovori sudstva na dokaze o korupciji moraju biti jači i nepristrasni pošto trenutno pravosuđe često zatvara oči pred situacijama koje su za krivičnu istragu.

 

  • EU bi trebalo da razmotri prednosti podrške pravosudnim proverama („vetting-u) u regionu.

 

  • Pravosuđe mora imati na raspolaganju pouzdane mehanizme odgovornosti kako bi osigurali svoju nezavisnost i oslobodili se klijentelizma.

 

  • Korumpirani političari i javni funkcioneri treba da budu na crnoj listi na osnovu normi i principa inspirisanih američkim Magnitsky aktom.

 

Obrazovanje

 

  • Građansko obrazovanje, uključujući deo o savremenoj istoriji i miru, mora da bude značajnije podržano od strane EU, takođe i finansijski, dugoročno; nastavni programi treba da se promene jer kratkoročne neformalne intervencije nisu dovoljne; potreban je promenjen pristup celog društva za promovisanje odgovarajućeg građanskog obrazovanja (i posledično aktivnog građanstva).

 

  • Istražiti alternativne narative i načine da se pristupi izgradnji mira i pomirenju kroz obrazovanje prepoznajući da su suočavanje s prošlošću i izgradnja mira od suštinskog značaja za pomirenje; ovo takođe zahteva efikasno procesuiranje ratnih zločina iz prošlosti.

 

  • Činjenice utvrđene međunarodnim pravnim mehanizmima ne mogu se poricati ili osporavati različitim narativima.

 

  • Promovisati UNESCO standarde u nastavi istorije.

 

  • Istraživati i povećavati ulogu pozitivnih priča u obrazovanju.

 

Podrška civilnom društvu

 

  • EU i drugi donatori treba da promene svoj način podrške OCD u regionu, pošto su izveštaji EU pokazali nedostatke.

 

  • Donatori treba da podrže održive dugoročne (npr. u trajanju od 10 godina) programe i projekte bez iznenadne promene prioriteta, budući da kratkoročne projektne aktivnosti nemaju trajniji uticaj (donatori brzo menjaju prioritete i OCD nemaju dovoljno vremena da održavaju partnerstva).

 

  • OCD ne bi trebalo da se takmiče sa međuvladinim organizacijama za finansiranje.

 

  • Ograničenja u finansiranju treba da se promene kako bi se omogućilo OCD u zemljama u i izvan EU da sarađuju kroz zajedničke mehanizme prekograničnog finansiranja.

 

  • Podržati regionalne inicijative OCD za pomirenje u svim zemljama bivše Jugoslavije, uključujući one koje su već u EU.

 

  • Organizacijama civilnog društva u regionu potreban je lakši i sistematičniji pristup evropskim institucijama kako bi bolje informisale politike podrške EU, uključujući stabilnije finansiranje njihovog rada na pomirenju.

 

  • Regionalni blok predstavnika OCD istomišljenika bi mogao biti oformljen.

 

This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.