REKOM mreža pomirenja

nestali

25.12.2020.

„Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“ – Neophodna jaka politička volja, regionalna i međunarodna saradnja, kako bi se mogla razrešiti sudbina nestalih

Ivan Grujić, Ivan Jovanović, Manfred Nowak, Nataša Kandić, Nestali, Thomas Osorio, Tranziciona pravda

Nedavno održani  XIII  Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama završen je panelom „Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“, na kome se razgovaralo o nestalima na prostoru bivše Jugoslavije i pitanju sećanja na one čiji posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni.

Panel o nestalim osobama započeo je hronološkim pregledom procesa traganja za masovnim grobnicama i posmrtnim ostacima od devedesetih do danas, a završio se zaključkom o neophodnosti jake političke volje, regionalne i međunarodne saradnje, kako bi se, proverama lokacija ranije ekshumiranih i informacija o novim masovnim grobnicama i pojedinačnim grobnim mestima, mogla razrešiti sudbina još 10.170 nestalih osoba u ratovima devedesetih godina.

Izlaganje Manfreda Nowaka, generalnog sekretara Globalnog kampusa za ljudska prava, nekadašnjeg sudije Specijalnog veća za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu (1996-2003) i eksperta Ujedinjenih nacija zaduženog za Specijalni proces za nestale osobe na prostoru bivše Jugoslavije (1994-1997) za temu je imalo njegovo iskustvo otkrivanja i ekshumacija masovnih grobnica. On je podsetio na to da je broj nestalih osoba pronađenih u masovnih grobnicama na prostoru bivše Jugoslavije iznenađujuće velik u odnosu na druge zemlje u kojima su se dešavali ratni zločini. Uprkos postignutim rezultatima, smatra da se može učiniti više kako bi preostale žrtve bile identifikovane i imale dostajanstven pogreb. Istakao je da se ne slaže sa tim da „kopanje po prošlosti“ remeti proces pomirenja, već da smatra da je rešenje pitanja nestalih, naprotiv, neophodan preduslov održivosti mira.

 

 

Ivan Grujić, predsednik Komisije Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale od 1993. do 2016. godine, predstavio je tok procesa traganja za osobama nestalim tokom rata u Hrvatskoj i potcrtao veliki doprinos međunarodne zajednice tom procesu. On je istakao da pitanje nestalih osoba nije samo humanitarno pitanje, već je usko vezano s procesuiranjem ratnih zločina. Rešenje za nastavak traganja za nestalima na prostoru bivše Jugoslavije  vidi u poverenju između pojedinaca i državnih institucija i spremnosti na razmenu informacija i regionalnu saradnju. Intezivirnaje procesa potrage za nestalima ističe kao dug porodicama žrtava i čitavom društvu.

 

 

Ivan Jovanović, rukovodilac regionalnog programa podrške suđenjima za ratne zločine u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, podsetio je na neophodnost postojanja političke volje kao ključnog uslova kada je reč o traganju za nestalima. Istakao je brojne prepreke uspešnom sprovođenju ovog procesa, poput podele na „naše i njihove“ žrtve, ali i protoka vremena. Kao jedan od koraka ka rešenju problema  neprocesuiranja odgovornih za zločine povezane sa nestalima i masovnim grobnicama, Jovanović vidi definisanje prislnog nestanka kao posebnog krivičnog dela.

 

 

Koordinatorka REKOM mreže pomirenja, Nataša Kandić, ukazala je na to da dokumentovanje nestanka na Kosovu, koje sprovode dve članice regionalne mreže, pokazuje da je najveći broj nestalih nađen u ekshumiranim masovnim grobnicama, ali da ima ozbiljnih razloga za ponovne provere tih grobnica, da je veliki broj nestalih u zonama odgovornosti formacija čije je prisustvo i delovanje utvrđeno u postupcima pred MKTJ, te da podacima o lokacijama tih masovnih grobnica raspolažu nacionalne institucije, i da nije mali broj nestalih čiji su posmrtni ostaci u velikoj meri uništeni spaljivanjem ili drugim postupcima skrivanja dokaza o počinjenom zločinu.

 

 

Panel je moderirao Thomas Osorio, istraživač na Univerzitetu u Levenu u Belgiji i ekspert za tranzicionu pravdu u zemljama bivše Jugoslavije, koji je podsetio da se odsustvo nestalih osoba „neposredno oseća tokom celog života, a neizvesnost je trauma koja podriva odnose među zajednicama, državama i dovodi do toga da je veoma teško postići održiv mir“.