Mediji o Srebrenici 25 godina posle

Obeležavanje 25 godina od genocida u Srebrenici proteklo je s nešto skromnijim brojem prisutnih na u Memorijalnom centru Srebrenica u Potočarima. Uzrok je epidemija koronavirusa, ali su organizatori iz MC Srebrenica dobili pohvale da su svojim trudom doprineli da se dostojno obeleži četvrt veka od jednog od najtežih zločina posle Drugog svetskog rata.

REKOM Mreža pomirenja je proučila izveštavanje medija vezano za 25. godišnjicu genocida u Srebrenici.

Za novinare i javnost je svakako najupečatljiviji prizor bio nomadska instalacija Aide Šehović pod nazivom „Što te nema“ – 8372 filidžana ispunjenih kafom, koji su simbol odsutnih, odnosno žrtava genocida.

Centar u Potočarima je, sa svoje strane, zahvalio „medijima na saradnji i informisanju javnosti“. Ipak, kako su mediji stvarno izveštavali o komemoraciji i ratnom zločinu od pre 25 godina.

U emisiji sarajevske Federalne Televizije „25 godina od genocida u Srebrenici“ pokrenuto je pitanje negiranja i donošenja zakona o sprečavanju negiranja genocida. Učesnici su bili osnivačica REKOM-a Nataša Kadnić, filozof Boris Buden, direktor MC Srebrenica Emir Suljagić, istoričar Amir Kliko i nekadašnji načelnik Opštine Srebrenica Ćamil Duraković, čemu je REKOM objavio poseban članak.

Pogled iz Srbije

U Srbiji, javni medijski servis RTS je u srazmerno kratkom izveštaju preneo da je komemoraciji kojom je obeležena „dvadeset peta godišnjica zločina u Srebrenici“ zbog koronavirusa prisustvovao „znatno manji broj ljudi“. RTS je preneo i neke od poruka svetskih zvaničnika, obraćanje Munire Subašić iz Udruženja majki Srebrenice i predsednika Predsjedništva BiH Šefika Džaferovića.

Nacionalne TV stanice Happy i B92 su prenele izveštaj Tanjuga, dok je RTV Pink težište stavio na komentar predsednika Saveza Srba u regionu Miodraga Linte o „neprijateljskoj izjavi“ Šefika Džaferovića povodom najave donošenja zakona o sprečavanju negiranja genocida.

Televizija N1 Beograd je prenela nekoliko izveštaja agencije Beta, dok su u emisiji Novi Dan Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava i Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenili da se društvo teško suočava s genocidom, i da po sudovima u Srbiji nema ni presuda s tom odrednicom, nego samo onih o ratnim zločinima. Beogradski N1 je 10.07.2020. prikazao emisiju Crvena linija posvećenu Srebrenici, dok je N1 Sarajevo 11.07.2020. pripremio posebnu višečasovnu emisiju s prenosom iz Potočara. Dnevnik Danas je imao niz tekstova, od izveštavanja o kampanji Zajedno protiv virusa poricanja, dok je agencija Beta pratila mirovnu akciju „25 godina od genocida u Srebrenici – pamtimo“ i skupa Žena u crnom u Beogradu.

Slika iz regiona

Predsednik Vlade Slovenije Janez Janša izazvao je pometnju svojom objavom na društvenoj mreži Twitter u kojoj je ustvrdio da „Srebrenice 1995 ne bi bilo, da su komunističke genocide OZN-e osudili jednako kako i holokaust. To je tako, uprkos većem broju ubijenih, jer je pri raspadu Jugoslavije oživljena doktrina JNA da se neprijatelj mora fizički uništiti. #Srebrenica25“.

Promovišući ponovno objavljivanje svog članka o padu Berlinskog zida, originalno objavljenog deset godina ranije, objava je izazvala većinsku osudu, ali i podršku jednog broja korisnika te društvene mreže.

TV mreža AlJazeera Balkans je, osim redovnog izveštavanja o temi, objavila autorske tekstove Benjamina Butkovića o „zločinu za koji se znalo“, Adnana Rondića o ispovestima porodica žrtava, kao i obiman izveštaj o komemoraciji. Doprinos izveštavanju je dala i osnivačica REKOM-a Nataša Kandić koja se tokom direktnog uključenja u program, naglasila da se političari u srpski političari trude da Republika Srbija ne bude označena kao krivac za genocid, što je korak unazad od 2005. godine kada je do snimak streljanja koje su počinili „Škorpioni“ izazvao veliku osudu javnosti.

REKOM Mreža pomirenja