Dijalog Kosova i Srbije: suočavanje s prošlošću

Dijalog između Kosova i Srbije, pod posredstvom EU, koji je počeo 2011, ima za cilj da poboljša svakodnevni život ljudi, reši krupne bilateralne političke i tehničke probleme i unapredi evropsku budućnost regiona. Održivi mir na Kosovu se ne može uspostaviti bez suočavanja s prošlošću, naime: iskazivanje istine o prošlosti i izvinjavanje za ratne zločine i kršenje ljudskih prava, sudbina nestalih osoba, reparacija za materijalnu štetu. Ove krupne teme, koje su dosad ignorisane u dijalogu između Kosova i Srbije, jesu ključne za poboljšanje svakodnevnog života ljudi na Kosovu koji su deo svih etničkih grupa.

 

Piše Nora Ahmetaj

 

Prema tome, kao zabrinuta građanka Kosova, a vođena demokratskim ubeđenjima da su najefikasniji oni mirovni procesi koji predstavljaju stavove zajednica o čijim se interesima radi, kao i oni koji su inkluzivni, participatorni i transparentni, predlažem da se suočavanje s prošlošću uvrsti u dnevni red dijaloga između Kosova i Srbije, pa da se time jednom zasvagda reše bolni problemi koji vise u vazduhu u kosovskom društvu proteklih 17 godina.

Od krucijalnog je značaja da naredne teme postanu integralni deo sledećih rundi tehničkog i političkog dijaloga u Briselu.

Izvinjenje za ratne zločine i kršenje ljudskih prava

Upućivanje izvinjenja je neizbežno u suočavanju s prošlosti i izgradnji bolje, mirnije budućnosti. Izvinjenje obuhvata priznavanje toga da su se kršenja ljudskih prava i ratni zločini dogodili. Obuhvata prihvatanje političke i moralne odgovornosti za greške, time se izražava žaljenje, poniznost i kajanje za nasilje koje se desilo, i time se objašnjaju okolnosti i uloge koje su pojedinci i zajednice imali u sukobu. Izvinjenje takođe obuhvata traženje oproštenja i afirmativno obavezivanje u sprečavanju sličnog ponašanja ubuduće, kao i nuđenje nekog oblika kompenzacije za štetu počinjenu nad ljudima i za materijalnu štetu.

Izvinjenje oslobađa dato društvo od prošlosti i pomaže tome da „rane“ preživelih i porodica žrtava zacele. Iako su Vlada Srbije i šira politička vrhuška ponudili neki oblik izvinjenja narodu Bosne i Hercegovine, oni se još nisu izvinili za ratne zločine i kršenje ljudskih prava na Kosovu. Zvanično izvinjenje za ratne zločine i kršenje ljudskih prava od strane Vlade Srbije bi olakšalo pomirenje i otvorilo nove mogućnosti za prekograničnu saradnju. Izvinjenje je visoko cenjena evropska vrednost koja u prvi plan stavlja mir i pomirenje.

EU, kao posrednik dijaloga, bi trebalo da obuhvati nuđenje izvinjenja kao simboličnog oblika reparacija, kao jednog od ključnih preduslova za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije i za mir između dvaju društava.

Nestale osobe

Problem nestalih osoba se vuče od kraja sukoba 1999. godine i on je izazvao nezamislivu patnju porodica nestalih i celog društva. Na današnji dan, ima još 1.621 osoba koja se vodi kao nestala. Rešavanje sudbine nestalih osoba je ključno kako bi se prošlost ostavila iza nas i da bi se radilo na izgradnji mirnije budućnosti. EU, kao posrednik dijaloga između Kosova i Srbije, bi trebalo da uvrsti pitanje nestalih osoba u tehnički dijalog i da ohrabri obe vlade, a posebno Srbiju, da se ozbiljno pozabavi ovim odugovlačenim i neizvesnim pitanjem.

Porodice stradalih i nestalih osoba na Kosovu imaju pravo da znaju istinu o sudbini svojih voljenih. Prema tome, Vlada Srbije i Vlada Kosova bi trebalo da sarađuju i budu konstruktivni, kao i da deluju u duhu dijaloga i rade u skladu sa potpisanim sporazumima.

Reparacije za ekonomsku štetu

Gotovo 40 odsto svih stambenih kuća na Kosovu je teško oštećeno ili sasvim uništeno tokom rata 1998-1999. Od ukupno 237.842 kuće, 45.768 je teško oštećeno, a 46.414 je uništeno.

Pitanje ljudskih i ekonomskih gubitaka i mera u kojoj su oni zaštićeni jeste zaista složeno pitanje koje je uticalo na sve zajednice na Kosovu pre sukoba i posle njega. Ono utiče na sve aspekte života u društvu koje je i dalje duboko podeljeno duž etničkih i identitetskih linija. U periodu između kraja sukoba, juna 1999, i potpisivanja jednostrane deklaracije o nezavisnosti, 17. februara 2008, ove etničke linije su ostale čvrsto ukotvljene.

Srpska vlada je moralno, pravno, politički i finansijski odgovorna da kompenzuje isplate za neplaćeni dug kosovskim Albancima i drugim nesrbima od kraja 1998-1999. Penzioni fond je i dalje osetljivo pitanje i nejasno je hoće li ikada biti rešeno na državnom nivou, a od strane dveju vlada. Radeći na individualnom nivou, kosovski građani koji žele da povrate neisplaćeni dug, možda će čekati godinama dok pravda ne bude zadovoljena. Kosovska vlada i njene institucije bi trebalo da pregovaraju sa Srbijom.

Srbija treba da bude odlučna da raščisti sa prošlošću ako ne želi da bude odbačena, što je pozicija koju trenutno ima u regionu i van njega, a kako bi bila smatrana ozbiljnim partnerom i ravnopravnim članom međunarodne zajednice.

Kosovska vlada bi trebalo da bude ozbiljni partner i prizna da je oko 1.196 Srba i 445 Roma ubijeno u otmicama ili se ne zna gde se nalaze od kraja sukoba na Kosovu.

Obe strane, Kosovo i Srbija, bi trebalo eksplicitno da po strani ostave nesuglasice kako bi mogli da se usredsrede na međusobno razumevanje. Upravo to i predstavlja dijalog.

 

(Kosovo 2.0, 12.07.2016.)