REKOM mreža pomirenja

Bosna četvrt veka nakon rata
Foto ČTK

02.12.2020.

Bosna četvrt veka nakon rata: Borba za pomirenje, mnoge žrtve čekaju identifikaciju

Dejton, Inicijativa za REKOM, Nataša Kandić, Radovan Karadžić, Rat u BiH, REKOM Mreža pomirenja

Na samo dvadesetak minuta vožnje od bosanske metropole Sarajeva leži varošica Pale. Za vreme rata, devedesetih godina, ovde je bilo sedište vojske bosanskih Srba, a danas lokalni studentski domovi nose ime osuđenog srpskog ratnog zločinca Radovana Karadžića. Rat se ovde završio pre tačno 25 godina, ali borba za tumačenje istorije, „ispravan“ način sećanja na mrtve, a naposletku i pomirenje među narodima, i danas traje.

Jedna od organizacija koja pokušava doprineti pomirenju je Inicijativa za REKOM. Namera im je da ujedine predstavnike svih zemalja bivše socijalističke Jugoslavije u zajedničkom istraživanju zločina počinjenih tokom ratova koji su pratili raspad ove države. Svaka zemlja vodi svoje evidencije o broju mrtvih ili nestalih a istorija se, na primer, u srpskim udžbenicima tumači drugačije nego u bosanskim. Mnogi ljudi i dalje uzalud tragaju za svojim rođacima koji su nestali u ratovima, drugi – među kojima i lider bosanskih Srba Milorad Dodik – negiraju zločine. Uostalom, upravo je on pre četiri godine na Palama svečano otvorio Karadžićev studentski dom.

„Nesposobnost da se prihvati tuđa patnja, a ne samo patnja sopstvenih žrtava prepreka je za pomirenje“, uverena je Nataša Kandić koja je pokrenula Inicijativu. Ova Srpkinja, koja danas ima sedamdeset i četiri godine, tokom devedesetih godina putovala je po čitavoj Jugoslaviji koja se raspadala i objavljivala je svedočanstva o mučenjima, silovanjima i ubistvima. Na hiljade žrtava završilo je u masovnim grobnicama, a njihova tela još uvek nisu identifikovana. Zbog toga se i dalje vode kao nestali. Na slobodi je ostalo mnogo onih koji su te zločine počinili.

 „Ukoliko bismo stvorili zajednički spisak svih žrtava i odustali od stavljanja akcenta na njihovo etničko poreklo, to bi omogućilo osporavanje ‘zvaničnih istina’ i nasuprot tome pokrenulo dijalog o postojanju nekoliko mogućih interpretacija prošlosti. To bi otvorilo put za stvaranje kolektivnog sećanja na događaje koje bi se zasnivalo na dokazanim činjenicama i istorijskim istraživanjima,“ veruje Kandić.

Zato organizacija koju vodi promoviše takozvani „REKOM“, to jest međunarodnu istraživačku komisiju sastavljenu od predstavnika svih zemalja naslednica Jugoslavije. Njeno formiranje bi, po mišljenju osnivača, uspelo da ubrza razotkrivanje zločina i nepravdi, pružilo bi prostor za svedočenja žrtava i doprinelo kvalitetnijem obrazovanju mladih ljudi o sopstvenoj istoriji. „Žrtve bi se razlikovale prema tome šta im se desilo i prema regionu gde se to desilo. Ne prema nacionalnosti. Mi već sad tako istražujemo što pomaže u menjanju tradicionalne nacionalne perspektive,“ objašnjava Kandić.

Inicijativa za REKOM je u poslednjih 12 godina uspela da ujedini preko dve hiljade nevladinih organizacija sa prostora celog Zapadnog Balkana. Inicijativu vode predstavnici građanskog društva iz šest zemalja, uključujući Kosovo koje Srbija i Bosna zvanično ne priznaju. Krajem prošle godine morali su da odustanu od prvobitne namere da privole političke predstavnike svojih zemalja na zajednički razgovor.

Nakon početne podrške političara, počeli su da nailaze na otpor. Svoj stav su preinačili Hrvati, predomislili su se i srpski i bosanski lideri u Bosni gde je srpska strana čak odbila da prihvati i presude međunarodnog tribunala u Hagu. REKOM se u svom istraživačkom radu oslanja na ove presude. Slovenci pak insistiraju da oni sami uopšte nemaju ratnih žrtava i da je njihovo učešće suvišno. „Svaka od ovih zemalja stvorila je zvaničnu priču o ratovima, patnji svog stanovništva i zločinima svojih vojski na koje se gleda kao na ‘incidente’, objašnjava trenutno stanje Kandić.

Po njenom mišljenju, političari u današnje vreme manje nego ranije spominju sopstvene žrtve, međutim, u isto vreme više okrivljuju „one druge“ – stvarne ili navodne počinioce. „Danas smo još dalje od suočavanja sa sopstvenom prošlošću nego što smo to bili pre deset godina,“ priznaje ova aktivistkinja. Stoga je njena organizacija odlučila da sama, bez političke podrške, napravi spisak svih jugoslovenskih ratnih žrtava.

Bez prošlosti nema budućnosti

Konkretno, u Bosni posvećenost pitanjima iz prošlosti doprinosi nesposobnosti da se reše aktuelni problemi. Zemlja je zadužena, a prevelik državni aparat podeljen između tri samostalna entiteta svake godine guta ogroman deo budžeta. Nezaposlenost je trajno visoka, mladi ljudi ne vide perspektivu u zemlji i zbog toga odlaze na Zapad.

„Prisutni su ozbiljni problemi u odnosu na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija. To se reflektuje u opštem nedostatku pažnje elite za stvarne probleme građana“. ovako je prošle godine ocenio situaciju Valentin Incko, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, koji u svojstvu izaslanika međunarodne zajednice nadgleda sprovođenje Dejtonskog sporazuma.

Sadašnjost i budućnost regiona prioritet je i za češku diplomatiju, ministarstvo spoljnih poslova izdvojilo je skoro pola miliona kruna za podršku formiranju REKOM-a. Zapadni Balkan bi mogao biti tema specijalnog samita koji Češka organizuje u okviru svog predsedavanja Evropskom unijom 2022. godine. Bosni i ostalim zemljama u regionu veoma je stalo do ulaska u evropsku dvadeset sedmoricu.

Krvavi raspad Jugoslavije

Rat u Bosni i Hercegovini bio je najrazorniji od nekoliko jugoslovenskih konflikata devedesetih godina. Trajao je ukupno tri i po godine a njegov kraj nije dočekalo najmanje 95 hiljada ljudi.

Završen je mirovnom sporazumom koji je potpisan 21. novembra 1995. u američkom Dejtonu. Sporazum su potpisali predstavnici Srba (Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Srbije), Bošnjaka (Alija Izetbegović) i Hrvata (hrvatski predsednik Franjo Tuđman).

Dejtonski poredak podelio je Bosnu na muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku, i značajno je oslabio centralnu vlast. I danas je osnov bosanskog ustava, ali iako je doneo mir, uz stalnu napetost između entiteta doprinosi političkoj nestabilnosti i paralizi zemlje.

U međuvremenu, članice REKOM-a nastavljaju istraživački rad. Uspeli su da sačine spisak od 13 500 ratnih žrtava na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. godine, a sad žele da popišu i nestala lica. Rezultat će objaviti u februaru sledeće godine. Dalje, posvećuju se Hrvatskoj kao i Bosni u kojoj su prilike, po oceni Nataše Kandić, najsloženije u odnosu na celu bivšu Jugoslaviju. „Bosanska ‘Knjiga mrtvih’ sadrži 96 hiljada imena. Međutim, nije jasno odakle potiču podaci o njihovom identitetu, treba ih proveriti.“ objašnjava.

Po njenom mišljenju, političari odbijaju da podrže nezavisno istraživanje jer bi to dovelo do otkrivanja novih zločina. „Mogli bi izgubiti podršku glasača“ uverena je. Peticiju za formiranje nadnacionalne istraživačke komisije potpisalo je skoro 600 hiljada ljudi. Zapadni Balkan danas ima ukupno oko 20 miliona stanovnika.

Helena Truchlá

(Prevela s češkog Jelena Đorđević)


Ovaj članak je originalno objavljen na češkom jeziku, na portalu aktualne.cz.