REKOM mreža pomirenja

Jovana Kolarić, Jelena Jaćimović, Ivana Žanić na otvaranju izložbe Archiwar
AC89E7A7-DEF8-489E-8574-C0C1AEA5C379_w1023_s

29.09.2020.

ArchiWar – Izložba koja nije trebalo da nastane

ArchiWar, Centar za kulturnu dekontaminaciju - CZKD, Fond za humanitarno pravo, Genocid u Srebrenici, Izložba, Jelena Jaćimović, prikaz

– Ova  imena nikada nije trebalo da budu pročitana, ova izložba nikada nije trebalo da nastane, genocid u Srebrenici nikada nije trebalo da se desi i da bude izvršen – reči su Ivane Žanić, izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, kojima je, nakon čitanja preko sto imena srebreničkih žrtava, u ponedeljak 28. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu otvorena izložba ilustracija Jelene Jaćimović, „ArchiWar – Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“.

Izložba je zamišljena kao „jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava“. Njenu srž čini petnaest ilustracija kroz koje autorka nastoji da od zaborava sačuva priče žrtava, preživelih i njihovih porodica. Izložba je, međutim, interaktivnog karaktera, pa su same ilustracije poziv onima koji je posete da saslušaju svedočenja i pogledaju dostupne dokumente, fotografije i video snimke koji su inspirisali Jelenu Jaćimović. Otuda se suština izložbe ne iscrpljuje u umetničkom tumačenju genocida, ali ni u njenoj dokumentarnosti, već oba ova aspekta čine celinu koja za cilj ima da posetiocima i posetiteljakama izložbe približi iskustva preživelih Srebreničana.

– Kada sam istraživala priče ljudi koji rade u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari i kada sam videla priče onih koji u Srebrenici žive i koji/e su se vratili/e, shvatila sam da je do mene da doprinesem podizanju svesti o kulturi sećanja i revizionizmu koji je prisutan u srpskoj javnosti i društvu – kaže autorka u intervjuu koji je dala za dnevni list Danas.

Kako se ističe, direktna inspiracija za izložbu, koja je autorku podstakla na višemesečno istraživanje iz koga su nastali radovi, bila je priča Amre Begić Fazlić, čiji su deda i otac ubijeni u genocidu i čije je pismo autorka pročitala na otvaranju. Upravo je njen lik prikazan i na ilustraciji koja nosi njeno ime – „Amra“.

Ostalih četrnaest crteža prikazuje likove svedoka i svedokinja i članova njihovih porodica, kao i druge upečatljive i bolne detalje njihovih priča. U centru pažnje su preživeli – uglavnom žene koje su izgubile članove porodice ili nekadašnja deca, a sada odrasli ljudi koji se sećaju događaja iz 1995. godine.

Nekoliko radova sa izložbe inspirisano je i iskustvom Ramiza Nukića, koji, kako se navodi, „skoro svakodnevno odlazi u okolne šume, sakupljajući posmrtne ostatke nastradalih Srebreničana“. Ukoliko posetioci izložbe skeniraju QR kod ispod ilustracije ili posete prateću internet stranicu ArchiWar, imaće priliku da pogledaju dokumentarni film „Nesmireni snovi“ u produkciji Al Jazeera Balkans, u kome, osim Nukića, govore i drugi koji su tražili ili još uvek traže posmrtne ostatke članova svojih porodica. Otuda se uvek, pa i u materijalima vezanim uz ovu izložbu, ističe potreba porodica da pronađu i sahrane svoje najmilije i nemogućnost da to učine kao prepreka zadovoljenju pravde za žrtve.

– Znate, mi se radujemo toj boli kada nam kažu da su nam najmiliji pronađeni, jer znamo da ćemo barem imati mjesto na kojem i oni i mi nađemo svoj mir – kaže u pismu koje je Jaćimović pročitala na otvaranju izložbe Amra Begić Fazlić.

Izložba Jelene Jaćimović predstavlja primer za uspešnu integraciju arhivske građe u umetničko delo. Njeni radovi i dokumentarna građa međusobno se dopunjuju i takoreći ilustruju jedno drugo. Tako ona, u skladu sa imenom svog umetničkog projekta, postaje svojevrsna arhivarka sećanja na srebrenički genocid. Ne treba otuda umanjiti značaj toga što je ova izložba u potpunosti dostupna i na internetu, kao deo, kako se Jaćimović nada, dužeg projekta, kojim će se dati prostor svima koji žele da kroz umetnost doprinesu širenju svesti o genocidu u Srebrenici.

 

Izložbu „ArchiWar – Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“ moguće je posetiti u Centru za kulturnu dekontaminaciju, do nedelje 4. oktobra, i na internet stranici archiwar.com.

Izložba je nastala u saradnji s Fondom za himanitarno pravo i uz podršku Rekonstrukcije ženskog fonda.

 

Aleksandra Aksentijević, REKOM mreža pomirenja