REKOM mreža pomirenja: Debata o politikama pamćenja i praksama sećanja

Fond za humanitarno pravo Kosovo je u ime REKOM mreže pomirenja 22. oktobra 2020. godine organizovao onlajn debatu na temu politika pamćenja i praksi sećanja u Jugoistočnoj Evropi. Panelistkinje i panelisti, Ana Milošević, Vjeran Pavlaković, Naum Trajanovski i Venera Çoçaj, nastojali su da odgovore na pitanja o dinamici politike sećanja i perspektivama za zajedničku viziju budućnosti postjugoslovenskog prostora. Debatu je otvorila i moderirala Vjollca Krasniqi.

Ana Milošević je, pozivajući se na zbornik Europeanisation and Memory Politics in the Western Balkans koji je uredila zajedno sa Tamarom Trošt, govorila o uticaju procesa evropskih integracija na politike sećanja na Zapadnom Balkanu. Kako ne postoji jedinstveno evropsko sećanje, već samo politike sećanja koje Evropska unija oblikuje u skladu sa svojim političkim interesima, proces evropskih integracija balkanskih zemalja obeležen je selektivnim i taktičkim usvajanjem iskustava vezanih za evropsku prošlost odnosno selektivnom evropeizacijom sećanja.

Govoreći o komemorativnim praksama u Hrvatskoj, Vjeran Pavlaković se u svom izlaganju bavi politikama sećanja u odnosu na Drugi svetski i „Domovinski“ rat. Komemoracije vidi kao priliku da predstavnici državnog vrha, u zavisnosti od načina na koji u ovim prilikama govore o prošlosti, konstruišu zvanično sećanje. Tako konstruisane etnički i ideološki suprotstavljene verzije  kolektivnog  sećanja utiču ne samo na međuetničke odnose u Hrvatskoj, već i na odnose u regionu. Kao važne činioce kolektivnog sećanja prepoznaje medije i spomeničku kulturu. Izlaganje zaključuje optimističnim pogledom na ovogodišnji zaokret u komemoraciji žrtava „Oluje“, u kome vidi priliku da se prevaziđu etnički jednostrane politike sećanja.

Naum Trajanovski tumači na koji način nedavne političke promene u Severnoj Makedoniji utiču na makedonsko-bugarske i makedonsko-grčke odnose. U cilju dobrosusedskih odnosa između Severne Makedonije i Bugarske, neophodno je uneti promene u školske programe istorije i zvaničnu politiku sećanja, s obzirom na to da u Bugarskoj i Makedoniji trenutno postoje dva paralelna i donekle suprotstavljena narativa o zajedničkoj prošlosti. Različite interpretacije prošlosti u Severnoj Makedoniji i Grčkoj najvidljivije su kada se uzme u obzir novonastala spomenička kultura u Severnoj Makedoniji, utemeljena na helenističkom nasleđu, kao i upotreba toponima Makedonija, koji u Grčkoj i Severnoj Makedoniji ima različito značenje.

Izlaganje Venere Çoçaj tiče se politike sećanja na Kosovu. Zvanična politika sećanja na Kosovu nastaje u etnonacionalnim okvirima i u velikoj se meri oslanja na herojski narativ o oslobodiocima Kosova, što je često instrumentalizovano u dnevnopolitičke svrhe. Kosovska politika sećanja se gradi paralelno, kroz zvanične inicijative izgradnje spomenika i imenovanja ulica i institucija po istaknutim borcima OVK, ali i kroz akcije pojedinaca, najčešće članova porodica poginulih. Çoçaj ističe potrebu da kosovske komemorativne prakse izađu iz etnonacionalnih okvira. Kako im se ne pridaje značajna uloga u okvirima zvanične „herojske“ politike sećanja, etničke manjine i žene su često nevidljive u kosovskom javnom životu. Ipak, postoje primeri građanskih inicijativa i inicijativa organizacija civilnog društva koje nastoje da uključe iskustva žena i manjina u komemorativne prakse.

Snimak debate na engleskom jeziku možete pogledati na YouTube kanalu REKOM mreže pomirenja.

Ana Milošević je istraživačica na KU Lueven. Bavi se politikama sećanja na Zapadnom Balkanu, s posebnim fokusom na Hrvatsku i Srbiju.

Vjeran Pavlaković je istraživač i predavač na Univezitetu u Rijeci. Oblast njegovog istraživanja su politike sećanja i tranziciona pravda u bivšoj Jugoslaviji.

Naum Trajanovski je doktorand na Insitutu za filozofiju i sociologiju Poljske akademije nauka. Bavi se politikama sećanja u Severnoj Makedoniji.

Venera Çoçaj je doktorandkinja Evropskog instituta u Londonu. Njeno istraživanje se tiče seksualnog nasilja u ratu i rodno zasnovanog nasilja u Hrvatskoj, BiH i  na Kosovu.