1999: Hronologija nasilja (20. mart – 9. juni) 24. mart

Đakovica / Gjakovë
Hirurg u bolnici „Isa Grezda“ živeo je sa porodicom u naselju Stara Čaršija. Oko ponoći dva policajca su ušla u njihovu kuću. U dvorištu je bilo još desetak policajaca. Jedan je kazao deci da izađu na ulicu. Majka je za njima izašla. Čula je pucnjeve iz kuće. Sutradan se sa rođakom vratila kući. Našla je mrtvog supruga. Uz pomoć direktora bolnice sahranili su ga na gradskom groblju. Pre završetka rata, srpske snage su iz 87 grobova na gradskom groblju izvadile tela, među kojima i telo hirurga, i prebacile ih u masovne grobnice u Batajnici. Hirurgovi posmrtni ostaci vraćeni su na Kosovo u novembru 2005. Obdukcijom u Institutu za sudsku medicinu i forenziku u Orahovcu/Rahovec ustanovljeno je da su „pucnjevi u glavu, telo i u levu podlakticu“ uzrok smrti.

 

Glogovac / Gllogoc
Pre početka bombardovanja, žene i deca su napustili selo Gradice/Gradicë i smestili se u džamiju u selu Ćirez/Qirez. Muškarci su boravili u šumi pored sela, odakle su stariji dolazili da hrane stoku. Pre podne je bilo kada je nekoliko rođaka, među njima i 65-godišnji radnik u rudniku Belaćevac do 1990. godine, došlo u naselje Fazliu da nahrane stoku. Bio je u dvorištu kada je smrtno pogođen projektilom ispaljenim iz pravca sela Godance/Godancë, gde su bile stacionirane srpske snage.

 

Istok / Istoq
Oko podne dva brata su izašla iz čajdžinice u selu Ljubožda/Lubozhdë, sela u automobil i kada su hteli da krenu stigla su dva policajca i naredila im da izađu i otvore gepek. Braća su to uradila i tada je jedan policajac pucao i ubio jednog brata. Drugi brat je oteo pušku tom policajcu i upucao policajca koji mu je ubio brata. Drugi policajac odmah je zapucao i ubio drugog brata. Treći brat, koji je iz čajdžinice video šta se događa, izašao je i policajcu oteo pušku i ubio ga njegovom puškom.

U selu se odmah čulo da su ubijena dva policajca. Dva dečaka su krenula da vide šta se dogodilo. Kako su se približavali, čuli su buku tenka i videli srpske vojnike, pa su krenuli da beže. Jedan dečak se sakrio u potok. Nije video kuda je otišao njegov drug. Niko ga više nije video. Njegova sudbina još uvek nije razjašnjena.

 

Klina / Klinë
Od 24. marta niko od familije Lekaj, koja je napustila Cerovik/Cerovikë još u leto 1998. godine, nije znao šta se događa sa četvoro njihovih rođaka koji su ostali u selu. Tek nakon rata, krajem juna 1999. godine, meštani, rođaci i dvojica sinova ubijenih, koji su došli iz Nemačke, našli su tela u dva groba u naselju Ali Kurtaj, kod mesta zvanog Malishte – sin i ćerka u jednom grobu, a u drugom roditelji. Obdukcijom je utvrđeno da su ubijeni vatrenim oružjem.

Radnika na železnici odveli su iz kuće oko 15 časova četvorica muškaraca u vojnim uniformama. Supruga je prepoznala komšiju Srbina, a rođak Roma koji je živeo u blizini. Njegovo telo je u junu mesecu našao komšija Rifat Morina, tražeći telo svog oca, prekriveno đubretom, u naselju Prline/Perlinë.

 

Kačanik / Kaçanik
U jutarnjim časovima 24. marta selo Kotlina/Kotlinë je granatirano, nakon čega su jedinice VJ i MUP-a ušle u selo, sakupile meštane i razdvojile muškarce od žena i dece. Žene, deca i stariji muškarci odvedeni su kamionima u Kačanik/Kaçanik, gde su zadržani do narednog dana. Grupa muškaraca odvedena je iz sela na padinu iznad sela, gde su se nalazila dva bunara, i 22 je ubijeno vatrenim oružjem. Njihova tela su bačena u ta dva bunara, potom je ubačen eksploziv i preko tela je ubačena zemlja. Nakon što su se vojska i policija povukle, meštani koji su se skrivali vratili su se u selo i pronašli troje ubijenih, koje su sahranili u džamiji.

Ekshumaciju i pregled posmrtnih ostataka izvršio je austrijski forenzički tim od 13. do 16. septembra 1999. godine. Kod većeg broja žrtava konstatovane su prostrelne rane, kao i povrede nastale delovanjem eksplozije i paljevine.

 

Kosovo Polje / Fushë Kosovë
Oko podne, penzioner fabrike iz Kumanova, koji se u Kosovo Polje doselio 1981. godine sa 13 članova porodice, taksijem, belim mercedesom, poneo je televizor na popravku u selo Bresje. U povratku, kod policijske stanice, taksi je zaustavila policija. Po rečima ljudi koji su tog dana bili u blizini policijske stanice, policija ih je pretresla, taksistu su ubili, a penzionera su uveli unutra, gde je umro od maltretiranja. Njihova tela policajci su stavili u gepek belog mercedesa. Dok su to radili, zgrabili su jednog Albanca koji je prolazio i ubacili ga u mercedes. Njihova tela su sutradan pronađena kod sela Nakarade.

 

Albanac iz Bresja koji je radio u Nemačkoj poslednji put je 24. marta razgovarao sa majkom, braćom i snahom, koji su živeli u stanu u stambenoj zgradi u selu Bresje. Kazali su mu da je u njihovoj zgradi puno raznih paravojnika. Sledećih dana više se nisu javljali na telefon. Po završetku rata, ćerka iz Nemačke se vratila u Bresje i tragajući za porodicom saznala je da su na mestu zvanom Varrezat e maxhupve [Ciganski grobovi] pokopana šest Albanaca. Odatle su ekshumirani posmrtni ostaci njene majke, braće i snahe. Ona ih je identifikovala na osnovu odeće, sata koji je pripadao jednom bratu i ličnih dokumenata drugog brata i njegove supruge.

 

Na dan početka bombardovanja, 78-godišnji rudar u penziji ostao je sam u stanu u stambenoj zgradi, na IV spratu, u selu Bresje. Njegova tri sina su bila izbegla. Krajem juna, kada su se vratili, zatekli su demoliran stan, a oca nije bilo. Od jednog Roma su čuli da su ga policajci izveli iz zgrade i odveli nekuda. Njegova sudbina i dalje je nerazjašnjena.

 

Prema policijskim podacima, 23-godišnji demobilisani rezervista nastradao je u selu Bresje zbog nestručnog rukovanja tromblonskom minom.

 

Porodica 86-godišnjeg Albanca, sin, snaha i unuci, napustili su Kosovo Polje/Fushë Kosovë na dan početka bombardovanja. On nije hteo da napusti kuću u ulici Kosovski junaci. Posle rata, sin je od komšije Srbina Siniše Denića saznao da mu je otac ubijen. Odveo ga je u selo Nakarade/Nakaradë na groblje gde je bilo sahranjeno 45 Albanaca ubijenih od strane srpskih snaga. Pokazao mu je grob, ali u grobu je našao samo očevo ćebe i plastične rukavice. Pet godina kasnije, sinu su predati identifikovani očevi posmrtni ostaci, koji su ekshumirani u masovnoj grobnici u Batajnici. Sin navodi da u izveštaju o obdukciji piše da je imao 21 prostrelnu ranu.

 

Mališevo / Malishevë
Meštani sela Pločica/Pllaqicë, među njima i četvoro braće sa porodicama iz naselja Gashi, po drugi put su izbegli iz sela dva dana pre početka NATO bombardovanja. I ovog puta su otišli u selo Golubovac/Golluboc. Suprugu jednog od njih prevezli su ručnim kolicima. Njen suprug je 24. marta krenuo nazad kući. Niko ga nije mogao zadržati. Od tada mu se gubi svaki trag.

 

Mitrovica / Mitrovicë
Predsednik Odbora Demokratskog saveza u Kosovskoj Mitrovici/Mitrovicë, koji je do 1991. godine bio redovni profesor na Univerzitetu u Prištini, ubijen je prvog dana bombardovanja, u porodičnoj kući u ulici Anke Spajića 35. Oko 23.00 časa ukućane je probudilo otvaranje ulaznih vrata. U kuću su ušla četvorica naoružanih muškaraca u maskirnim uniformama i sa fantomkama na glavama. Profesor je molio da ne diraju unuka jer je bolestan, tada su ga napadači zgrabili, u pidžami ga izveli iz kuće i na stazi ispred ulaznih vrata pucali mu u glavu.

Radnik na održavanju instalacija i grejanja u bolnici nestao je na dan početka bombardovanja. Majka mu je umrla 21. marta i, u skladu sa turskim običajima, on je tri dana ispred zgrade u ulici Vlade Ćetkovića 17/6 dočekivao prijatelje koji su dolazili da izjave saučešće. Otac je u nekom trenutku 24. marta izašao da ga nešto pita, i sina nije bilo. Njegova sudbina ostala je nepoznata do septembra 2010. godine, kada je porodica primila njegove identifikovane posmrtne ostatke, koji su nađeni u septembru 2003. godine u selu Vaganica/Vaganicë.

Policajac na službi u selu Pećka Banja, albanske nacionalnosti, u proleće 1998. godine prestao je da radi. Sa porodicom je prešao u selo Svinjare/Frashëri. Kasarna VJ je bombardovana 24. marta, pa je njegova porodica napustila selo, a on je sa muškarcima ostao u selu. Njegovi polusahranjeni posmrtni ostaci nađeni su posle rata na livadi u selu Pirče/Pirq. Na grudima je imao tri rane od metaka.

 

Podujevo / Podujevë
U selu Dobri Do/Dobërdol braća, obojica zemljoradnici, pila su popodnevnu kafu kada je kuću opkolila grupa od pet, šest Albanaca. Jedan od napadača u hodniku kuće pucao je u brata čiji je sin bio policajac u OUP Podujevo i na mestu ga ubio. Drugi brat je pobegao na tavan, a potom, kada su napadači otišli, izbegao je iz sela. Porodica je posle 3–4 dana došla da sahrani ubijenog člana, zatekli su zapaljene tri njihove kuće i u jednoj spaljen grudni koš.

Jedan pripadnik brigade 152 „Shaban Shala“, pomoćnik komandanta, poginuo je u selu Dobri Do/Dobërdol.

Komandant vojne tačke „Te tabet Llapashtices“ OVK poginuo je u selu Donja Lapaštica/Llapashticë e Ulët u sukobu sa srpskom policijom.

 

Prizren / Prizren
Policija je oko 11 časova ušla u selo Koriša/Korishë. Naredili su meštanima da napuste selo.
Dva brata su odlučila da ne napuštaju kuću. Sa jednim su ostale supruga i snaha. Obojica su ubijena vatrenim oružjem. Žene su opljačkane. Kada su policajci otišli iz sela, meštani su se vratili i jedan komšija je našao njihova tela na seoskom đubrištu.

 

Suva Reka/Suharekë

U sukobu sa srpskim snagama u selu Samodraža/Samodrazhë poginula su četiri pripadnika OVK.

 

Uroševac / Ferizaj
Na dan početka bombardovanja, oko 8 časova, veća grupa policajaca i vojnika ušla je u selo Lać/Laq, i meštane okupila u centru sela. Grupu od 40 muškaraca, među kojima jednog penzionera sa dvojicom sinova, kamionom je odvezla u SUP Uroševac. Cele noći su ih tukli, a ujutru sve oslobodili. Penzioner, koji je imao 71 godinu, imao je teške povrede karlične kosti, nije mogao sam da hoda. Umro je u izbeglištvu u Tetovu. U izveštaju o smrti lekar je naveo da je smrt nastupila zbog povreda karlične kosti.

Penzionisani radnik fabrike „Uljarica“ imao je kuću blizu tehničke škole. Kada su se oglasile prve sirene za vazdušnu opasnost, on je otpratio snahu i unuka u sklonište – podrum tehničke škole, i onda se vratio da uzme hranu iz kuće. Na povratku, oko 9 časova uveče, dok je prelazio ulicu, nepoznato lice je pucalo u njega. Preminuo je na putu do bolnice. U blizini je bilo još troje–četvoro komšija, ali njima se ništa nije dogodilo.

 

Vučitrn / Vushtrri
Zbog objave početka bombardovanja, meštani Okraštice/Akrashticë napustili su selo. Ostala je 73-godišnja starica. Jedan meštanin koji se nalazio u šumi, sa udaljenosti od 300 metara, video je na izlazu iz sela dve žene, vozilo koje je stalo, policajce koji udaraju jednu, potom kako u tu ženu pucaju, i drugu ženu, koja je bila dalje, kako posle 10 minuta beži. Kad se smračilo, našao je ženu, poznavao je, telo je pokrio ćebetom. Posle dva dana saznao je da je sa njom bila njena unuka, koja je došla da izvede babu iz sela.