REKOM mreža pomirenja

24.12.2020.

Žrtve rata na Kosovu i dalje se ocenjuju „oko“

Kosovo, Žrtve rata

Više od dve decenije nakon rata 1998-1999, vlasti na Kosovu još uvek nisu uspele da uspostave zvanični registar žrtava rata. Za žrtve rata, vlasti se i dalje pozivaju na podatke Kosovskog centra za humanitarno pravo, organizacije koja je prikupljala dokaze i evidentirala ljudske gubitke tokom rata.

Političari na Kosovu često se pozivaju na žrtve rata 1998-1999, ali ih često zaokružuju. Kako je svake godine istraživanje i dokumentovanje zločina i štete postajalo sve teže.

Povremeno kažu da je tokom rata Srbija ubila „oko“ 12 hiljada Albanaca, neki drugi pominju cifru „oko“ i „preko“ 13 hiljada.

Više od dve decenije kosovske institucije nisu uspele da uspostave tačnu bazu podataka žrtava rata, iako su za ovu procenu osnovana veća, komisije i instituti.

Vlada je 2011. godine osnovala Institut za istraživanje i dokumentaciju ratnih zločina, koji je funkcionisao nekoliko godina, i ukinut je 2019. godine, a da nije uspela da sastavi spisak žrtava rata.

Vlada nije odgovorila ako planira da pokrene bilo koji postupak registracije žrtava i drugih podataka vezanih za rat.

Nedime Ujkani iz Reznika u Vučitrnu izgubila je devet članova svoje porodice u aprilu 1999, kada su srpske snage ubile 17 civila u selu.

Ubijeni su ili spaljeni. Oni se još uvek ne pojavljuju ni u jednom državnom registru. Jedina svedokinja je umrla, a da nije mogla da svedoči o onome što je doživela. „Podneli smo tužbe za vreme misije UN (UNMIK) i Misije vladavine prava Evropske unije (EULEKS), ali do sada ništa nije učinjeno“, rekla je ona.

Kosovske institucije još uvek nisu uspostavile zvanični registar žrtava rata. Paradoksalno, ali za mnoge ratne podatke jedina referenca je i dalje Fond za humanitarno pravo.

Fond za humanitarno pravo na Kosovu i Fond za humanitarno pravo u Srbiji registrovali su više od 13.500 žrtava rata na Kosovu i verifikovali identitet i uzroke smrti najmanje 8.000 njih.

Takođe, Fond za humanitarno pravo na Kosovu prikuplja dodatne informacije o okolnostima smrti oko 5.500 žrtava od 1999. do 2000. godine.

Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu kaže da bi država Kosovo trebalo da prikuplja i sistematizuje podatke o žrtvama rata.

„Kosovo bi trebalo da stvori mehanizam u kojem će prikupljati sve podatke iz svih izvora, uključujući dokumente lokalnih i međunarodnih sudova koji se odnose na rat na Kosovu“, kaže Alija.

Dok Kuštrim Kolići iz organizacije Integra, čiji se rad fokusira na mir, pomirenje i ljudska prava, kaže da istraživanje i dokumentovanje ljudskih gubitaka zahteva mnogo napora.

„Postoji ozbiljan nedostatak podataka o ratu, a takođe postoji i ozbiljan nedostatak državnih inicijativa za dokumentovanje počinjenih zločina“, kaže Kolići.

Kao rezultat, kosovski političari se igraju brojevima. „Poigravanje brojevima je opasno zbog nedostatka podataka o žrtvama, poput masakra, silovanja žena i ubistava dece“, kaže Kolići.

Potpuna istina pokazuje se samo kada imate osnovu za dokaze i dokumentaciju. „Civilno društvo je doprinelo ovom pitanju, ali podaci o ovom pitanju moraju biti potpuni i zvanični“, rekao je on.

Koalicija REKOM, savez nevladinih organizacija u zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, prošle godine je objavila mapu koja dokumentuje žrtve rata u bivšoj Jugoslaviji i pruža podatke o oko 130.000 ljudi koji su ubijeni ili nestali u raznim sukobima.

Ovo regionalna koalicija, koja ima za cilj uspostavljanje komisije za istinu koja bi utvrdila sve činjenice o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, radi na stvaranju prve kompletne liste svih poginulih u sukobima na Balkanu, od 1991. do 2001. godine.

 

Ezra Ademi


Ovaj članak je originalno objavljen na portalu dwp-balkan.org