REKOM mreža pomirenja

YIHR debata o nestalima - Serbeze Haxhiaj i Predrag Miletić (Izvor: BIRN/FHP/YIHR)
YIHR_Debata_Nestali_Composite_

31.08.2020.

Ključ za pronalazak nestalih otvaranje arhiva – YIHR online debata

Alan Tieger, Anđela Savić, Balkan Insight, BIRN, Dan nestalih, Evropska komisija, Fond za humanitarno pravo, Kosovo 1999, Masovna grobnica Batajnica, OVK, Predrag Miletić, Republika Kosovo, Serbeze Hadžiaj, Serbeze Haxhiaj, YIHR Srbija

„Pitanje nestalih je uvek i pitanje zločina počinjenih tokom rata, a kada se sa njima suočite, to je trenutak kada preuzimate i odgovornost i kada počinje krivično gonjenje onih koji su ratne zločine počinili. Pitanjem nestalih vlasti ne žele da se bave baš zbog nedostatka volje da se počinioci takvih dela pozovu na odgovornost“, rekla je Serbeze Hadžiaj, novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) na Kosovu na debati Inicijative mladih za ljudska prava uoči Međunarodnog dana nestalih, 30. avgusta. 

Hadžiaj koja već dvadeset godina za međunarodne i kosovske medije izveštava o političkim, društvenim i pitanjima ratne prošlosti, podseća da su najgori zločini u ratu na Kosovu počinjeni nad civilima, čija su tela naknadno skrivana, a deo njih ni dan danas nije pronađen, iako su počinioci za mnoga dela ostali nekažnjeni.

„Međunarodna zajednica pokušava da izvrši pritisak na obe strane [kosovsku i srpsku] da se otvore arhive koje nisu otvorili do sada, međutim taj pritisak nije bio dovoljno efektivan do sada jer nije pokazao naročiti napredak, posebno u proteklih pet godina tokom kojih je pronađeno jako malo nestalih“, navodi Hadžiaj i dodaje da je neophodno izvršiti jači pritisak na institucije da pronađu ljude koji znaju nešto o detaljima događaja kada su lica nestala.

„Ti ljudi nisu tek tako nestali, njih je neko ubio i onda njihova tela sakrio. Zato je saradnja institucija obe strane ključna kako bi počinioci ovih zločina bili privedeni pravdi, a nestali pronađeni“, kaže novinarka Serbeze Hadžiaj (Serbeze Haxhiaj).

 

Miletić (FHP): Pokrenuti postupke protiv odgovornih, nije dovoljan samo pronalazak grobnica

Predrag Miletić iz Fonda za humanitarno pravo, organizacije koja je kreirala Bazu podataka o ratnim zločinima i povredama ljudskih prava i koja se dugi niz godina bavi istraživanjem zločina počinjenih tokom ratova devedesetih, na debati podseća da postoje situacije kada su posmrtni ostaci pronađeni i ekshumirani, a kada nije bilo mnogo rezultata u istragama i sudskim procesima koji su usledili.

„Na primeru masovne grobnice Rudnica možemo videti jedan takav slučaj kada je pronađena grobnica, ali nikada nije sprovedena istraga o tom slučaju. Takođe, iako je pitanje nestalih u Srbiji i na Kosovu na marginama, Evropska komisija smatra pitanje nestalih jednom od centralnih tema u pregovorima Beograda i Prištine i tu vidimo veliku posvećenost EU da se ovo pitanje rešava na mnogo kvalitetniji način“, kaže Predrag Miletić.

Govoreći o arhivama koje su od presudnog značaja za pronalazak nestalih, Miletić podseća i da je od ogromnog značaja obaviti i intervjue sa ljudima koji su bili umešani u prikrivanje zločina, poput slučaja masovne grobnice u Batajnici koja je otkrivena 2001. godine.

„U prikrivanju zločina je učestvovao veliki broj ljudi, oni su obavljali fizičke poslove, tu su bili vozači, ronioci, kopači i sa njima bi trebalo razgovarati. Serbeze Hadžiaj objavila nekoliko takvih priča sa pripadnicima OVK. Oni govore da nemaju arhive o događajima iz rata, što nije tačno – te arhive postoje“, komentariše Miletić i dodaje da u arhivama postoje podaci o masovnim grobnicama, ali da postoje i dnevni i nedeljni izveštaji iz kojih se mogu naslutiti okolnosti pod kojima su počinjeni ratni zločini i koji mogu poslužiti kao startna pozicija za mnoge istrage.

 

Hadžiaj (BIRN): Prepreka za istraživanje zločina OVK je nedostatak dokumenata

Novinarka Serbeze Hadžiaj iz BIRN-a naglašava da je problem što zločini koji su počinjeni od strane srpskih jedinica uglavnom uredno dokumentovani, dok sa druge strane među OVK nema mnogo dokumenata i arhiva o zločinima.

„Najveći deo žrtava srpske nacionalnosti ubijen je u periodu nakon samog rata, odnosno od jula do novembra 1999. godine, zbog čega odgovornost za te zločine oni (nekadašnji rukovodioci OVK) odbijaju da preuzmu jer su ti zločini u najvećem delu slučajeva počinjeni od strane malih grupa ili pojedinaca“; kaže novinarka Serbeze Hadžiaj.

 

„Svedoci se plaše za svoju bezbednost“

Predrag Miletić na debati povodom Međunarodnog dana nestalih podseća i da u Srbiji postoje ljudi čija bi svedočenja bila od velikog značaja za istrage, ali se oni plaše za svoju bezbednost.

„Zbog toga oni ne žele da podele informacije koje znaju o ratnim dešavanjima. To bi uradili jedino u slučaju da im se ponudi pasoš neke strane zemlje i mnogo novca“, smatra Miletić.

 

„Kosovsko civilno društvo nespremno za pružanje otpora propagandi“

Govoreći o saradnji Srbije i Kosova i procesu pronalaska nestalih, Serbeze Hadžiaj kaže da društva moraju da izvrše što snažniji pritisak da se ovaj problem reši.

„To je ogroman teret koji nosimo, ne samo zbog suočavanja sa prošlošću, nego i zbog mira i saradnje među našim društvima. Suočavanje sa ratnim zločinima je teško za sve“, smatra Hadžiaj i navodi da je zagovaranje mira na Kosovu utišano jer postoji jaka propaganda „kako je pomirenje nešto što se kosi sa kosovskom nezavisnošću“.

„Zbog toga mislim da civilno društvo nije dovoljno jako, a ne znam da li je i civilno društvo u Srbiji dovoljno jako da pruži otpor i izvrši snažniji uticaj da se pitanje nestalih reši“, kaže novinarka Serbeze Hadžiaj.

Onlajn debatu „Pitanje nestalih 20 godina nakon rata na Kosovu“ organizovala je Inicijativa mladih za ljudska prava povodom Međunarodnog dana nestalih. U razgovoru su učestvovali Serbeze Hadžiaj iz BIRN-a i Predrag Miletić iz FHP-a, a debatu je moderirala Anđela Savić iz Inicijative mladih za ljudska prava.

 


 

Tekst „Debata povodom Dana nestalih lica: Ključ za pronalazak nestalih otvaranje arhiva, pokrenuti postupke protiv odgovornih“ preneta s YIHR.rs.