REKOM mreža pomirenja

Jedno od mesta u Batajnici gde je otkrivena masovna grobnica
Jedno od mesta u Batajnici gde je otkrivena masovna grobnica

07.10.2020.

Vučićev minut ćutanja za albanske žrtve – sramota ili pomak?

Aleksandar Vučić, Masovna grobnica Batajnica, minut ćutanja, Nataša Kandić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na nedavnom sastanku sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji odao počast minutom ćutanja za 744 kosovska Albanca čija su tela pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici.

 

Kako za Danas ukazuju naši izvori koji su prisustvovali tom sastanku u Palati Srbija, Vučić je to učinio na predlog jednog od učesnika, međutim u svom govoru je naglasio da počast treba da se održi za sve žrtve ratova, a ne samo za albanske. Od tog istog učesnika Vučić je dobio poziv da položi cveće u Batajnici, ali je predsednik Srbije naveo da sve masovne grobnice i sve žrtve sukoba treba da budu obeležene.

Kako saznajemo, Vučiću je na tom sastanku postavljeno i pitanje da li bi predstavio presudu Haškog tribunala u predmetu „Šainović i drugi“, po kojoj je osuđen ceo državni, policijski i vojni vrh za zločine nad kosovskim Albancima, uključujući proterivanja, deportacije i ubistva, na šta je predsednik Srbije odgovorio da njega ne zanima predstavljanje presuda Tribunala, ali da ga zanima da govori o žrtvama Albancima.

Takođe, od Vučića je traženo da se pronađu ubice i naredbodavci ubistva Fehmija Aganija, jednog od najznačajnijih lidera kosovskih Albanaca koji je ubijen 1999. godine. Prema našim saznanjima, Vučić nije odgovorio na ovo pitanje. Inače, po izjavama svedoka, Aganija su izveli srpski policajci iz autobusa, a dan nakon toga je pronađeno njegovo telo.

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, kaže za Danas da je „sramotno odavanje pošte žrtvama na zatvorenom sastanku“.

– Verujem da je predlagač minuta ćutnje imao dobru nameru, ali je više štete nego dobrog u toj akciji. Aleksandar Vučić je predsednik Srbije. Odatle proističe njegova obaveza da prekine ignorisanje činjenice da je u Beogradu Batajnica, grobnica kosovskih Albanaca, u koju su bačena tela preko 750 ljudi koji su ubijeni nakon lišenja slobode, bez oružja u rukama. On je sigurno znao i tada, za vreme NATO bombardovanja, da se tela albanskih civila prebacuju pod okriljem mraka, o trošku države u Srbiju i skrivaju u policijskom kampu, koji je izgrađen porezima svih građana, ističe Nataša Kandić za Danas.

Nedopustivo je, dodaje ona, da nam predsednik države svaka tri dana ispostavlja računicu „šta Srbi dobijaju za priznanje Kosova“, i da ćuti o grobnicama kojima smo okruženi.

– Nedopustivo je da ćutimo. Nedopustivo je da nema ni 300 pojedinaca koji su spremni da pred Predsedništvom Srbije protestuju zbog odavanja pošte žrtvama zločina i srpske sramote na zatvorenom sastanku i da zahtevaju da se predsednik Srbije u Batajnici izvini porodicama žrtava i obaveže da će Batajnica postati deo zvanične politike i prakse sećanja na nedavnu prošlost, zaključuje Nataša Kandić za Danas.

Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, ističe za Danas da je minut ćutanja za albanske žrtve „prvi potez države, koji govori o odnosu prema onome što se dešavalo na Kosovu i žrtvama, koje su godinama bile zanemarene“.

– Osim istrage i iskopavanja koje je vršeno u Batajnici, nismo imali jasan otklon od onoga što se zaista desilo. Skoro 750 tela koja su tu pronađena, među kojima su i tela dece, govori o tome da država mora imati zreo odnos prema tom zločinu, a ovo je prvi korak koji je napravljen i to na poziv civilnog društva. Mislim da je dobro na taj način od svoje države tražiti jasno određenje prema ratnim zločinima, ali je potrebno da tu zrelost tražimo i u Prištini, i u Sarajevu i u Zagrebu – ističe Antonijević za naš list.

Kako navodi, jedna od tema razgovora Beograda i Prištine u Briselu biće tema nestalih, „a minut ćutanja za albanske žrtve nas na dobar način uvodi u te dalje razgovore“.

 

U četiri masovne grobnice – 941 telo

Masovna grobnica u Batajnici se nalazi u naselju 13. maj u blizini Beograda, na putu ka Batajnici. Tu se 1999. godine nalazio Centar za obuku Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) RJB-a MUP-a, koji je i danas aktivan i pripada Direkciji policije. Na tom lokalitetu je 2001. godine otkriveno osam masovnih grobnica sa 744 tela kosovskih Albanaca. Žrtve su stradale, kako piše na sajtu ratusrbiji.rs, između 24. marta i 22. maja 1999. godine, i to mahom u opštinama Suva Reka, Đakovica, Peć, Kosovo Polje, Prizren, Vučitrn, Lipljan, ali i Kosovska Mitrovica, Orahovac, Podujevo, Istok, Dečani. U Suvoj Reci, koja se nalazi u opštini Prizren, 26. marta 1999. godine ubijena su 53 civila, od kojih su 49 članovi porodice Beriša. Tela njih 24 pronađena su u Batajnici.  Inače, na području Srbije do sada su, osim masovne grobnice u Batajnici, otkrivene još tri lokacije na kojima se nalazi više masovnih grobnica sa telima kosovskih Albanaca – Perućac (84 tela), Petrovo Selo (61 telo) i Rudnica (52 tela).

 

S. Čongradin, J. Diković


Ovaj tekst je preuzet sa portala danas.rs.