REKOM mreža pomirenja

0801FOTO_MILOS_PERIC

12.08.2016.

Mračni talog prošlosti

Aleksandar Vučić, Izbeglice, Oluja

Mučno progurasmo godišnjicu “Oluje”. Ubi raspomamljeno srpsko-hrvatsko (i obratno) nacionalšovinističko ludilo, kojem su se na raspolaganje stavili bezmalo svi mediji informisanja.

 

Piše: Pavle Radić

 Treba to izdržati i ostati normalan. Pristojan svet na obe strane zgrožen je porukama Beograda i Zagreba i pretećim posledicama širenja histerije.

Svako treba da se bavi svojom sramotom, govorio je Breht. Tako je i radio. Znamo kakvu nacionalnu sramotu je doživio i kako se prema njoj odnosio. NJegov moralni kredo nasušno je potreban ovom zatrovanom prostoru. Polazeći od toga, mi u Srbiji brinemo najpre šta ćemo sa svojim nacionalšovinizmom i iz njega proisteklom sramotom. Predugo nam razara život. Hrvatska i ostali susedi neka se nose sa svojim demonima, što razboriti građani tamo i rade. To previđati i ignorisati je nečasno.

Vučić i sveprisutni kabadahija Dodik – koji karadžićevskom drskošću u BiH provocira sukobe, koji se kocka sa sudbinom tamošnjih Srba onako kako su se Babić, Martić, Hadžić uz podršku beogradskih mentora kockali sudbinom Srba u Hrvatskoj – u Busijama su organizovali svenarodni skup nacionalnog sećanja povodom godišnjice egzodusa i stradanja Srba pred “Olujom”. Kontra odgovor hrvatskoj proslavi u Kninu. Ništa novo nije se čulo i videlo na tom skupu, što se od (kvazi)patriotskog soja koji je govorio nije do sada čulo i videlo stotinu puta. Fraze, nacionalna patetika, martirstvo. Dodatno sluđivanje prisutnih na skupu i još više, gledateljstva RTS. Sa govornice ni jedne jedine poštene reči o predistoriji “Oluje”, o onom što je do nje dovelo. O našoj – ondašnjih srpskih političara – odgovornosti za sudbinu Srba ne samo u Hrvatskoj, nego svuda na prostorima bivše države gde su danas manjina. Ni jedne poštene reči o zločinačkoj politici koja se uprkos katastrofalnih posledica do danas šminka, bez obzira ko je na vlasti. A nasušna je potreba Srba, Srbije, da se o tome pošteno progovori. Da o tome ne govore samo marginalne građanske grupe i skrajnuti prosvećeni hrabri pojedinci, nego da se o tome jasno i glasno govori u dominantnoj politici, kulturi, u crkvi. Bez toga se nećemo osloboditi otrovnog taloga prošlosti ni izvući iz bede. Bez toga je Vučićevo upozorenje da Srbija više nikada, nikome neće dozvoliti novu Oluju nad Srbima, farsično. Nova Oluja nad Srbima može se sprečiti samo razboritošću Beograda, a ne pompeznim pretnjama praznom puškom za opsenit narod. Bez suočavanja sa prošlosti i bez otklona od neodgovornog podržavanja Dodikovom avanturizmu (ili bilo kome sličnom Dodiku u Banjoj Luci) vrlo su moguće neke nove Oluje. Nad Srbima BiH, preciznije RS. (Kvazi)patrioti sa ovdašnjih političkih govornica i sa oltara o tome ne misle, kao što nisu mislili ni pre “Oluje”. Još se manje time bave mediji informisanja. A i kako će, budimo pošteni, kad su sterilizovani, kad su pod kontrolom profesionalnih (kvazi)patriota.

Skup u Busijama i nije imao drugu svrhu, do da dodatno homogenizuje sluđeni narod i uveća Vučićevu moć. Pored toga što je jelda reformator, on je i nepokolebljivi branilac vascelog srpstva. Dodiku pak Beograd i ovakvi javni nastupi služe da ojača uzdrmani položaj pred opozicijom u Banjoj Luci. Kao i pred pravosuđem BiH kakvo god da je, jer se uz njegovo ime spominju brojne korupcionaške afere i enormno materijalno bogatstvo. Valjda iz tih razloga ne izbiva iz beogradskih kabineta i Patrijaršije. Uzeo je Srbiju za taoca svoje avanturističke politike i biznisa. Ništa novo, nacionalistima i demagozima sudbina naroda uvek je bila i ostala poslednja rupa na svirali. NJih interesuje lična promocija, moć i grabež.

O huškačkim ispadima “napaljenih” (podivljalih) Dačića, Vulina i drugih ministara zaduženih za podjarivanje svađa sa susedima, izlišno je i govoriti. Imati takve tipove na ministarskim pozicijama za bilo koju ozbiljnu državu je sramota. Za Srbiju vidimo nije. U tome i jeste naša nesreća. Niti smo ozbiljno društvo, niti država. Zato i glavinjamo u mračnom talogu neraščišćene prošlosti. Što to rade i neki drugi ne umanjuje našu bedu.