REKOM mreža pomirenja

nestale osobe

14.06.2022.

Konferencija „Suočavanje sa prošlošću: nestale osobe“

ACDC, Aid Çerkini, Aleksandar Rapajić, Ines Aljović Mihajlović, Kosovo, Negovan Mavrić, Nestali, Porodice nestalih, sabgranting, Silvana Marinković

Centar za zastupanje demokratske kulture (NVO ACDC) je u ponedeljak, 13.6.2022. godine, u Severnoj Mitrovici, u prisustvu medija i predstavnika međunarodnih organizacija, organizovao konferenciju „Suočavanje sa prošlošću: nestale osobe“, na kojoj su predstavljeni rezultati projekta „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanju nestalih“.

 

Na samom početku, Ines Aljović Mihajlović, programska službenica NVO ACDC, predstavila je tok i rezultate projekta koji se odvijao u četiri faze: u prvoj su organizovani razgovori predstavnika medija, civilnog društva, akademske zajednice, udruženja i porodica nestalih osoba, u okviru pet fokus grupa. Cilj ovih razgovora bilo je mapiranje problema s kojima se danas suočavaju porodice nestalih osoba: nedovoljno angažovanje institucija Srbije i Kosova, ali i međunarodne zajednice; nedovoljna saradnja Beograda i Prištine kada je reč o otkrivanju lokacija masovnih grobnica; nezainteresovanost medija za problem nestalih… Učesnici fokus grupa predložili su i korake ka rešavanju spomenutih problema: predaniji rad organizacija civilnog društva na pomirenju srpske i albanske zajednice; pomoć OEBS-a, KFOR-a, UNMIK-a, EULEX-a, ali i Haškog tribunala; dosledno poštovanje međunarodnih dokumenata koji se tiču ljudskih prava i zaključaka međunarodnih zvaničnika u vezi sa ratom na Kosovu; politička volja kosovskih institucija da prepoznaju žrtve iz srpske zajednice i  usklade zakonska rešenja sa potrebama svih žrtava…

 

Zatim je, organizovano nekoliko medijskih gostovanja, koja su za temu imala pitanje nestalih:

 

TV Emisija – Predstavljanje projekta „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu“

TV Emisija – Problemi porodica nestalih na Kosovu

 

U narednoj fazi, raspisan je konkurs za pisanje autorskih tekstova na temu pomirenja i nestalih osoba, a četiri najbolja teksta objavljena su na sajtu organizacije. Tekstovi su pisani iz lične perspektive, a u njima se poziva na pomirenje i zajedničko angažovanje građana i građanki Kosova na pronalaženju nestalih osoba, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, ali i institucionalnu akciju, po uzoru na zemlje koje su kroz proces suočavanja s prošlošću prolazile nakon Drugog svetskog rata:

 

Vreme je za institucionalne akcije!

Čovek ne može oprostiti samo ono što ne zna!

Bol je bol, bez obzira na nacionalnost i pripadnost!

Proces pomirenja – secanje na nestale!

 

Konferencija „Suočavanje sa prošlošću: nestale osobe“ zaključna je faza projekta. Tema razgovora koji je moderirao Aleksandar Rapajić bili su upravo problemi koje su učesnici fokus grupa istakli kao relevantne u prvoj fazi projekta.

Predstavnici udruženja nestalih, Negovan Mavrić, član Resursnog centra i koordinator Udruženja nestalih iz Velike Hoče, Silvana Marinković, koordinatorka Udruženja nestalih iz Gračanice i Aid Çerkini, član Resursnog centra za nestala lica, složili su se u tome da je za rešenje pitanja nestalih na Kosovu od ključne važnosti angažovanje međunarodne zajednice, koja bi trebalo da izvrši pritisak na institucije obe strane da se aktivnije uključe u rešavanje ovog problema. Negovan Mavrić je podsetio da su upravo udruženja nestalih jedina koja kontinuirano javno govore o ovoj temi i da nestali nisu prioritet za institucije Kosova i Srbije, čak ni u okviru Briselskog sporazuma.

Kao važan korak napred, panelisti i panelistkinje vide saradnju između srpskih i albanskih porodica nestalih, koje je, kako kažu, spojio zajednički bol. Veliku ulogu u uspostavljanju poverenja između njih imale su međunarodne institucije: MKCK i ICMP, ali i REKOM mreža pomirenja koja je omogućila da porodice čuju svedočenja druge strane.

Glavne prepreke za porodice nestalih da ostvare status civilnih žrtava rata i reše imovinska pitanja, jesu zakoni koji, kako kaže Silvana Marinković, diskriminišu srpsku manjinu. Postojeći zakoni uskraćuju porodicama nestalih – onim nestalima nakon 20.6.1999. godine – da primaju penzije kao članovi porodica civilnih žrtava kada se otkrije sudbina nestalih, jer porodice ubijenih nakon tog datuma ne dobijaju status civilne žrtve rata. Mnogim porodicama nestalih koje žive u siromaštvu bi i simbolična finansijska reparacija mnogo značila, naročito starijim i bolesnim osobama.

Aid Çerkini je s druge strane, istakao potrebu da se mlađi članovi porodica nestalih osoba reintegrišu u društvo i postanu ravnopravni i korisni članovi zajednice, kroz olakšice u obrazovanju i zapošljavanju.

Pored većeg angažovanja međunarodne zajednice, panelisti i panelistkinje kao važne korake za nastavak procesa rešavanja pitanja nestalih, koji, kako kažu, trenutno „stoji“, pre svega zbog nedostatka političke volje, vide veće uključivanje predstavnika udruženja nestalih u donošenje zakona, postavljanje potpredsednika Komisije Kosova za nestale iz redova nevećinske zajednice, kao i administrativnog radnika za nestala lica u svakoj opštini na Kosovu.

Konačno, u cilju pomirenja, potrebno je da se incidenti na etničkoj osnovi ne posmatraju kao stav čitave većinske zajednice, kako je istakao Çerkini . Na simboličnom nivou, veruje  Mavrić, zajednički obilasci spomenika koji su zasad, uz izuzetak spomen-ploče u Prištini, uglavnom nacionalno podeljeni, takođe bi mogli da doprinesu pomirenju.

 

Pogledajte celu konferenciju „Suočavanje sa prošlošću: nestale osobe“:

 

This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.