Decenija sećanja – debata o politikama sećanja i komemorativnim praksama u postjugoslovenskim zamljama

BEOGRAD, 25. januara 2024. – U okviru projekta REKOM mreža pomirenja, Fond za humanitarno pravo organizovao je debatu o politikama sećanja u postjugoslovenskim zemljama pod nazivom Decenija sećanja.

U debati na četvrtom spratu hotela Mama Shetler (Knez Mihailova 54, Tržni centar Rajićeva) istraživanja su predstavili istraživači koji su u periodu jul 2022 – jul 2023. godine pratili kako su političke vlasti i državne institucije obeležavale pet ratnih događaja tokom poslednjih 10 godina.

O zločinima u Ahmićima, na Kazanu, Markalama, Srebrenici, etničkom čišćenju u Prijedoru, Medačkom džepu, Oluji, Bljeskulogoru Morinj, Vukovaru, Škabrnji, Račku, Prekazu… govorili su Nataša Kandić, Samir Beharić, Branka Vierda, Jora Lumazi, Nikola Zečević, Elena Stavrevska, Edin Ramulić, Vesna Teršalić, Venera Cocaj, Olga Manojlović Pintar, Naum Trajanovski i Sonja Biserko.

Advokat Sead Spahović govorio je o zločinu u Račku na Kosovu. “U selu Račak, na Kosovu i Metohoiji, opština Štimlje, pre 25 godina, 15. januara 1999. godine, ubijeno je 45 Albanaca. Bio je to masakr nedužnih civila – tvrdio je Vilijam Voker. Bila je to legitimna akcija, tvrdi i danas Srbija. SR Jugoslavija je potom bombardovana. Četvrt veka kasnije ista pitanja, da li je za Račak neko odgovarao ili nema presude, kako čujemo. da li je Račak legitimna akcija, kako tvrdi Srbija, ili masakr.

Spahović je više puta govorio da oko događaja u selu Račak 15. januara 1999. godin i danas postoji neslaganje između srpske strane, na jednoj, i Prištine i najvećeg dela međunarodne zajednice, na drugoj strani. „Sud u Hagu je utvrdio da je 15. januara u 6h Vojska Jugoslavije, a ne policija, dva sata bombardovala selo Račak. Korišćeni su tenkovi, i tzv prage, protivvazdušni topovi. To kod nas niko nikada ni na jednoj televiziji nije rekao. Inače, kada se radi o akcijama koje policija sprovodi protiv raznih pobunjenika i diverzanata ne koristi se ta artiljerija. Koriste se policijske jedinice i policijski način rada. To je bio napad na selo koje nije branjeno, što je po definiciji ratni zločin. Takođe, sud je utvrdio da iz sela niko nije ispalio ni jedan metak na Vojsku Jugoslavije koja ih je bombardovala“, rekao je Spahović.

Nakon toga, u 8 SATI u selo je ušla pešadija i policija sa bornim kolima i tada je, kako je istaknuo, po nalaženju Haškog suda a ne Vokerove komisije, ubijeno 45 civila, među kojima jedna devojka od 18 i dete od 12 godina. Prema činjenicama utvrđenim na sudu, jednom starcu je bila odsečena glava a 23 lica ubijena su iz neposredne blizine, uglavnom metkom u glavu. Većina ubijenih bila je starija od 50 godina a deset ljudi, koji su nađeni u jednom jarku su, kako se navodi, “pokošeni.”

U slučaju Račak dve stvari su pravno sporne, kazao je Spahović i objasnio modus op·er·andi (način ponašanja) srpske vojske i policije na Kosovu. “Na prvom mestu je nesrazmerna upotreba sile, zatim izbegavanje istrage i prikrivanje dokaza”. Sve o Račku je, kaže, utvrdio Sud, to je presuđeno, može RTS da snima filmove koliko hoće, zaključio je Spahović.

Na današnjem skupu bivših Jugoslovena govorio je i jedan srpski političar, Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma. On je za ratove i posledice optužio “politike i političare” od kojih valja tražiti odgovore za ono što se dešavalo. “Poslednjih deset godina Aleksandar Vučić u svom radikalskom stilu posejao je zlo. Zašto se ovako razmahao? Zbog politike pre njega koja je, kada su predavani haški optuženici, govorila da zločinci ‘idu na rezervni položaj’. Borisu tadiću i Vojislavu Koštunici nije bilo ni na kraj pameti da njihove vlade usvoje Zakon o zabrani negiranja genocida i proglasiti dan sećanja na žrtve genocida… Obeleži masovnu grobnicu u Batajnici i napravi park mira”, kazao je Vuletić.

Stiče se utisak da svi polaze od sopstvenih žrtava u čemu je prednjačila Srbija koja i dalje odbija da prihvati realnost, rekla je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i dodala da je “zadržan isti narativ s kojim je rat i počeo”.

Dragan Banjac