REKOM mreža pomirenja

Politike i prakse sjećanja

21.10.2020.

Debata o politikama i praksama sećanja: U BiH nema nevinih kada se govori o suočavanju s prošlošću

CDTP, Debata, Politike sećanja, REKOM Mreža pomirenja, TPOS, UDIK

Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u BiH (TPOS u BiH), u saradnji sa Centrom za demokratiju i tranzicionu pravdu iz Banja Luke (CDTP) i Udruženjem za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK), organizovalo je 19. oktobra, u ime REKOM mreže pomirenja, debatu o politikama i praksama sećanja.

Na samom početku debate, Mirna Alibegović, pravna koordinatorka udruženja Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje i Centra za demokratiju i tranzicionu pravdu, osvrnula se na aktivnosti i ciljeve projekta Mapiranje logora i mjesta zatočenja u BiH. Debatu je moderirao Denis Džidić, direktor BIRN BiH, dok se u uvodnoj reči prisutnima obratio Edvin Kanka Ćudić, predsednik UDIK-a i član Regionalnog saveta REKOM mreže pomirenja. Troje panelista: Lejla Gačanica, Goran Zorić i Srđan Puhalo, složilo se u tome da je kolektivno sećanje u BiH izloženo manipulaciji i političkoj instrumentalizaciji. Otuda zajednice tri konstitutivna naroda proizvode tri različita, etnički obojena narativa o prošlosti.

Pravnica Lejla Gačanica je na primeru tri tipa spomenika iz dva istorijska perioda govorila o odnosu prema mestima stradanja, ali i antifašističkom nasleđu. Prepoznajući mesta sećanja kao simboličke označitelje podela, ona postavlja pitanja o značaju spomenika, konkurentnosti različitih narativa o prošlosti i mogućnostima pluralističkog sećanja.

Aktivista za ljudska prava Goran Zorić se u svom izlaganju fokusirao na procese suočavanja sa prošlošću i negovanje kulture sećanja u Prijedoru. Šansu za pozitavan pomak u odnosima prema etnički motivisanim zločinima vidi u izazivanju osećaja empatije i solidarnosti među pripadnicima različitih etničkih zajednica i simboličkim reparacijama, poput izgradnje spomenika ubijenoj deci.

Srđan Puhalo, novinar i psiholog,  problem suočavanja s prošlošću u regionu vidi kao sistemski plan i rezultat prećutne saglasnosti političkih elita. On je govorio o problemu samoviktimizacije i potrebi da se o ratnim zločinima otvoreno govori u mejnstrim medijima.