Vesti

Zajednički prioritet: činjenice o žrtvama

27.05.2019

27 Maj 2019 

U Strategiji proširenja 2018. godine, EU je dobrosusedske odnose i pomirenje postavila visoko na lestvici prioriteta. Podrška koju su u tom smislu pružili lideri zapadnog Balkana (ZP) na samitu u Sofiji (17. maja 2018. godine) i zajedničke izjave o nestalim osobama i ratnim zločinima, na samitu u Londonu (10. jula 2018), razlozi su za nadu da će snažna podrška pomirenju, kroz Inicijativu za REKOM, biti dogovorena na samitu u Poznanju (4. i 5. jul 2019) u okviru Berlinskog procesa.  

Na pripremnom ministarskom sastanku (Varšava, 11. maj 2019) zaista je naglašena „posvećenost učesnika pomirenju“ tokom „razgovora o mogućem pristupu vlada suočavanju s prošlošću uz učešće civilnog društva i udruženja žrtava kroz Inicijativu za REKOM“ uz „saglasnost da se nastavi sa razmatranjem ove opcije“ (zvanično saopštenje predsedavajućeg). Pjer Mirel (Pierre Mirel), bivši direktor Evropske komisije za ZB, zamoljen je da pomogne u realizaciji tog cilja. 

U tom smislu, Pjer Mirel se nedavno susreo s predstavnicima državnih institucija u Bosni i Hercegovini, uključujući i Stašu Košarca, zamenika poslaničkog kluba SNSD-a, koji je nakon sastanka objavio saopštenje za medije (16. maj 2019). G. Košarac je naveo da institucije Republike Srpske smatraju REKOM „neprihvatljivom institucijom za podsticanje procesa pomirenja“, jer „presude MKSJ ne mogu biti osnova za utvrđivanje činjenica i potpune istine“. Nemoguće je ipak se ne zapitati kako bi neko mogao da porekne da su, pored presuda, čak i uz neke greške, suđenja utvrdila neupitno značajne činjenice? 

Ova izjava gospodina Košarca predstavlja jasnu negaciju opredeljenja BiH na samitu u Londonu, gde su šefovi vlada naglasili značaj „priznavanja i poštovanja presuda, odbacivanja govora mržnje i glorifikacije ratnih zločinaca, promovisanja kulture poštovanja i solidarnost sa svim žrtvama“ (Zajednička deklaracija o ratnim zločinima). 

Upravo  je to cilj ‘Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine’ (REKOM).  

REKOM ne predstavlja dupliranje rada sudova niti paralelni sud. Usredsređujući se na činjenice i žrtve, pokazao bi se kao neophodno sredstvo za dopunu sudskih odluka i za približavanje suprotnih stavova u vezi sa istim događajima. REKOM je koncipiran kao regionalno međudržavno telo čije članove imenuju vlasti i predstavnici civilnog društva. Nacrt njegovog Statuta rezultat je širokog konsenzusa među liderima zapadnog Balkana u 2014. godini. Političke promene u nekoliko zemalja nakon toga usporile su realizaciju ove inicijative, stoga je važno vratiti joj se uz novi zamajac na samitu u Poznanju u julu ove godine.  

Do sada su se Srbija, Kosovo, Severna Makedonija i Crna Gora složile da je podrže. Bosna i Hercegovina i Hrvatska još uvek nisu zauzele zvanični stav. Nadamo se da će i ove zemlje potpisati Deklaraciju o REKOM-u, u ime žrtava i u skladu sa nastojanjem „da se prevaziđe nasleđe prošlosti, promovisanjem pomirenja i dobrosusedskih odnosa“ (Zajednička deklaracija, London, 10. jul 2018).  

Svi lideri ZB bi zaista trebalo da teže pomirenju svim mogućim sredstvima (suđenja, mehanizmi za kazivanje činjenica, zajedničke komemoracije, školski udžbenici i drugo, u skladu sa brojnim deklaracijama potpisanim tokom prethodnih godina, kao i u kontekstu zaključaka Saveta EU 2015. godine za podršku tranzicionoj pravdi. Utvrđivanje činjenica o žrtvama treba da bude prioritet – kako bismo im vratili lično dostojanstvo i sprečili da prošlost remeti sadašnjost i ograničava budućnost.