Vesti

Tražiti pravdu-pravdom

t_REKOM-znak-mali
BEOGRAD, 16. juna 2010.
Verske zajednice podržavaju osnivanje regionalnog tela koje se bavi žrtvama ratnih zločina, zaključeno je na nacionalnim konsultacijama sa verskim zajednicama o osnivanju Regionalne komisije za utvrdjivanje činjenica o svim žrtvama ratova od 1991. do 2001. godine (REKOM).
Rabin Isak Asiel ocenio je da treba podržati Inicijativu za REKOM jer se bavi pitanjima koja su „u krajnjoj liniji religijska“.
On je podsetio da su gradjani Sarajeva pred početak rata u bivšoj Jugoslaviji napravili „živi krug uhvativši se za ruke“ uz poruku da su protiv rata. „Ovo danas odgovara onome što su gradjani Sarajeva uradili pre rata, ali na jednom višem nivou“, kazao je Asijel. „To je pokušaj da se pravda, pravdom ište“, kazao je on i dodao da je svim verovanjima na svetu, bilo da su religijska ili ne objedinitelj- pravda.
On je istakao da žrtve retko izmedju sebe komuniciraju, ali da oni koji pokreću ratove komuniciraju bez ikakvog problema. „Zato treba da im (žrtvama) damo priliku da govore. To će biti isceljujuće za sve nas“, rekao je Asijel.
Ističući da je “važno je da znamo kako su žrtve živele i pre ratnih dejstava, jer postoje reči koje povređuju i reči koje leče”, Asiel je preneo i reči jedne jevrejske žrtve iz drugog svetskog rata koja mu je rekla da ”Osveta treba da se satoji u tome da stvaramo društvo sa onim vrednostima koje je nacizam hteo da uništi“.
Teolog i novinar iz Zagreba Drago Pilsel ocenio je da REKOM ima šansu ako se i verske zajednice uključe u taj process, objasnivši da ni 10 godina nakon poslednjeg rata niti u jednoj hrišćanskoj crkvi ili verskoj zajednici nema naznaka ozbiljnog, temljnog i oslobađajuceg suočavanja i priznavanja konkretnih istorijskih krivica.
„Dvije najveće crkve na prostoru bivše Jugoslavije SPC i Katolička crkva ne uspjevaju iskoristiti sav mirotvorni potencijal“, naveo je on i dodao da te crkve, Islamska zajednica, Jevrejska zajednica i druge , ne bi smele „kaskati za političarima“.
On je rekao da bi „priznanje krivice predstavljao napredak“, i dodao da Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici, koju je usvojila Skupština Srbije,“otvara novu perspektivu, iako joj se mnogo toga može zamjeriti“.

Pilsel je predložio da verski mediji podrže REKOM tako što će se povezati i međusobno i sa Inicijativom,što je su prisutni predstavnici verskih zajednica podržali.

Muftija Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahić rekao je da se pridružuje inicijativi REKOM. „Ova inicijativa je možda prostor gde se možemo povratiti na prave staze – međusobnoga poštovanja i dobročinstva“, rekao je Jusufspahić i dodao da a „niko nije propao, ako se pokaje za ono što je kazao ili uradio i za ono što je nasilja učinio.
Jer  svako ima šansu da se vrati Stvoritelju priključujući se u neke dobre ljudske inicijative, od kojih je i ova REKOM-ova“, kazao je Jusufspahić.
Monsinjor Andrija Kopilović, prorektor je Teološko-katehetskog instituta subotičke biskupije je rekao da neke činjenice pripadaju “znanosti i povjesti” ali da pomirenje, pokajanje i istina “spadaju na crkvu i bit vjere”.
On je istakao da nacionalne i crkvene zajednice treba da podrže stvaranje jedinstevnog poimeničnog registra žrtva. “Time bi činjenice izbrisale sve fiktivne brojeve.Crkvene zajednice treba da podrže stvaranje spiska žrtva jer je to ljekovito. To su naši, vaši ali ipak ljudi.Tada će žrtve osjetiti da ih cijenimo kao osobe i kao ljude koji su dio nas”, rekao je Kopilović.
“Uloga crkve je specifična.Ono što nam iz ovih činjenica mora proisteći kao zadatak i izazov je -što učiniti da tako ne bude više jer se povijest ipak ne ponavlja. Ako je itko uzgojitelj savjesti to je vjerska zajednica. Treba dati jedan dulji pastoralni zadatak a to je čišćenje pamćenja.”, rekao je Kopilović.
On je dodao da se istorija ne može očistiti od činjenica i da je pitanje kojim se pristupom te činjenice prenose na generacije, kao i da crkva treba da bude “u službi liječenja rana koje su nastale u povijesti”.
“Okupljanja dobronamernih ljudi sa istim ciljem- da živimo normalno su veoma važna”, istakla je Marijana Ajzenhol iz Međureligijskog centra. Ona je predložila da podrška Inicijativi budu molitvena okupljanja za žrtve. “Tako bi se verujući ljudi okupili oko zajedničke ideje, a to bi bio vidljiv znak svima da se uključe u Inicijativu za REKOM”, rekla je Ajzenhol.
Prezviter Vukašin Milićević, glavni i odgovorni urednik Radija arhiepiskopijebeogradsko –karlovačke”Slovo Ljubve” je rekao da žrtva nije samo nešto što se dešava nekome već nešto što bi trebalo da se događa u svima nama. “Proces indentifikovanja sa žrtvom je proces kojim postajemo i utemeljujemo se kao hrišćani, rekao je Milićević i lično podržao Inicijativu za REKOM, kao i ideju da se u proces uključe i crkveni mediji kao i akademske zajednice u okviru crkava. On je takođe predložio da ovom temom treba da se bave ljudi iz crkve koji su za to i lično zaintereovani kako bi Inicijativa imala rezultate.
Paroh grko-katoliče crkve u Novom Sadu Roman Miz je predložio da sve crkve treba da propagiraju opraštanje i prepuštanje zabravu. “To jeste veštačka stvar, ali itekako nužna” istakao je Miz.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić najavila je da će krajem septembra u Bosni i Hercegovini biti organizovana regionalna konsultacija sa predstavnicima svih religijskih zajednica iz država nekadašnje Jugoslavije. „Neophodno je da se nakon svih ratova izabere cilj kojim komisija treba da se bavi“, rekla je Kandić i dodala da je u tom procesu neophodna pomoć religijskih ganizacija.
Skupu su prisustvovali i zamenik ministra vera Dragan Novaković, ambasador BiH u Beogradu Boriša Arnaut, sveštenici SPC, verskih zajednica i aktivisti nevladinih organizacija, a Inicijativi za REKOM ,nakon ovih  konsultacija, pristupilo je još 16 članova.