Vesti

Predstavljen Izveštaj o tranzicionoj pravdi u Ljubljani

 

U Ljubljani je 19.4.2013. godine predstavljen izveštaj o TP i stanju tranzicione pravde  u regionu. Prezentacija je organizovana u dvorani Evropske komisije u strogom centru Ljubljane. Na skupu su svoje poglede na tranzicionu pravdu, rešavanje problema nastalih, masovna kršenja ljudskih prava i problem pomirenja predstavili dr Spomenka Hribar (sociolog, publicista, profesor na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani pre nego što je postala poslanik u  prvoj Demosovoj vladi; pre 30 godina je prva u Jugoslaviji otvorila pitanje pomirenja), Matjaž Hanžek (sociolog, pesnik, nekadašnji zaštitnik ljudskih prava/ombudsman Slovenije), dr Sergej Flere (profesor  Filozofskog fakulteta u Mariboru i direktor CEPYUS-a, Centra za istraživanje  postjugoslovenskih država) i evroposlanik iz Slovenije Jelko Kacin (izvestilac EP za zemlje zapadnog Balkana). Od pozvanih diplomata iz zemalja u regiji, prezentaciju je pratio otpravnik poslova ambasade R Hrvatske, a prisutna je bila i direktorica Mirovnog instituta, kao i Boris A. Novak (književnik, potpredsednik medjunarodnog PEN-a) i predstavnici drugih organizacija civilnog društva.

Posle uvoda u kome je Igor Mekina predstavio izveštaj TP i glavne zaključke u vezi stanja u svakoj od pojedinih zemalja uključenih u multidisciplinarno istraživanje partenerskih organizacija u ovom projektu, svako od gostiju je imao svoje izlaganje od po oko pola sata, nakon čega se razvila debata izmedju samih učesnika uz pitanja iz publike, posle čega su usledila novinarska pitanja. U raspravu su se uključili i istaknuti intelektualci iz publike, poput Borisa  A. Novaka, Vere Kržišnik-Bukič (iz Instituta za narodne manjine) i predstavnici organizacija izbrisanih. Svi prisutni su o Inicijaivi za REKOM izneli pozitivne stavove, a mediji (Slovenačka tiskovna agencija STA, SiOL , Večer i RTV SLO) su preneli i reči kritike iz rasprave na račun predsednika Slovenije, jer se još uvek čeka na imenovanje njegovog izaslanika za REKOM.

Evropski poslanik Jelko Kacin je rekao da je izabran odličan trenutak  za predstavljanje tranzicione pravde u regionu, jer je 19. april istorijski dan (zbog sporazuma između Prištine i Beograda u Briselu), i podvukao da razgovaramo na dan, koji će važiti za prekretnicu i za istoriju Balkana značiti isto što i kraj hladnog rata u svetu. Rasprava  se posebno rasplamsala u vezi pitanja odgovornosti za čin brisanja ljudi odnosno »izbrisane« u Sloveniji, kada je Matjaž Hanžek opisao sve probleme koje je imao na mestu ombudsmana (u periodu od 2001. do 2007. godine) prilikom intervencija kod vlade Slovenije u vezi  tog problema. Hanžek je naglasio da »niko (od političara, ni u vlasti ni u opoziciji) nije želeo da ga sluša« na temu potrebe da se reguliše status »izbrisanih« kojima su prekršena ljudska prava, kao i da je po tom pitanju »svuda naleteo na zatvorena vrata«. Hanžek je tokom svog izlaganja ukazao na »šest tačaka ‘logike’ brisanja« ljudi i upozorio da je i sam evropski poslanik Jelko Kacin lično bio umešan u brisanje (izbris) ljudi, jer je bio ministar u vladi koja je 1992. godine tajno izvela »izbris« oko 26 hiljada ljudi. Jelko Kacin je potom pokušao da negira ličnu odgovornost za brisanje ljudi, a kao razlog – zašto se vlada čiji je bio član odlučila za brisanje ljudi – naveo je, izmedju ostalog, strah tadašnje slovenačke političke elite od bivših oficira JNA, koji su sa svojim familijama ostali da žive u Sloveniji.

Pošto se radilo o novoj informaciji, koja do sada u slovenačkoj javnosti nije bila izrečena niti poznata, Matjaž Hanžek i ostali učesnici u raspravi tražili su dodatna objašnjenja od Kacina (uz zahtev da otkrije ko je bio idejni tvorac »brisanja« ljudi) i uz to kritikovali nečinjenje vlade Slovenije povodom problema koji je mogao i morao da bude rešen znatno ranije, samo da je slovenačka vlada na vreme poslušala kritike koje su stizale iz organizacija za zaštitu ljudskih prava. Moderator Igor Mekina je činjenicu da je slovenačka vlada dva puta predstavila različit broj »izbrisanih« odnosno žrtava brisanja ljudi u Sloveniji, kao i činjenicu da je vlada dva puta odbila osnivanje »nacionalne« komisije za istinu, uz nove istorijske fakte koje je izneo i prisutni Jelko Kacin – podvukao kao važne argumente koji dokazuju potrebu za osnivanjem REKOM-a i u Sloveniji, kako bi javnost od strane nepristrasne institucije konačno saznala i potpunu istinu i o problemu »brisanja« ljudi u Sloveniji.

Kritičan stav prema postupanju Slovenije u slučaju »izbrisa« delili su i Spomenka Hribar i Sergej Flere, a pitanja u vezi istog problema su postavljali i novinari, koji su od Jelka Kacina tražili da otkrije ko je, konkretno, iz vlade Slovenije 1992. godine došao na ideju i predložio da se u februaru 1992. izvrši tajno i masovno brisanje ljudi iz registra stalnog prebivališta. Jelko Kacin na to pitanje nije dao jasan odgovor, ali je otkrio da u tadašnjoj slovenačkoj vladi nisu očekivali da će »izbris« pogoditi na desetine hiljada ljudi. Taj deo rasprave je okončao dr Sergej Flere koji je, pored Kacina, kao najodgovornije za čin »brisanja« ljudi u Sloveniji i posledično masovno kršenje ljudskih prava nabrojao predsednika tadašnje slovenačke vlade Alojza Peterlea, ministra policije Igora Bavčara i ministra odbrane Janeza Janšu.

Spomenka Hribar je u tom kontekstu upozorila na činjenicu da je i pokojni vođa slovenačke opozicije Jože Pučnik ceo svoj život proveo u Nemačkoj, ali da je tamo sve vreme imao upravo ono što su „izbrisanima“ u prvoj slovenačkoj demokratskoj vladi oduzeli – stalni boravak. Podetila je da Pučnik, na primer, nikada nije tražio nemačko državljanstvo već je zadržao jugoslovensko, ali mu Nemačka zato nije oduzela status i mogao je tamo nesmetano da živi. Na osnovu toga je povukla paralelu da je tadašnja slovenačka vlast znala koju grupu ljudi će takva odluka (tajno brisanje ljudi) najviše pogoditi.

Spomenka Hribr je posebnu pažnju posvetila pitanju pomirenja. »Samo po sebi je razumljivo da možemo da govorimo o nekakvoj obnovi samo ako postoji demokratija. Ako je u nekoj zemlji opet uspostavljen jednopartijski sistem, onda nema uslova za raščišćavanje prošlosti i pomirenje. Političke  partije koje svoj oslonac traže u našim prošlim stradanjima i koje glorifikuju zločince kao junake – predstavljaju najveću prepreku za normalizaciju društava.  Na celom Balkanu se dešava upravo to – zločinci su još uvek zaštićeni, glorifikovani, za njih se demonstrira, izlazi masovno na ulice… Pomirenje ima i svoju ličnu notu. Ljudi posle rata žele da žive mirno, žele da tuguju, pa makar suze tekle u njihovoj unutrašnjosti. Ako politika na stranačkom ili državnom nivou dopusti ljudima da mirno tuguju i sahrane mrtve, onda se taj krug od autoritarne politike do ljudi, koje još uvek kontrolišu bol i mržnja – pocepa. Ukoliko se državne i stranačke politike grade na neprijateljstvu, onda nikako ne možemo da dođemo do pomirenja. Jer u bilo kojoj državi ili narodu, mora upravo taj narod da se prvi suoči sa svojom prošlošću i sa svojom krivicom za ono što se desilo,« rekla je Spomenka Hribar.

»I ja mislim da treba nastaviti sa pomirenjem, jer su odnosi na Balkanu još uvek napeti. Ne samo na Kosovu, nego i u drugim državama koje imaju ozbiljne probleme. I zato je pomoć, do koje bi se moglo doći putem institucije kao što je REKOM – koja predstavlja novinu, jer su do sada takve komisije postojale samo na nacionalnoj ravni – veoma dragocena… Poseban monitoring je, kao što je naglasio i poslanik Kacin, preko potreban gotovo svuda, u svim zemljama na tlu Balkana…« naglasio je dr Sergej Flere.

Jelko Kacin je objasnio svoje vidjenje situacije na Balkanu, ali i u Sloveniji po pitanju suočavanja sa istinom. »Javljam se za reč, jer je Spomenka dobro usmirila raspravu na ključne probleme sa kojima se suočavamo danas. Zato bih sada nešto rekao kao potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa državama jugoistočne Evrope, u koju ulazi pet država: Albanija, BiH, Srbija, Crna Gora, Kosovo i Makedonija… Raspad  Jugoslavije i postojanje Slovenije je dokaz da smo bili deo tog ‘paketa’ i da smo i mi sami još uvek ‘zapadni Balkan’, i zato je nekorektno očekivati smirivanje na Balkanu, ako i Slovenija neće dati svoj doprinos u tom regionalnom pomirenju. A što se tiče »izbrisanih« – ne bih hteo da minimaliziram, hteo bih tu odluku da osvetlim malo drugačije. Do odluke o ‘brisanju’ nije došlo onako kao što je rekao gospod Hanžek, dakle ne odmah, nego se to desilo posle toga, kada je bilo ustanovljeno da će biti veoma teško procesuirati  bilo koga za ratne zločine. Hteo bih da podsetim na zaplete koje smo imali u vreme osamostaljenja i pitanja da li bi trebalo da pustimo ratne zarobljenike kao što se dogovorilo na Brionima i kakve probleme smo imali u vladi, da ne idemo u pojedinosti oko toga ko je tu bio problem… I onda je do tog ‘brisanja’ došlo. Ja sam uveren da oni, koji su to ‘brisanje’ pravno omogućili, nisu imali realnu predstavu koliko ljudi će ta mera pogoditi i to je postalo jasno tek kasnije. Ne mogu da se složim sa gospodinom Hanžekom da vlada taj problem nije rešavala. Više vlada se bavilo rešavanjem tog problema, ali tu imamo jedan ključan problem koji se ne odnosi samo na ‘izbrisane’. Radi se o dr Janezu Drnovšeku  i njegovom odnosu prema Janezu Janši. Jer Drnovšek se plašio Janeza Janše takoreći sve do svoje smrti…  Drnovšek je tek potkraj svog života opisao Janšu kao ‘princa tame’ i drugim sličnim rečima,« zaključio je Kacin raspravu o uzrocima nerešavanja posledica »izbrisa« više od 20 godina od tog čina.

Prezentacija izveštaja o TP u Ljubljani je bila dobro predstavljena i u slovenačkim medijima. RTV SLO je sažetak izveštaja i rasprave odmah lansirala kao glavnu vest na svom sajtu, a vest o tome su objavili i najveći elektronski informacioni sajt u vlasništvu Telekoma – SiOL, kao i državna novinska agencija STA. Duži izveštaj je 23.4.2013. objavio i mariborski Večer. SiOL je istakao reči Spomenke Hribar da je »’brisanje’ glavni slovenački greh posle osamostaljenja« uz naglasak da je u Ljubljani predstavljen izveštaj o tranzicionoj pravdi u državama nekadašnje Jugoslavije, što »je rezultat rada nevladinih organizacija iz nekadašnje zajedničke države«. Prema oceni novinara, istraživači su sastavili »koliko je to moguće preciznu sliku situacije i posebnu pažnju posvetili specifičnim problemima pojedinih zemalja«.

»Kao što je u uvodu objasnio Igor Mekina, pojedine zemlje se na različite načine suočavaju sa uređivanjem razmera koje su posledice prošlih konflikata. Zato imaju na raspolaganje različite mehanizme, od kojih je Međunarodni sud za ratne zločine na području nekadašnje Jugoslavije u Haagu samo jedan od njih,« zaključuje SiOL i potom prenosi glavne zaključke istraživanja TP u vezi stanja u pojedinim državama, od Kosova i Makedonije do Slovenije. »U svim državama, osim u Makedoniji, u toku su procesi za ratne zločine počinjene u sukobima od januara 1991. godine do juna 1999. godine. U Bosni i Hercegovini jednakost pred zakonom ozbiljno ugrožava nejedinstvena sudska praksa prilikom upotrebe zakona, a pored toga država nema vrhovni sud. U Hrvatskoj je bio u 2011. učinjen napredak u procesuiranju ratnih zločina, dok u Srbiji zakonodavstvo nije u skladu sa standardima međunarodnog suda za ratne zločine na području nekadašnje Jugoslavije. U vezi Kosova, u izveštaju je kao problem ispostavljena pre svega zaštita svedoka i neefikasnost sudstva, dok je u Crnoj Gori primećen napredak. U Sloveniji je u toku devet postupaka zbog ratnih zločina koji traju već skoro 20 godina, a optuženima se sudi u odsustvu. Sudovi u Sloveniji su do sada usvojili i pet oslobađajućih presuda,« izveštavao je SiOL.

RTV Slovenija je posebno ukazala na reči Jelka Kacina, koji je rekao da »raspad države dokazuje da smo bili i da smo još uvek deo Balkana« i da bi zato i Slovenija morala dati svoj doprinos u smirivanju situacije na Balkanu. U svom izveštaju RTV SLO navodi da Inicijativu REKOM pored oko 1800 organizacija i pojedinaca podržavaju »gotovo sve vlade i predsednici država nastalih na području nekadašnje Jugoslavije, ali i sve institucije EU«. RTV Slovenija je naglasila reči Jelka Kacina da »REKOM omogućava šire razumevanje i preuzimanje odgovornosti« i njegovo kritiku »introvertiranosti Slovenaca« koja se vidi i u tome da je Ljubljana još uvek »poslednja evropska prestonica bez džamije«. Citirane su i reči Sergeja Flerea: »Zbog ksenofobije smo došli do ove situacije. Imamo nejaku državu, što se ogleda i u tome da ‘Oružarska afera’ nikada nije dobila sudski epilog. I Sloveniji ne bi štetio neki monitoring.«

Članak u Večeru je preneo i zaključke iz slovenačkog dela istraživanja o tranzicionoj pravdi. U Sloveniji je od 104 prijave zbog raznih kaznenih dela tokom sukoba 1991. godine, samo jedna podnesena protiv pripadnika slovenačke TO, što u poređenju sa učinjenim kršenjima pokazuje »debalans« u podnetim prijava. Večer takodje ističe da je Tribunal (ICTY) samo jedan od mehanizama tranzicione pravde. »Žrtve, po mišljenju Igora Mekine, očekuju više. Upravo to bi trebao da učini REKOM, prva međudržavna regionalna komisija za pomirenje,« zaključuje novinar Večera i upozorava na »ćutanje slovenačkog predsednika Pahora«, jer još uvek nije imenovao svog izaslanika za REKOM.