Vesti

Održane regionalne konsultacije sa udruženjima i porodicama žrtava o Nacrtu Statuta REKOM-a

t_REKOM-znak-mali
Priština 17. decembar – U prisustvu vise od sedamdeset predstavnika udruženja porodica žrtava sa područja bivše Jugoslavije, u Prištini su održane regionalne konsultacije o Nacrtu Statuta buduće Regionalne Komisije za ustanovljenje i javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima i drugim teskim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (REKOM)
Ljush Krasnići član porodice žrtava sa Kosova izjavio je: “Nacrt Statuta REKOM-a je odličan i dobro analiziran u svim profesionalnim i pravnim pitanjima“, i istakao: da „ovaj Nacrt je jednak i prihvatljiv za sve”.
Snežana Zdravkovic iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji rekla je da svojim stalnim prisustvom na konsultacijama članovi Udruženja podržavaju rad Koalicije za REKOM, zbog toga što porodice žrtava tako dobijaju mogućnost da javno i otvoreno govore o žrtvama. „Da bih ja mogla da pričam o svojim žrtvama moram da slušam i shvatim druge žrtve.“, rekla je Snežana Zdravković, dodavši da REKOM želi da učini nešto što države odnosno vlade do sada nisu učinile, a to je da priznaju kako svoje tako i tuđe, odnosno druge žrtve.,
Munira Subašić iz Udruženja građana ‘Pokret Majki’ enklava Srebrenice i Žepe iz BiH tokom konsultacija je izjavila: “Mi dajemo veliku podrsku REKOM-u zbog toga što REKOM može uraditi mnogo više nego pojedinci. I pojedinci i pojedina udruzenja”.
Nora Ahmetaj članica Koordinacijskog veća Koalicije za REKOM pred prisutnima je prezentirala ciljeve i zadatke REKOM-a. Prema Nacrtu Statuta ciljevi i zadaci komisije biće: da utvrdi činjenice o ratnim zločinima i teškim kršenjima ljudskih prava u bivšoj Jugoslavij u periodu od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine. Zatim, da doprinese da političke elite i društva prihvate činjenice o ratnim zločinima kao i da žrtve ostvare svoja prava, ali i da se zločini ne ponove
Komisija bi, prema Nacrtu Statuta imala zadatak da prikupi podatke o kršenjima ljudskih prava i ratnih zločina, o sudbini nestalih, o mestima zatvaranja. Zatim, da izradi popis ljudksih gubitaka civila i boraca i da održi javna slušanja o ratnim zločinima i izradi objavi i predstavi izveštaj o tome.
Članica Korodinacijskog veća Natasa Kandić rekla je da vremenski period koji je predviđen za istraživanje od strane Komsije ne obuhvata dešavanja kao što su martovski dogđaji na Kosovu. Postoje dve mogućnosti kad je reč o periodu koji Komisija treba da istražuje, kad je reč opolitičimke i društvenim okolnostima.-Prva je da se počne od 1980. Godine, a druga da nema vremenskog okvira nego da se radi polayeći od društvenih okolnosti i istorijske prošlosti, ali bez utvrđivanja činjenica.
Tokom konsultacija predloženo je da bude ustanovljen i regionalni fond za žrtve kao i da se osim javnih svedočenja koja bi bila emitovana na javnim TV servisima, pripremi i knjiga svedočenja žrtava koja će prvenstveno da služi budućim generacijama.