Vesti

MKSJ pozvao zemlje članice UN-a da uhapse tražene radikale

Related image

Haški tribunal je obelodanio međunarodni nalog za hapšenje troje srpskih političara, članova Srpske radikalne stranke (SRS) koje ovaj sud traži zbog zastrašivanja svedoka, i pozvao zemlje članice UN-a, ukoliko je to moguće, da ih uhapse.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) skinuo je u utorak oznaku poverljivosti s međunarodnih poternica raspisanih za troje članova SRS-a – Vjerice Radete, Petra Jojića i Jovu Ostojića, koji su optuženi za zastrašivanje svedoka tokom suđenja njihovom lideru Vojislavu Šešelju, optuženom za ratne zločine.

MKSJ je izdao međunarodne poternice 5. oktobra.

“S obzirom da izdavanje međunarodnog naloga za hapšenje može doprineti da sprovođenje pravde više ne bude opstruisano, nalaže se zvaničnicima i svim službenicima i agentima svih država članica Ujedinjenih nacija … da smesta deluju sa svom dužnom pažnjom kako bi osigurali hapšenje, pritvaranje i (njihovo) prebacivanje u Tribunal“, kaže se u nalogu.

MKSJ je još u januaru zatražio od Srbije da uhapsi troje članova tvrdokorne nacionalističke SRS, ali Beograd i dalje odbija njihovo izručenje.

Za razliku od svojih prethodnih odluka donetih u sličnim slučajevima, Viši sud u Beogradu odlučio je u maju ove godine da ovo troje političara ne mogu biti uhapšeni i izručeni Hagu radi suđenja, jer to nije u skladu sa zakonom Srbije o saradnji sa Sudom UN-a za ratne zločine.

Vlada Srbije je takođe odbila da postupi po nalogu za hapšenje, pozivajući se na sigurnosne razloge i napominjući da bi to moglo izazvati nemire u zemlji.

“Nalog za hapšenje troje radikala izdat je posle puštanja Šešelja na privremenu slobodu (u novembru 2014. godine zbog lečenja). Vlada je procenila da njihovo hapšenje može ugroziti stabilnost zemlje”, rekao je Saša Obradović, specijalni predstavnik Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom.

Radeta, Ostojić i Jojić su optuženi za nepoštovanje suda zbog pretnji koje su upućivali svedocima na suđenju njihovom lideru Vojislavu Šešelju pred MKSJ-om. Oni se terete i da su zaštićene svedoke ucenjivali i nudili im mito od 500 evra kako ne bi svedočili na suđenju Šešelju.

Neki posmatrači sumnjaju da su razlozi za neizručenje radikala politički, tvrdeći da bi se pred sudom otkrilo da je u uticanju na svedoke učestvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je nekada bio desna ruka lideru SRS Vojislavu Šešelju.

Svedoci su navodno zastrašivani tokom suđenja Šešelju za ratne zločine pred MKSJ-om, u vreme kada je Vučić bio pravni saradnik u timu odbrane od 2004. do 2008. godine.

Kako stoji u nalogu za hapšenje troje radikala, od svedoka upisanog kao “svedok 4“ zatraženo je da se sastane s Vučićem i Zoranom Krasićem, koji je u to vreme takođe bio saradnik u timu Šešeljeve odbrane. “Svedok 4“ je kasnije obavestio tužilaštvo da “on neće svedočiti zbog značajnog pritiska koji je vršen na njega“. BIRN nije mogao da potvrdi da li je sastanak održan ili ne.

MKSJ je od februara nastavio da insistira na izručenju troje radikala, kritikujući Srbiju u Veću sigurnosti Ujedinjenih nacija da ne sarađuje sa Haškim sudom i optužujući je za ometanje pravde.

Međutim, tim za saradnju sa Haškim tribunalom Srbije tvrdi da je učinio sve što je u skladu sa zakonom i da je stvar, što se njih tiče, završena.

Takođe se navodi primer bivše portparolke Haškog tribunala Florans Artman, koja je osuđena za nepoštovanje suda, a koju je Francuska, njena matična država, odbijala da izruči Hagu.

Ranije je svako odbijanje saradnje sa Haškim tribunalom imalo ogroman uticaj na put Srbije ka EU integracijama, jer su pregovori sa Briselom u nekoliko navrata prekidani do postizanja potpune saradnje.

Saradnja sa Haškim tribunalom je jedan od ključnih zahteva EU u nedavno otvorenim pregovorima Srbije o Poglavlju 23, koje se odnosi na vladavinu prava.

EU još nije zvanično postavila pitanje o neispunjenju zahteva za izručenje radikala, iako je ono naglašeno u zadnjem izveštaju o napretku Srbije ka EU.

MKSJ je početkom ove godine oslobodio Šešelja optužbi za zločine počinjene u Hrvatskoj, BiH i Srbiji. Slučaj se sada nalazi u žalbenom postupku.

U međuvremenu, Šešelj i optužena tri člana njegove partije i dalje su aktivni u političkom životu Srbije.

Šešelj i Radeta su na izborima u aprilu postali poslanici Skupštine Srbije, a Šešelj je čak objavio da će 2017. učestvovati u izbornoj trci za predsednika države.

 

(Objavljeno na Balkaninsight 30. 11. 2016.)

Ознаке: