Vesti

Koalicija za REKOM pomaže »izbrisanima«

 

Koalicija za REKOM je dala svoj doprinos rešavanju i pitanja »izbrisanih« u Sloveniji. U projekat su tokom 2013. godine aktivno uključeni aktivisti organizacije Civic Linka, kao i aktivisti Civilne inicijative izbrisanih stanovnika Slovenije (CIIA) i Saveza izbrisanih Slovenije (ZIS).

Prema zvaničnim podacima slovenačkog MUP-a, Slovenija je nezakonito »izbrisala« 25.671 građana poreklom iz drugih republika nekadašnje SFRJ. Do danas je, prema podacima koje je nedavno naveo ministar unutrašnjih poslova Slovenije Gregor Virant, svoja prava delimično uspelo da povrati (ili bar zatraži povratak zakinutih prava) svega 8.000 »izbrisanih«. Što znači da preko 18.000 »izbrisanih« još nije ostvarilo svoje pravo na povratak, za koje mnogi »izbrisani« van Slovenije, sve do konferencija za štampu u organizaciji Koalicije za REKOM – nisu ni znali. A upravo »izbrisani« iz te grupe (koji su danas van Slovenije), zahvaljujući šturom i lošem obaveštavanju od strane države, kratkim rokovima i visokim taksama – što je kritikovao i evropski komesar za ljudska prava – neće biti u prilici ni da ostvare pravo na odštetu.

O svemu tome, kao i o potrebi da se pored obeštećenja žrtava »brisanja« utvrdi i pozadina »izbrisa« i to putem »komisije za istinu«, razgovarali su brojni gosti i panelisti na konferencijama, koje su u organizaciji Civic Linka i Koalicije za REKOM održane 19. aprila i 28. juna u Ljubljani.

U Ljubljani je 19. aprila 2013. godine predstavljen izveštaj o tranzicionoj pravdi i njenom stanju u regionu. Prezentacija je organizovana u dvorani Evropske komisije u strogom centru grada. Na skupu su poglede na tranzicionu pravdu, rešavanje problema nestalih, masovna kršenja ljudskih prava i problem pomirenja predstavili dr Spomenka Hribar (sociolog, publicista, profesor na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani pre nego što je postala poslanik u prvoj Demosovoj vladi – ujedno je pre 30 godina prva u Jugoslaviji otvorila pitanje pomirenja), Matjaž Hanžek (sociolog, pesnik, nekadašnji zaštitnik ljudskih prava/ombudsman Slovenije), dr Sergej Flere (profesor Filozofskog fakulteta u Mariboru i direktor CEPYUS-a, Centra za istraživanje postjugoslovenskih država) i evroposlanik iz Slovenije Jelko Kacin (izvestilac EP za zemlje zapadnog Balkana). Od pozvanih diplomata iz zemalja u regionu, prezentaciju je pratio otpravnik poslova ambasade R Hrvatske, a prisutna je bila i direktorica Mirovnog instituta, kao i Boris A. Novak (književnik, potpredsednik međunarodnog PEN-a) i predstavnici drugih organizacija civilnog društva. Svi prisutni su o Inicijativi za REKOM izneli pozitivne stavove.

Evropski poslanik Jelko Kacin je naglasio da je izabran odličan trenutak za predstavljanje tranzicione pravde u regionu, jer je 19. april istorijski dan (zbog sporazuma između Prištine i Beograda u Briselu), i podvukao da se razgovara na dan koji će važiti za prekretnicu i za istoriju Balkana značiti isto što i kraj hladnog rata u svetu. Jelko Kacin je objasnio svoje viđenje situacije na Balkanu, ali i u Sloveniji po pitanju suočavanja sa istinom. »Raspad Jugoslavije i postojanje Slovenije su dokaz da smo bili deo tog ‘paketa’ i da smo i mi sami još uvek ‘zapadni Balkan’, i zato je nekorektno očekivati smirivanje na Balkanu, ako i Slovenija neće dati svoj doprinos u regionalnom pomirenju«, rekao je Kacin.

Spomenka Hribar je posebnu pažnju posvetila pitanju pomirenja. »Pomirenje ima i svoju ličnu notu. Ljudi posle rata žele da žive mirno, žele da tuguju, pa makar suze tekle u njihovoj unutrašnjosti. Ako politika na stranačkom ili državnom nivou dopusti ljudima da mirno tuguju i sahrane mrtve, onda se cepa krug od autoritarne politike do ljudi koje još uvek kontrolišu bol i mržnja. Ukoliko se, međutim, državne i stranačke politike grade na neprijateljstvu, onda nikako ne možemo doći do pomirenja. Jer u svakoj državi ili narodu, mora upravo taj narod prvi da se suoči sa svojom prošlošću i sa svojom krivicom za ono što se desilo«, zaključila je Spomenka Hribar.

»I ja mislim da treba nastaviti sa pomirenjem, jer su odnosi na Balkanu još uvek napeti. Ne samo na Kosovu, nego i u drugim državama koje imaju ozbiljne probleme. I zato je pomoć, do koje bi se moglo doći putem institucije kao što je REKOM – koja predstavlja novinu, jer su do sada takve komisije postojale samo na nacionalnom nivou – veoma dragocena… Poseban monitoring je, kao što je naglasio i poslanik Kacin, preko potreban gotovo svuda, u svim zemljama na tlu Balkana«, dodao je dr Sergej Flere.

O konferenciji su izveštavali brojni mediji. Mariborski Večer je istakao da je Tribunal (ICTY) samo jedan od mehanizama tranzicione pravde i da »žrtve očekuju više«, a to bi po rečima izveštača »upravo trebalo da učini REKOM, prva međudržavna regionalna komisija za pomirenje«.

Uspešna je bila i konferencija održana 28. juna 2013. u Ljubljani pod naslovom „Mehanizmi restorativne pravde: izbrisani i (ne)primereno ispravljanje nepravdi«. Gosti na konferenciji bili su prof. Lojze Ude (ustavni sudija), prof. Božo Repe (istoričar), Neža Kogovšek-Šalomon (direktorica Mirovnog instituta), i Boris A. Novak (književnik, potpredsednik međunarodnog PEN-a). Pored njih, na konferenciji su učestvovali i predstavnici »izbrisanih« iz Civilne inicijative izbrisanih aktivista Slovenije (CIIA) i Saveza izbrisanih Slovenije (ZIS). Moderator na konferenciji je, kao i 19. aprila, bio Igor Mekina. Svi učesnici su se složili oko važnosti restorativne pravde, a uz to su ispovedali i lična, intimna iskustva povodom »izbrisa« (posebno Boris A. Novak), pri čemu su analizirali i vladin predlog zakona o odštetama, koji je upravo tog dana bio javno predstavljen od strane slovenačke vlade. Konferencija je bila organizovana dva dana posle isticanja roka koji je u presudi odredio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Prema toj presudi, Slovenija je do 26. juna 2013. godine bila dužna da uredi pitanje odšteta »izbrisanima«, što ona nije učinila.

Tokom rasprave je više puta naglašeno koliko su važne komisije za istinu a kroz opisivanje pojedinih primera je predstavljeno i kakvu su ulogu imale u prošlosti u drugim državama, kao i da je izuzetno to što inicijativa kao što je REKOM, nije nametnuta odozgo već je proizišla od građana i organizacija, te je stoga izuzetno važna za sve države regiona i pomirenje (Božo Repe).

Lojze Ude i Neža Kogovšek-Šalamon su upozorili na otvorena pitanja vezana za zakon i neusklađenost pojedinih rešenja sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. Boris A. Novak je opisao pritiske kojima su bili – zbog odbrane »izbrisanih« – izloženi slovenački intelektualci, dok se istoričar Božo Repe osvrnuo na važnost pomirenja na Balkanu. Po njegovom mišljenju, važnu ulogu imaju i sudski procesi, presude, postavljanja spomenika žrtvama i podsećanje na zločine, kao i ispravljanje nepravdi zbog prouzrokovanih smrti i stradanja. »Neki zločinci su bili osuđeni, neki su bili oslobođeni. Tu se vidi i veliki uticaj pojedinih država, pre svega SAD i Velike Britanije na primer, u radu ICTY. Unutar država se ti procesi odvijaju sporo i različito, od slučaja do slučaja. Najgore je da zločinci na nižim nivoima neće biti nikada osuđeni i da preživele žrtve u nekim sredinama, pre svega u Bosni i Hercegovini, danas žive zajedno sa zločincima i sa njima se sreću svakodnevno, što je za žrtve još posebno traumatično. Retke su i kompenzacije, koje se često daju ‘svojima’ ili se nepravde ispravljaju samo na papiru, kao što je slučaj sa vraćanjem srpskih izbeglica u Hrvatsku… Ne bih hteo da budem pesimističan, ali mislim da se to često radi iz nužde, usled spoljnih pritisaka tj. političke nužnosti ali i pritisaka po sistemu ‘štapa i šargarepe’, bar kad je u pitanju jugoslovenski primer… Treba reći i par reči o delovanju civilno-društvenih organizacija na tom području, u koje se ubraja i REKOM. Taj rad je veoma težak, prihvatan sa nepoverenjem i ignorisan od strane medija, ali na dugi rok je jedini koji vodi u pomirenje i život jednih pored drugih, ako već nije moguć život jednih sa drugima, što se teško može očekivati posle ovakvih ratova. Ali tu treba napraviti razliku između inicijativa ‘od dole’ i onih koje su impotirane ‘od gore’, od strane SAD, EU pa i Ujedinjenih nacija, koje često imaju kontraproduktivan efekat… I zato mislim da treba ustrajati sa takvom idejom, kao što je REKOM. Ali tu je najvažnije da sa vodećih položaja u zemljama u okruženju što ranije odu generacije koje su neposredno učestvovale u ratnim zbivanjima, bez obzira na to, kakva je bila njihova uloga, čak i ako je bila pozitivna. Došlo je vreme za to. Bez toga neće biti napretka. A kao drugo, veoma je važno da se mlađe generacije distanciraju od ideologija koje su te vođe zastupale i na žalost i ostvarile, i da se usmere prema budućnosti«, zaključio je Božo Repe.

O konferenciji održanoj 28. juna u dvorani Evropske komisije u centru Ljubljane, izveštavalo je više medija – portal SiOL, agencija STA, Radio Študent, Mladina, Times.si, Dnevnik, RTV SLO.

Pošto je rok za regulisanje statusa »izbrisanih« po slovenačkom zakonodavstvu isticao 24. jula 2013. godine, u organizaciji Koalicije za REKOM organizovane su konferencije za štampu u Beogradu i Sarajevu, posvećene problematici u Sloveniji »izbrisanih« građana iz svih država naslednica SFRJ.

U Beogradu je 9. jula 2013. održana konferencija pod naslovom »Izbrisani – uslovi za ispravljanje nepravdi i isplatu odšteta od države Slovenije«. O »izbrisu« i posledicama su govorili Aleksandar Todorović, osnivač i član predsedništva Civilne inicijative izbrisanih stanovnika Slovenije, Igor Mekina, izvršni direktor Civic Linka i javni zagovarač Inicijative REKOM iz Slovenije, i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i javna zagovaračica Inicijative REKOM iz Srbije.

»Izbrisani« – oni koji žive u Sloveniji, ali i oni koji žive van Slovenije – imaju na osnovu prošlogodišnje presude Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP) iz Strazbura pravo da od Republike Slovenije zatraže i dobiju odštetu zbog nepravdi koje su im nanete. Preduslov za to je upravni postupak, koji priprema slovenačka vlada. Odštetu je moguće dobiti i na osnovu presude ESLjP, ali samo pod uslovom da je građanin, »izbrisan« u Sloveniji, pre toga podneo molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak u Sloveniji i na taj način državi dokazao »svoj interes« za vraćanje nezakonito oduzetog prava. Rok za podnošenje molbe slovenačkim organima istekao je 24. jula 2013. godine. Igor Mekina je upozorio na nepotpune informacije koje se mogu naći na internet prezentacijama svih slovenačkih ambasada u državama regije u kojima žive »izbrisani«, a koje su dosledno vodile do nepostojeće stranice MUP-a Slovenije, iako bi se, sudeći po naslovu sajta – »Informacije za ‘izbrisane’« – na toj adresi morala nalaziti obaveštenja i uputstva namenjena »izbrisanim« građanima, vezana za uređenje njihovog statusa. Javni zagovarač REKOM-a iz Slovenije podsetio je dasu »izbrisani«, brisanjem iz registra stalnog boravišta 26. februara 1992. godine, ostali bez svih dokumenata, da su izgubili pravo na rad, socijalnu pomoć i zaštitu, prošavši »gore nego izbeglice koje su imale bar neki pravni status«.

Nataša Kandić je naglasila da postoji jaka regionalna podrška za vraćanje statusa ljudima koji su izgubili svoja prava posle 1991. samo zbog etničke pripadnosti.Na konferenciji u Beogradu je ukazano da je moguće potraživanje odštete na osnovu presude suda u Strazburu samo ako su u Sloveniji iscrpljena sva pravna sredstva – dakle i ona iz zakona o »izbrisanim«licima, koji prestaje da važi 24. jula 2013. »Svi koji su izgubili pravo na prebivalište u Sloveniji i digli ruke treba da znaju da postoji jaka podrška tamošnjih sudova i civilnog društva da se to reši. Ove dve-tri nedelje treba posvetiti da svako bude obavešten [o roku] i da niko ne bude zaboravljen, kako bi se pokrenuli postupci«, rekla je Nataša Kandić.

Konferenciju za štampu u Sarajevu vodila je 18. jula 2013. godine Dženana Karup-Druško, javna zagovaračica Inicijative REKOM iz BiH. Ona je, zajedno sa Aleksandrom Todorovićem i Igorom Mekinom, upoznala medije sa aktivnostima Koalicije za REKOM na planu pomoći »izbrisanim« stanovnicima Slovenije. Građani BiH koji su bili »izbrisani« pozvani su »da zatraže povratak na stanje uoči ‘brisanja’, a to je stalni boravak koji su imali u Sloveniji«. Na konferenciji je naglašeno da pravo na povratak stalnog boravišta po zakonu iz 2010. godine imaju ne samo građani koji su bez slovenačkog državljanstva ostali da žive u Sloveniji, nego i oni »izbrisani« koji se posle privremenog odlaska iz Slovenije više nisu mogli vratiti svojim kućama u Sloveniji. Aleksandar Todorović, koji je i lično iskusio slovenačko »brisanje«, opisao je kako su državne institucije postupale prema stanovnicima koji nisu bili Slovenci: »To se dešavalo tako da vam ‘probuše’ sve dokumente, potom više ne postojite i mogu vas izbaciti iz države.«

O obe konferencije Koalicije za REKOM na temu statusa »izbrisanih« izveštavali su brojni mediji u regionu. Organizacijama Civic Link, FHP i CIIA, kao i članovima Koalicije za REKOM, potom su se obratili brojni »izbrisani«, kojima su aktivisti Koalicije za REKOM posredovali informacije na koji način mogu aplicirati pred slovenačkim organima uoči isticanja roka i ujedno im slali i skenirane slovenačke formulare koje je trebalo popuniti i poslati nadležnim službama u Sloveniji do 24. jula 2013, kako bi kasnije mogli da ostvare pravo na povratak u Sloveniju odnosno na odštete po zakonu koji je u proceduri u slovenačkom parlamentu.

Aktivisti Koalicije za REKOM su odgovarali na pozive »izbrisanih« putem telefona i preko elektronske pošte, posredujući tražene informacije, pomažući prilikom prevoda i traženja adresa nadležnih organa u Sloveniji, uz objašnjavanje procedure i pružanje dodatnih informacija o potrebnim postupcima za vraćanje statusa i ostvarenje odštete u svakom pojedinačnom, specifičnom primeru.

Posle obe konferencije, organizacijama Civic Link, FHP i CIIA, kao i članovima Koalicije za REKOM, obratili su se brojni »izbrisani« raspitujući se na koji način mogu aplicirati pred slovenačkim organima, kako bi kasnije mogli da ostvare pravo na povratak u Sloveniju odnosno na odštete po zakonu koji je u proceduri u slovenačkom parlamentu.

»Izbrisani« su ujedno ukazivali na mnoge nepravilnosti i probleme tokom pokušaja ostvarivanja svojih prava. Ranka Petronjić, ćerka »izbrisanog« Dragomira Petronjića koga je Slovenija proterala i predala hrvatskim organima u jeku rata u Hrvatskoj i BiH, izrazila je za !Glas Inicijative za REKOM sumnju da će pitanje »izbrisanih« u Sloveniji biti pravedno rešeno. Njen otac, civil, poreklom Srbin, vratio se iz Austrije, gde je privremeno radio, u posetu porodici koja je živela u Celju, septembra 1992. godine. Priveden je u policijsku stanicu odakle je deportovan na slovenačko-hrvatsku granicu usred rata; kasnije je saznala da je njen tata potom bio predat hrvatskim snagama u BiH, gde je mučen i likvidiran, a porodica je za njegovu sudbinu saznala tek kada su njegovi posmrtni ostaci pronađeni 15 godina kasnije u masovnoj grobnici, prikrivenoj u BiH. Slovenački nacrt zakona o odštetama »izbrisanima« ne predviđa slučaj poput Petronjićevog, pa tako nema ni pravnog osnova za isplatu odštete.

»Postupak Slovenije prema mom tati – to je apsurd koji se ne bi smio nikada dogoditi. Država Slovenija nikada i ničim ne može da ispravi grozotu koja je učinjena mom ocu i meni, našoj porodici. A što se tiče zakona, lično mislim da nije pravedan. Taj zakon meni ne omogućava ništa. Šteta je uopšte pričati o tome«, zaključila je Ranka Petronjić.

Članovi Koalicije za REKOM iz Slovenije upozorili su i na mali iznos namenjen »nematerijalnoj odšteti«, jer predlog slovenačkog zakona predviđa svega 40 evra mesečno. Dr Sergej Flere, profesor Univerziteta u Mariboru i član Koalicije za REKOM, upozorava na članove 538-544 slovenačkog Zakona o kaznenom postupku koji određuje da licima, kojima je protivzakonito oduzeta sloboda, država mora isplatiti odštetu koja prema izveštajima Javnog pravobranilaštva Slovenije iznosi 42 evra dnevno.

»Iznos, koji vlada predlaže kao mesečni iznos odštete ‘izbrisanima’, prema pravnim standardima u Sloveniji mogla bi biti dnevna odšteta. Svota, koja se danas predlaže za ceo mesec ‘izbrisa’, u kaznenoj praksi je gotovo jednaka odšteti za jedan dan, zato je takav predlog nesrazmeran visini pričinjene štete i ne bi mogao da izdrži pravnu kritiku. Pozivanje na štednju u državi je u ovom slučaju posve neprimereno… Imalo bi smisla da se takva praksa uzme kao minimum odštete za ‘izbrisane’. Nezakonito oduzimanje slobode je uvek rezultat nekog pravnog akta koji kasnije nije izdržao preispitivanje – to je na primer optužnica koja nije bila potvrđena. A ‘izbrisani’ su bili, kao što je potvrdio Ustavni sud još 1999. godine, ‘brisani’ bez ikakve pravne osnove i protivustavno. To je još naročito naglasio Evropski sud za ljudska prava. U primeru ‘izbrisanih’ je kršenje prava zapravo još teže nego ono koje se navodi u Zakonu o krivičnom postupku. Osim toga, ‘izbrisanima’ je pogažen veći opseg prava nego osobama pritvorenim bez osnove, jer ‘izbrisani’ nisu imali ni zdravstveno ni penziono osiguranje, ni pravo na rad ni mnoga druga prava, a istovremeno nisu imali ni pravo na slobodu kretanja, čime je bilo oštećeno i njihovo pravo na porodični život, što određuje i Zakon o kaznenom postupku«, upozorava dr Sergej Flere.