Vijesti

Mladi zasićeni ličnim pričama o ratovima devedesetih, žele istinom da spreče mržnju u budućnosti

21.10.2019

Mlade osobe iz Srbije i Hrvatske zasićene su nasleđem ratova devedesetih na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ali su istovremeno zainteresovane da saznaju istinu o događajima, kako se prošlost ne bi koristila za održavanje neprijateljstva među narodima na ovim prostorima.

Ovaj zaključak donosi se na osnovu istraživanja koje su sproveli Centar za razvoj demokratskog društva “Europolis” i Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, a u kojem je učestvovalo 660 mladih, od 18 do 30 godina, iz Srbije i Hrvatske.  Mladi iz Srbije i Hrvatske davali su slične odgovore na pitanja koja su im postavljana. Tako je u Srbiji 33 odsto njih umereno zainteresovano za temu ratova na području bivše Jugoslavije, dok je ovaj odgovor dalo 35 odsto ispitanih u Hrvatskoj. Nešto veći broj ispitanika iz Srbije je veoma zainteresovan za ovu temu, 39 odsto, dok je u Hrvatskoj taj broj bio 28 procenata. Najveći broj njih bi volelo da znaju više o ratovima devedesetih, više od polovine smatra da su im informacije o tome potpuno ili delimično dostupne. Na pitanje “U kojoj meri se slažete sa tvrdnjom da je utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlost preduslov za pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije?” 37 odsto ispitanika iz Srbije se u potpunosti slaže, 19 odsto njih delimično, dok se sa tom tvrdnje uopšte ne slaže svaki peti ispitanik. Na isto pitanje 34 odsto ispitanika iz Hrvatske je reklo da se slaže sa tvrdnjom, 23 odsto delimično, a uopšte se ne slaže 17 odsto ispitanih. Mladi su potpunosti usaglašani po pitanju toga da svaki pojedinac koji je počinio ratni zločin, bez obzira na to koje je nacije ili vere, mora da odgovora pred sudom – to je reklo 88 odsto mladih u Srbiji i 87 odsto njihovih vršnjaka iz Hrvatske.  “Ono što smo ustanovili jeste da mlade ljude interesuje prošlost, jer su svesni u kojoj meri je ona prisutna u sadašnjosti. Odnosno, razumeju da je ona politički upotrebljena i da je svrha politizacije prošlosti da se održava antagonizam među narodima na prostoru bivše Jugoslavije, a oni ne žele da učestvuju u tome. Ono što smo primetili jeste da su mladi, osim postojećeg interesovanja, vrlo izgubljeni u tim temama i ne znaju šta da misle o prošlosti. Žele da se nasleđe prošlosti prevlada kako se ne bi opterećivali odnosi sadašnjosti i budućnosti, ali ne znaju kuda da krenu, šta o svemu tome da misle, jer su zasuti informacijama o prošlosti”, poručuje istraživač na projektu Ognjen Gogić.


Većina mladih u Srbiji i Hrvatskoj (56% i 57%) u potpunosti ili delimično se slaže sa tvrdnjom da su suđenja za ratne zločine uslov za pomirenje naroda na prostoru nekadašnje SFRJ. Isto tako, velika većina je stava da je potrebno da žrtve rata budu popisane imenom i prezimenom.  Najveća razlika u stavovima primećena je kod tvrdnje da bi svaka država trebalo da se bavi samo svojim žrtvama. Čak polovina ispitanika iz Srbije je reklo da se “uopšte ne slaže” sa takvim stavom, a još 17 odsto njih se “delimično ne slaže”, dok se 34 odsto njih u Hrvatskoj protivi takvom mišljenju, a još 20 odsto njih se “delimično ne slaže” sa ovim stavom. Isti broj ispitanika i u Srbiji u Hrvatskoj rekao je da smatra kako bi svaka država trebalo da se bavi samo svojim žrtvama – njih 12 odsto.  “Utvrdili smo da su mladi prilično zasićeni ovom temom, nemaju volje o njoj razgovarati, a kao glavni razlog za to navode serviranje presubjektivnih priča. Oni žele da čuju o toj temi, da znaju šta se dogodilo i šta je bio povod sukoba, ali da to bude činjenično stanje, faktografske činjenice, a ne subjektivno iznošenje tih događaja”, navodi Natalija Šarić iz Centra za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka. Kako je rečeno prilikom predstavljanja istraživanja, interes mladih za prošlosti proizilazi iz toga što su mladi pričom o ratovima devedesetih okruženi i danas, a tema se istovremeno poistovećuje i sa pitanjem odnosa naroda i država u sadašnjosti. Interes mladih je da se utvrdi šta se zaista dogodilo, kako bi se sprečila mržnja u budućnosti, ali je problematično što su obasuti političkim interpretacijama, pa se istina o tome šta se zaista dešavala gubi u različitim narativima.  Istraživanje u kojem je učestvovalo više od 600 mladih iz Srbije i Hrvatske sprovedeno je u periodu između maja i septembra 2019. godine, a rađeno je u okviru projekta “Aktivizam civilnog sektora za pomirenje u regionu bivše Jugoslavije – podrška REKOM-u”. REKOM, odnosno Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenih na prostoru bivše SFRJ od 1991. do kraja 2001. godine, predstavlja inicijativu za osnivanje međudržavne komisije koju bi trebalo da osnuju članice nekadašnje SFRJ, kako bi se utvrdile činjenice o svim ratnim zločinama, kako bi prestalo manipulisanje ljudskim žrtvama. Međutim, kako se do sada pokazalo, među liderima država ne postoji volja da se napravi ovakav korak, iako u nekima postoje zasebne komisije koje se bave ovim pitanjem.

AutorZoran Strika – strika@021.rs

Preuzeto sa: www.021.rs