Argumentima iz drugog teksta o inicijativi za uspostavljanje REKOM-a, Branislav Ristivojevi\u0107 nastoji da osna\u017ei svoju tvrdnju da bi REKOM uzurpirao sudska (i policijska) ovla\u0161\u0107enja. Sada se autor naro\u010dito fokusira na pitanje sankcija za odbijanje lica da da izjavu Komisiji, \u0161to, po njemu, predstavlja najva\u017eniji primer te uzurpacije.<\/p>\n
Kratak odgovor na Ristivojevi\u0107eve tvrdnje glasi: (a) (budu\u0107i) REKOM ne uzurpira sudska ovla\u0161\u0107enja jer ne utvr\u0111uje \u010dinjenice \u201cu krivi\u010dnoj stvari\u201d, ne utvr\u0111uje individualnu krivi\u010dnu odgovornost, niti izri\u010de sankcije; (b) REKOM ne uzurpira policijska ovla\u0161\u0107enja jer ne uzima izjave od gra\u0111ana \u201cu smislu prikupljanja obave\u0161tenja za uspe\u0161no vo\u0111enje krivi\u010dnog postupka\u201d (Ristivojevi\u0107ev citat); i, (c) ne postoji nijedan valjan razlog zbog kog ne bi smelo da se ka\u017enjava postupanje kojim se onemogu\u0107ava vansudsko telo <\/em>(REKOM)\u00a0u obavljanju svojih zadataka, isto onako kao \u0161to zakon sankcioni\u0161e postupanja kojima se onemogu\u0107avaju sudovi<\/em> u obavljanju svojih<\/em> zadataka.<\/p>\n Stvar je jednostavna: B. Ristivojevi\u0107, mo\u017eda zbog nedovoljnog pra\u0107enja onoga \u0161to se de\u0161ava izvan okvira krivi\u010dnog prava kao oblasti u kojoj je stru\u010dan, ima bazi\u010dnu te\u0161ko\u0107u sa razumevanjem da se kr\u0161enjima ljudskih prava u savremenom svetu bave \u2013 osim policije, tu\u017eila\u0161tva, doma\u0107ih i me\u0111unarodnih sudova \u2013 i tzv. istra\u017ene komisije (commissions of inquiry<\/em>), uklju\u010duju\u0107i tzv. komisije za istinu kao jedan njihov oblik. One nisu ni policija, ni tu\u017eila\u0161tvo, ni sud, ma kako uporno se Ristivojevi\u0107 trudio da ih podvede pod neku od tih kategorija.<\/p>\n Pomak u raspravi i novi \u0161umovi<\/strong><\/p>\n Autor u drugom tekstu od po\u010detka govori o (navodnom) preuzimanju \u201cdela\u201d sudske vlasti, odnosno o sprovo\u0111enju \u201cdela\u201d sudskog postupka, od strane REKOM-a. Ovo predstavlja napredak u odnosu na prvi tekst, u kom je, do pred sam kraj, tvrdio da se pred REKOM-om \u201csudi za krivi\u010dna dela\u201d i pripisivao REKOM-u nameru da \u201cuzurpira sudsku vlast<\/em>\u00a0\u201d, a ne tek \u201cdeo\u201d sudske vlasti. Reteriranje u tonu drugog teksta u odnosu na prvi predstavlja dobrodo\u0161lu promenu i doprinosi uklanjanju \u201c\u0161umova\u201d koji ote\u017eavaju raspravu o su\u0161tini stvari.<\/p>\n Isto tako, iako Ristivojevi\u0107 u drugom tekstu to eskplicite ne ka\u017ee, on evidentno sada prihvata da postoje fundamentalne razlike \u2013 na koje sam ukazao u reagovanju na njegov prvi tekst <\/a>\u2013 izme\u0111u REKOM-ovih ovla\u0161\u0107enja i sudskih ovla\u0161\u0107enja, jer REKOM ne mo\u017ee (a sud mo\u017ee) da donosi kona\u010dne odluke u pojedina\u010dnim sporovima, ne mo\u017ee da izri\u010de sankcije, niti mo\u017ee da donosi odluke o li\u0161avanju slobode. Saglasnost po ovim pitanjima je jo\u0161 jedan korak napred u ovoj polemici.<\/p>\n Na\u017ealost, na drugom tasu, Ristivojevi\u0107ev novi tekst obiluje pozivanjem na zakonske i ustavne odredbe koje nisu relevantne za raspravu o REKOM-a. Autor ispisuje vi\u0161e pasusa o tome da \u201clice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivi\u010dno delo nije du\u017eno da daje iskaze protiv sebe, ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu\u201c, da \u201cse \u0107utanje optu\u017eenog odnosno odbijanje saradnje sa tu\u017eila\u0161tvom ne mo\u017ee koristiti kao osnov za li\u0161avanje slobode\u201d, i da \u201clicu li\u0161enom slobode bez odluke suda, odmah se saop\u0161tava da ima pravo da ni\u0161ta ne izjavljuje i pravo da ne bude saslu\u0161ano bez prisustva branioca\u201d. Sve je to ta\u010dno, ali nema nikakve veze sa REKOM-om.<\/p>\n U delovanju REKOM-a, naime, ne postoji \u201cokrivljeni\u201d ili \u201coptu\u017eeni\u201d. Jednako va\u017eno, niko nema pred REKOM-om obavezu da daje iskaze protiv sebe ili bliskih lica. Naprotiv, Predlog Statuta<\/a> propisuje (u \u010dlanu 17, stav 5) da, u tom aspektu, pred REKOM-om va\u017ee iste garantije kao i one pred sudovima, u pogledu prava da se uskrati odgovor na pojedina pitanja, a za odre\u0111ene kategorije lica i u pogledu osloba\u0111anja od du\u017enosti svedo\u010denja (odnosno, u slu\u010daju Komisije, od du\u017enosti davanja izjave).<\/p>\n Frapantno je onda da Ristivojevi\u0107, na samom kraju teksta, u nekoj vrsti zaklju\u010dka, upozorava da, ukoliko lice odbije da da izjavu REKOM-u, za to ne sme biti ka\u017enjeno \u201cukoliko \u2026 davanjem izjave mo\u017ee da okrivi samog sebe\u201d. Da, naravno, ne sme biti ka\u017enjeno ukoliko bi davanjem izjave moglo da okrivi samog sebe: \u010dlan 17, stav 5, u Predlogu statuta upravo to i ka\u017ee. Ristivojevi\u0107u je nekako uspelo da to ne uo\u010di.<\/p>\n Na tom mestu u tekstu, Ristivojevi\u0107 ponavlja poentu koju je prethodno napravio povodom presuda Ilijkov protiv Bugarske<\/em> Evropskog suda za ljudska prava: ne mo\u017ee se kazniti lice koje odbija da svedo\u010di, odbija da da obave\u0161tenje policiji (i, po ekstenziji, odbija da da izjavu REKOM-u), ako to \u010dini zato da ne bi okrivilo sebe ili sebi bliska lica. Ta\u010dno; iz tog razloga i postoji u Predlogu statuta \u010dlan 17, stav 5, koji takvo ka\u017enjavanje onemogu\u0107ava.<\/p>\n Ristivojevi\u0107, tako\u0111e, posve\u0107uje zna\u010dajan deo svog drugog teksta obja\u0161njenju toga pod kojim se uslovima neko lice mo\u017ee prinudno dovesti, ili kazniti, u krivi\u010dnom postupku<\/em> (mora postojati optu\u017enica, itd.). Ovo je od nevelikog, ili nikakvog, zna\u010daja za raspravu o REKOM-u, jer REKOM ne sprovodi krivi\u010dni postupak. Naro\u010dito, kao rezultat rada REKOM-a ne mogu “da se ograni\u010de najve\u0107e vrednosti koje \u010dovek ima, \u017eivot (u dr\u017eavama koje poznaju smrtnu kaznu), sloboda, imovina, itd.”, kako Ristivojevi\u0107 opisuje mogu\u0107e posledice krivi\u010dnog<\/em> postupka. REKOM ne utvr\u0111uje individualnu krivi\u010dnu odgovornosti i ne izri\u010de nijednu od navedenih sankcija.<\/p>\n REKOM ne utvr\u0111uje \u010dinjenice \u201cu krivi\u010dnoj stvari\u201d, ne odlu\u010duje o krivi\u010dnom delu<\/strong><\/p>\n U odnosu na prvo od tri kontroverzna pitanja \u2013 utvr\u0111ivanje \u010dinjenica od strane REKOM-a \u2013 Ristivojevi\u0107ev glavni argument iz drugog teksta je sadr\u017ean u ovim re\u010denicama: \u201cOp\u0161te je poznato da se u krivi\u010dnim stvarima \u010dinjenice utvr\u0111uju radnjama dokazivanja\u201d, i \u201cPrema tome, dokazivanje je sudska delatnost usmerena na utvr\u0111ivanje \u010dinjenica.\u201d Drugim re\u010dima, REKOM ne bi smeo da utvr\u0111uje \u010dinjenice i da se bavi dokazivanjem \u2013 to smeju samo sudovi.<\/p>\n Ovo bi bilo na mestu kada bi ono \u0161to se odvija pred (budu\u0107om) Komisijom predstavljalo utvr\u0111ivanje \u010dinjenica u krivi\u010dnoj stvari<\/em> \u2013 to je operativni termin u Ristivojevi\u0107evoj prvoj re\u010denici. Ali REKOM ne postupa u krivi\u010dnoj stvari \u2013 osim ako do neprepoznatljivosti iskrivimo pojmove.<\/p>\n Gotovo sve istra\u017ene komisije na svetu, pa i komisije za istinu kao oblik istra\u017enih komisija, ispituju postupke koji su u doti\u010dnim dr\u017eavama ka\u017enjivi prema krivi\u010dnim zakonima. To, evidentno, ne zna\u010di da te komisije postupaju u krivi\u010dnim stvarima. Isto va\u017ei i za REKOM. Iz toga \u0161to postupci (iz perioda 1991-2001) kojima se REKOM bavi spadaju, u velikom delu, u domen delovanja podlo\u017enog krivi\u010dnom gonjenju, ne<\/em> sledi da REKOM postupa u krivi\u010dnoj stvari i da preuzima na sebe dokazivanje kao sudsku<\/em> delatnost. Sve dok ne mogu da donose kona\u010dne odluke u pojedina\u010dnim sporovima, dok ne mogu da izri\u010du sankcije, ovakva tela po definiciji ne postupaju u krivi\u010dnim stvarima i ne preduzimaju sudske radnje.<\/p>\n Za\u0161to, ipak, Ristivojevi\u0107 tvrdi da REKOM ima ambiciju da utvr\u0111uje \u010dinjenice u krivi\u010dnim stvarima? Zato \u0161to, navodno, Predlog statuta REKOM-a ovla\u0161\u0107uje Komisiju da utvr\u0111uje \u010dinjenice o \u201ckrivi\u010dnim delima\u201d.<\/p>\n Ovo je neobi\u010dna tvrdnja, ako se ima u vidu da naslov odredbe u kojoj se poja\u0161njava predmet REKOM-ovog istra\u017eivanja (\u010dlan 16 Predloga statuta), sasvim namerno glasi \u201cKr\u0161enja prava<\/em> u nadle\u017enosti Komisije\u201d, a ne \u201cKrivi\u010dna dela u nadle\u017enosti Komisije\u201d. Termin \u201ckrivi\u010dna dela\u201d se ne pojavljuje ni u jednoj odredbi o REKOM-ovim zadacima, ovla\u0161\u0107enjima, i predmetu istra\u017eivanja. Potrebno je prili\u010dno nategnuti argument da bi se, uprkos samo-distanciranju Komisije (tj. Predloga statuta) od bavljenja krivi\u010dnim delima, REKOM-u pripisala namera da se bavi \u2013 krivi\u010dnim delima.<\/p>\n Ristivojevi\u0107 nate\u017ee taj argument pozivanjem na naziv Komisije i na odredbu u Predlogu statuta u kojoj se obja\u0161njava koja te\u0161ka kr\u0161enja ljudskih prava ulaze u polje istra\u017eivanje REKOM-a. Naime, u nazivu Komisije se pominje termin \u201cratni zlo\u010dini\u201d, a u odredbi o zna\u010denju pojmova se me\u0111u te\u0161kim kr\u0161enjima navode \u201cubistva\u201d, \u201cmu\u010denja\u201d, \u201cdeportacija\u201d, itd. Sve to \u2013 ratni zlo\u010dini, ubistva, mu\u010denja, deportacija, \u2026 \u2013 su krivi\u010dna dela, veli Ristivojevi\u0107. Zato, eto, REKOM ima ambiciju da utvr\u0111uje \u010dinjenice \u201cu krivi\u010dnim stvarima\u201d i preuzme (sudska) ovla\u0161\u0107enja koja ne sme imati.<\/p>\n Ako vam ovo zvu\u010di kao rasprava semanti\u010dke prirode, koja bi da se izda za raspravu o samoj su\u0161tini, to je stoga \u0161to se upravo o tome radi. Ako sledimo Ristivojevi\u0107evu logiku, predstavljalo bi krucijalnu razliku \u2013 i bilo bi dozvoljeno \u2013 ako bi se REKOM bavio nekim doga\u0111ajem pod rubrikom \u201ckr\u0161enje prava na \u017eivot\u201d; ali, ako se tim istim doga\u0111ajem REKOM bavi pod rubrikom \u201cubistvo\u201d, to onda, zbog upotrebljenog termina koji je identi\u010dan terminu iz krivi\u010dnog zakona, predstavlja uzurpaciju dela sudske vlasti. Ili: REKOM bi jo\u0161 i smeo da se bavi \u201cpovredom prava na telesni integritet\u201d, odnosno \u201cpovredom prava na privatnost\u201d, ali nikako ne sme da taj doga\u0111aj nazove \u201csilovanjem\u201d!<\/p>\n Sva<\/em> te\u0161ka kr\u0161enja kojima bi se REKOM bavio jesu u praksi civilizovanih zemalja, uklju\u010duju\u0107i i one sa prostora biv\u0161e Jugoslavije, prepoznata i kvalifikovana kao krivi\u010dna dela, koja se kao takva procesuiraju pred sudovima. Me\u0111utim, REKOM se tim kr\u0161enjima ne<\/em> bavi na na\u010din na koji to \u010dini sud, niti u kapacitetu u kom to \u010dini sud, jer, za razliku od suda, ne mo\u017ee da utvrdi ne\u010diju individualnu krivi\u010dnu odgovornost, donese pravno obavezuju\u0107u odluku, izrekne sankciju. Nalaz REKOM-a o tome da postoji ozbiljna sumnja da je odre\u0111eno lice u\u010dinilo ubistvo, ili silovanje, \u201cnema efekat sudske presude, niti prejudicira ishod eventualnog sudskog postupka\u201d (\u010dlan 46, stav 1, Predloga statuta). REKOM, dakle, ne procesuira krivi\u010dna dela. Svejedno: u Ristivojevi\u0107evom pristupu, REKOM prosto ne sme da upotrebi re\u010di \u201cubistvo\u201d i \u201csilovanje\u201d, zato \u0161to su to termini koji postoje i u krivi\u010dnom zakonu. Ovo je formalizam, odnosno pravni feti\u0161izam, doveden do apsurda.<\/p>\n U praksi, REKOM bi radio savr\u0161eno istu stvar u odnosu na doga\u0111aj o kom utvr\u0111uje \u010dinjenice, bilo da se u Predlogu statuta za takav doga\u0111aj koristi re\u010d \u201cubistvo\u201d, bilo da se koristi termin \u201ckr\u0161enje prava na \u017eivot\u201d. Razlika postoji jedino u \u201cozna\u010diocu\u201d, etiketi, a ne u doga\u0111aju koji se ozna\u010dava.<\/p>\n Mistifikaciji etikete nema mesta. Navo\u0111enje termina \u201cubistvo\u201d, \u201cmu\u010denje\u201d, \u201csilovanje\u201d, \u201cdeportacija\u201d, itd., u Predlogu statuta ne slu\u017ei tome da Komisiji na mala vrata dodeli ovla\u0161\u0107enje da postupa u krivi\u010dnoj stvari \u2013 inicijatori REKOM-a takvu ulogu Komisije nikada nisu imali u vidu \u2013 ve\u0107 slu\u017ei kao orijentir. Termini su tu da bi \u010ditaocima Predloga, a naro\u010dito \u017ertvama, omogu\u0107ili da sebi na opipljiv na\u010din predstave \u010dime \u0107e se to Komisija baviti. Zamislite kada bi u Predlogu umesto re\u010di \u201csilovanje\u201d stajalo \u201cpovreda prava na telesni integritet\u201d, ili \u201cpovreda prava na privatnost\u201d. \u017drtve silovanja ne bi bile u stanju da sebe u tom tekstu prona\u0111u, a ako bi nekima od njih to i uspelo, bile bi zgro\u017eene pravni\u010dkom suvo\u0107om koja se koristi pri ozna\u010davanju u\u017easnog iskustva kroz koje su pro\u0161le.<\/p>\n REKOM nije policija<\/strong><\/p>\n Po\u0161to je evidentno da REKOM ne sudi, Ristivojevi\u0107 nastoji da prona\u0111e sli\u010dnost izme\u0111u REKOM-ovog delovanja i prikupljanja obave\u0161tenja od strane policije<\/em>, ne bi li na taj na\u010din ugurao REKOM u paradigmu krivi\u010dnog postupka. S obzirom na to da gra\u0111ani ne mogu da snose sankciju ako odbiju da policiji daju obave\u0161tenja, onda \u2013 po Ristivojevi\u0107iu \u2013 ne mogu imati ni obavezu da daju izjavu REKOM-u (\u201cZa\u0161to policija ne mo\u017ee da ka\u017enjava gra\u0111ane kada odbiju da daju izjavu a REKOM mo\u017ee?\u201d).<\/p>\n Ali, pore\u0111enje sa policijom nije sre\u0107nije od onog koje autor pravi kada poredi REKOM sa sudom. Naime, policija prikuplja obave\u0161tenja za, kako sam Ristivojevi\u0107 pi\u0161e, \u201cuspe\u0161no vo\u0111enje krivi\u010dnog postupka\u201d, dok cilj REKOM-ovog delovanja nije<\/em> prikupljanje \u201cobave\u0161tenja za uspe\u0161no vo\u0111enje krivi\u010dnog postupka\u201d. Fiksiranost na vo\u0111enje krivi\u010dnog postupka je u potpunosti autorova, nije REKOM-ova. Ciljevi Komisije su navedeni u \u010dlanu 13 Predloga statuta (utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim te\u0161kim kr\u0161enjima ljudskih prava, priznanje nepravde nanete \u017ertvama u cilju izgradnje kulture solidarnosti i saose\u0107anja, doprinos ostvarivanju prava \u017ertava, doprinos rasvetljavanju sudbine nestalih, itd). Me\u0111u tim ciljevima \u2013 a ukupno ih je \u0161est \u2013 se vo\u0111enje krivi\u010dnog postupka ne pominje u bilo kom obliku. Ne pominje se ni u \u010dlanu 14, u kom je navedeno osam zadataka Komisije.<\/p>\n Ponavljam: istra\u017ene komisije (uklju\u010duju\u0107i komisije za istinu) nisu ni policija, ni tu\u017eila\u0161tvo, ni sud, nego su kategorija sui generis<\/em>.<\/p>\n Ka\u017enjavanje za opstrukciju vansudskog istra\u017enog tela je uobi\u010dajena praksa<\/strong><\/p>\n \u0160to se ti\u010de sankcije za nepojavljivanje pred REKOM-om i za neopravdano odbijanje da se da izjava, takva je sankcija u Predlogu statuta predvi\u0111ena zato \u0161to predstavlja op\u0161te mesto u zakonima o istra\u017enim komisijama savremenih demokratskih dr\u017eava, a prakti\u010dna potreba za takvim re\u0161enjem je nesumnjiva. Upu\u0107ujem jo\u0161 jednom na primere Novog Zelanda<\/a>, Belgije,<\/a> Italije<\/a>, Izraela, Kanade<\/a>, Australije<\/a>, primer komisije za istinu u Ju\u017enoj Africi<\/a> i komisije koju su u Isto\u010dnom Timoru osnovale Ujedinjene nacije<\/a>, kao i na onaj deo Obrazlo\u017eenja<\/em> Predloga statuta REKOM-a u kom je sve to detaljnije opisano (str. 31-32). Pri tome, kazne su svuda stro\u017ee<\/em> od onih koje sleduju za nepojavljivanje pred REKOM-om i za odbijanje da se REKOM-u da izjava. Ristivojevi\u0107 se na ove primere, ovu op\u0161tu praksu, na koju sam ukazao u svom prvom reagovanju, ne osvr\u0107e. Ali, za\u017emuriti, i stoga ne\u0161to ne videti, ne zna\u010di da to ne\u0161to<\/em> ne postoji.<\/p>\n U \u010dlanu 17, stav 8 Predloga statuta, na koji se Ristivojevi\u0107 fokusira, a u kom se upu\u0107uje na relevantne odredbe iz zakona o krivi\u010dnom postupcima u post-jugoslovenskim dr\u017eavama, pisci Predloga nisu, kako on pi\u0161e, \u201cpome\u0161ali obavezu svedoka da svedo\u010di (ZKP \u010dlan 96. stav 3.) i obavezu da se pojavi pred sudom (ZKP \u010dlan 108.) sa prikupljanjem obave\u0161tenja koje se radi u pretkrivi\u010dnom postupku\u201d. Predlog statuta se ne bavi ni sudom ni policijom, i ne ulazi u njihova ovla\u0161\u0107enja \u2013 nego se bavi istra\u017enom komisijom. Kada \u010dlan 17, stav 8, upu\u0107uje na zakone o krivi\u010dnim postupcima u dr\u017eavama u regionu, to \u010dini samo u obimu u kom ti zakoni odre\u0111uju vrstu i visinu<\/em> kazni za neodazivanje pozivu, odnosno za odbijanje lica da d\u00e2 izjavu, u krivi\u010dnom postupku. Drugim re\u010dima, Predlog statuta, u ovom delu, izlazi u susret dr\u017eavama time \u0161to propisuje sankciju za opstruiranje rada REKOM-a koja ne mo\u017ee biti stro\u017ea od postoje\u0107e sankcije za opstuiranje rada suda, u konkretnoj dr\u017eavi. (Tako bi, na primer, u Srbiji bilo mogu\u0107e samo nov\u010dano kazniti lice koje odbije da da izjavu Komisiji (jer relevantni \u010dlan iz Zakona o krivi\u010dnom postupku, \u010dlan 108, predvi\u0111a samo tu kaznu)).<\/p>\n Mogu\u0107e je da postoji jednostavniji na\u010din da se ovo pitanje reguli\u0161e \u2013 na primer tako \u0161to bi se odredba o ka\u017enjavanju za odbijanje lica da se pojavi pred Komisijom, odnosno da joj da izjavu, uvrstila u drugi \u010dlan Statuta (\u010dl. 48), koji predvi\u0111a kazne za druge<\/em> oblike opstruiranja (davanje la\u017enih podataka Komisiji, nasilno navo\u0111enje drugog lica na davanje la\u017enog podatka, itd.), bez ula\u017eenja u lokalne modalitete ka\u017enjavanja. No to je pitanje pravne tehnike, i nije su\u0161tinsko.<\/p>\n Su\u0161tinsko je pitanje ovo: da li je dopustivo da sud (ne REKOM!) izri\u010de kazne za odbijanje lica da se pojavi pred vansudskim telom, odnosno da da izjavu vansudskom telu?<\/p>\n Izgleda da Ristivojevi\u0107 ka\u017ee da se tako \u0161ta ne mo\u017ee dopustiti. Ali sada je ve\u0107 sasvim nejasno za\u0161to bi ka\u017enjavanje bilo nedopustivo. Na nivou elementarne empirije, videli smo da \u0161irom sveta zakoni o istra\u017enim komisijama i komisijama za istinu sadr\u017ee takva re\u0161enja. Koji je onda dublji, takore\u0107i filozofski, razlog zbog kog ovde tako ne\u0161to ne bi bilo prihvatljivo?<\/p>\n U jednom trenutku, izgledalo je da Ristivojevi\u0107 taj dublji razlog vidi u tome \u0161to bi ka\u017enjavanje predstavljalo \u201ciznu\u0111ivanje iskaza\u201d. To je, naime, pisalo u onoj varijanti Ristivojevi\u0107evog drugog teksta koja je 1. juna (sreda) popodne postavljena na sajt NSPM (a koja \u0107e nekoliko sati kasnije biti povu\u010dena). \u010cim postoji ka\u017enjavanje za odbijanje lica da da izjavu bilo kom<\/em> oficijelnom telu \u2013 postoji iznu\u0111ivanje iskaza, pisalo je u tom<\/em> tekstu. To bi onda zna\u010dilo \u2013 mada Ristivojevi\u0107 to nije eksplicite napisao \u2013 da i Zakon o krivi\u010dnom postupku Republike Srbije, \u010dlan 108, predstavlja pravni osnov za (\u201cneustavno\u201d) iznu\u0111ivanje iskaza, jer taj \u010dlan predvi\u0111a nov\u010dano ka\u017enjavanje za osobu koja odbije da svedo\u010di u krivi\u010dnom postupku. Naravno, i svi oni zakoni o istra\u017enim komisijama, iz liberalno-demokratskih dr\u017eava, kao i niz zakona o komisijama za istinu, tako\u0111e po takvom tuma\u010denju predstavljaju pravni osnov za \u201ciznu\u0111ivanje iskaza\u201d, zbog odredbi o ka\u017enjavanju lica koja odbijaju da daju izjavu.<\/p>\n Uve\u010de 1. juna, me\u0111utim, pojavila se nova, znatno revidirana verzija Ristivojevi\u0107evog drugog teksta. U toj verziji, po svoj prilici, autor odustaje od svog radikanog stava, te ograni\u010dava \u201ciznu\u0111ivanje iskaza\u201d na situaciju u kojoj se ka\u017enjava ono lice koje odbije da da izjavu kojom mo\u017ee da okrivi samog sebe ili sebi blisko lice<\/em>.<\/p>\n Ali, videli smo (\u010dlan 17, stav 5), u Predlogu statuta REKOM-a nema<\/em> obaveze da lice odgovara na pitanja kojim bi moglo da okrivi samog sebe ili sebi blisko lice, tako da o\u010digledno nema ni ka\u017enjavanja za odbijanje lica da to u\u010dini. Prema tome, nema iznu\u0111ivanja iskaza, te se i autorova dosetka iz poslednje re\u010denice u tekstu, u kojoj upore\u0111uje REKOM sa \u201czloglasnim pravosudnim institucijama Rimokatoli\u010dke crkve-Inkvizicijama\u201d, pokazuje kao li\u0161ena smisla.<\/p>\n