Vijesti

Most: Može li se Vučić rušiti slavljenjem Karadžića i Mladića?

24.02.2020

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos srpske opozicije prema ratnoj prošlosti Srbije i zločinima počinjenim u ratu devedesetih godina. Sagovornici su bili Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Balša Božović, poslanik opozicione Demokratske stranke u Skupštini Srbije. Bilo je reči o tome zašto je osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj promovisao svoju knjigu u kojoj negira zločin u Srebrenici u beogradskoj opštini gde je na vlasti opozicija, da li je to crna mrlja na obrazu srpske opozicije, kako Boško Obradović, lider Dveri, političke stranke koja je članica opozicionog Saveza za Srbiju, veliča Mladića i Karadžića, zašto rukovodstvo Demokratske stranke ćutke prelazi preko njegovih stavova, kako se danas srpska opozicija odnosi prema Deklaraciji o Srebrenici koja je usvojena 2010. godine kada su sadašnji opozicionari bili na vlasti, da li im danas smeta što se u toj deklaraciji indirektno priznaje genocid, kao i o tome da li bi se opozicija, kada bi došla na vlast, na isti način ponašala prema ratnim zločinima kao što se ponaša sadašnja vlast u Srbiji.

Omer Karabeg: Nedavno je u svečanoj sali beogradske opštine Stari Grad, u kojoj je na vlasti opozicija, osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj promovisao svoju knjigu u kojoj negira genocid u Srebrenici. Da li vam je bilo čudno što se od tolikih opština u kojima je na vlasti Srpska napredna stanka, koja je vrlo blagonaklona prema Šešelju, njegova knjiga o Srebrenici promoviše baš u jednoj od retkih opozicionih opština u Srbiji?

Nataša Kandić: To je problem. Problem je i što je predsednik te opštine, koji je iz opozicione partije, izabran pomoću glasova radikala. Zbog toga je u svečanoj opštini Stari Grad i bila moguća promocija knjige koja iznosi niz dezinformacija o onome što se dogodilo u Srebrenici jula 1995.

Balša Božović: To me ne čudi s obzirom na to da je Šešelj na mala vrata ušao u tu koaliciju. On faktički vodi tu opštinu zajedno sa delom opozicije i ponaša se onako kako se uvek ponašao. Mislim da je to nezapamćena sramota i da Stari Grad nikada nije bio tako osramoćen kao tog dana kada je u opšinskoj sali održana Šešeljeva promocija. To je crna mrlja na obrazu Beograda. Na promociji su gospođa Kandić i još nekoliko aktivistkinja bile fizički napadnute. Nisu reagovali ni policija ni tužilaštvo, a opoziciji je bilo potrebno nekoliko dana da se opasulji. Jedino smo mi iz Demokratske stanke odmah reagovali i uputili kritiku onima koji su to dozvolili. Ne možete biti opozicija samo zbog toga što želite da dođete na vlast. Ne možete da koketirate sa tako opasnom ideologijom kao što je Šešeljeva i smatrati da ste opozicija samo zato što imate ambiciju da smenite režim. Morate da poštujete evropske vrednosti, da ponudite viziju Srbije koja će biti drugačija od ove sadašnje.

Crna mrlja

Omer Karabeg: Rekli ste da je to crna mrlja na obrazu Beograda. A da li je to crna mrlja i na obrazu srpske opozicije?

Balša Božović: Naravno da jeste. Ne može Savez za Srbiju da egzistira na tako različitim ideologijama, ne možete s pravom kritikovati režim, a s druge strane koketirati sa Šešeljem u opštini Stari Grad i tu opštinu proglašavati demokratskom i slobodnom. Ne mislim da je slobodna, jer Šešelju nije mesto ni u Starom Gradu, ni u drugim opštinama u Srbiji. Da ovde postoji ikakva vladavina prava, on bi odavno bio u zatvoru, a ne u skupštinskoj klupi.

Omer Karabeg: Gospođo Kandić, vi ste nakon te promocije izjavili da niko od poslanika iz Demokratske stranke, niti iz drugih opozicionih partija nije došao na Šešeljev skup da javno kaže da se ne slaže sa onim što Šešelj govori i da kaže da je Srbija obavezna da prizna sudske činjenice.

Nataša Kandić: To je drugi važan momenat tog događaja. Ta tribina nije bila neki tajni sastanak. Za promocuju Šešeljeve knjige mogao je i morao znati svaki odbornik u Skupštini opštine Stari Grad. Šta se događa sa onima koji se deklarišu kao demokrate? Da li se oni slažu sa vladajućim uverenjem u Srbiji da se u Srebenici nije desio genocid, da li podržavaju zvanično negiranje činjenica koje je utvrdio Haški tribunal. To je bila idealna prilika da neko od tih demokrata dođe na taj skup i kaže svoj stav. To se nije dogodilo. To govori o opoziciji, njenom odnosu prema prošlosti i o tome gde smo mi danas nakon 30 godina od početka ratova i ratne politike Srbije.

Balša Božović: Demokratska stranka ne participira u vlasti u opštini Stari Grad. Tamo je stranka Slobode i pravde. To je grupa građana “Čuvari Starog Grada” koja je izašla iz Demokratske stranke i na veoma čudan način prikupila sve odbornike koji su tada bili na listi Demokratske stranke. Kao što sam rekao, mi iz Demokratske stranke smo to odmah osudili. I Aleksadra Jerkov, i Maja Videnović, i ja, i ostali. Mislim da se u Srbiji sve više relativizuju veliki zločini i zločinačke politike. Ne može deo opozicije okretati glavu i praviti se da to ne postoji.

Nataša Kandić: Gospodin Božović kaže da predsednik opštine Stari Grad nije iz Demokratske stranke, ali predsednik njegove partije Dragan Đilas bio je predsednik Demokratske stranke i gradonačelnik Beograda. On je izašao sa netačnim podacima u vezi sa tom tribinom. Inače, koji su stavovi opozicije prema suočavanju sa prošlošću, Kosovu, dobrosusedskoj saradnji. Kako reaguju oni koji sebe nazivaju demokratskom opozicijom kada se pomene da bi Kosova trebalo da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Ne možemo da nađemo nijednog koji bi rekao da posle 20 godina treba priznati realnost. To je u interesu 100.000 Srba koji su ostali na Kosovu. Jer, neprijateljski odnos Srbije prema Kosovu, stalne pretnje da će Srbija uraditi ovo ili ono uvek se prelamaju preko leđa tih ljudi. Čini mi se da ima puno laži u vezi s našom demokratskom opozicijom. Vesna Pešić je vrlo tačno rekla da dokle god u Srbiji rukovodeća ideja bude ideja o svesrpskom ujedinjenju – Srbija će biti remetilački faktor na ovim prostorima. Predsednik i premijerka – da ne govorim o ministru odbrane koji to valjda i noću govori – poručuju da je Srbija obavezna da zaštiti prava Srba gde god oni žive, a ta prava su po njima ugrožena. Opet priča o svesrpskom ujedinjenju. Tako smo počeli 1991, u tom znaku su bili svi ratovi. Nakon 2000. činilo se da je to napušteno, da počinje osvešćivanje, priznavanje činjenica. Masovne grobnice su nam tada bile pred očima. Sve je to, međutim, kratko trajalo, usledio je povratak svesrpskom ujedinjenju čemu svedočimo i ovih dana.

Heroji Boška Obradovića

Omer Karabeg: Kako gledate na činjenicu da Boško Obradović, lider stranke Dveri koja je član opozicione koalicije Saveza za Srbiju, kaže da je Ratko Mladić za njega heroj, da bi Mladić i Karadžić trebalo da budu na prvim stranama udžbenika, da je Haški tribunal produžena ruka NATO pakta i da ima za cilj da od Srba napravi zločince. Da li je moguće da to ne smeta nikome u Savezu za Srbiju?

Nataša Kandić: Mene to ne čudi. Obradović to govori godinama. Više me uznemirava što slično misle i neki koji sebe nazivaju demokratskom opozicijom, ali to ne govore javno.

Omer Karabeg: Obradović kaže da njegov stav o Karadžiću i Mladiću nije i stav Saveza za Srbiju i dodaje – pričaćemo o tome kad se oslobodimo Vučića. Može li to tako?

Balša Božović: Ne može. Ne možemo narednih nekoliko godina da rušimo Aleksandra Vučića da bi posle toga 10 godina potrošili da rušimo Boška Obradovića. Nije samo reč o njegovom odnosu prema Mladiću i Karadžiću, pogledajte kakav je njegov odnos prema Nediću i Ljotiću. Mislim da Demokratskoj stranci nije mesto u Savezu za Srbiju. Ja sam to nekoliko puta otvoreno rekao, poslednji put kada je Boško Obradović za profesora Mićunovića rekao sve ono što je Šešelj za njega govorio svih ovih 30 godina. Šešeljizam se očigledno zapatio i u takozvanoj opoziciji. Povod je bio bojkot izbora – tema koja je izazvala velike polemike u opozicionom biračkom telu. Profesor Mićunović je bio mišljenja da je potrebno izaći na izbore i da je to jedini način na koji možete da oslabite autokratski režim. Boško Obradović ga je zbog toga nazvao jahačem popova, lažnim golootočaninom i izgovorio sijaset uvreda koje je izmislio Vojislav Šešelj. Ja tu ne bih pravio neku veliku razliku. Mislim da je Boško Obradović, što je neko rekao na Tviteru, Šešelj za milenijce, neko ko predstavlja Šešeljeve vrednosti u novom dobu, dok je Šešelj ostao zaglavljen u svojoj mržnji iz devedesetih. Takva opozicija ne može da našteti Vučićevom režimu. Naprotiv, ona mu čini veliku uslugu. Demokratska stranka, ukoliko želi da preživi, mora da nađe svoj politički put, mora da vrati svoj identitet koji se potpuno izgubio u poslednjih godinu i po dana. Mora da se odvoji od Saveza za Srbiju i nastavi samostalno.

Zaboravljena Deklaracija o Srebrenici

Omer Karabeg: U vreme kada je Demokratska stanka bila na vlasti, u Skupštini Srbije je 2010. godine usvojena Deklaracija o Srebrenici. U Deklaraciji, istina, nije pomenuta reč genocid, ali je napisano da Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. “na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde”. Danas je, čini mi se, nezamislivo da opozicija, koja je tada bila na vlasti, ponovi tako nešto.

Nataša Kandić: To je bilo neko drugo vreme, kada se sudilo za ratne zločine i kada je Tužilaštvo za ratne zločine bilo važna institucija. Sudilo se za likvidaciju 20 ljudi koji su izvedeni iz bolnice u Vukovaru, za zločine u Lovasu, Suvoj Reci i Zvorniku, sudilo se pripadnicima policijske jedinice Škorpioni. Kada je 2005. na televiziji objavljen snimak streljanja bošnjačkih mladića iz Srebrenice koje su izvršili Škorpioni, otkriveno je drugo lice Srbije. Tada je na stotine ljudi zvalo Fond za humanitarno pravo, govorilo se o tome, davalo nam podršku. Pratilo se suđenje Škorpionima i javnost je bila nezadovoljna kada je jedan od optuženih pripadnika Škorpiona dobio kaznu od pet godina. To vreme trajalo je otprilike do 2011. Onda se krenulo putem koji je Srbiju doveo do sadašnje situacije kada vladavina prava više ne postoji, kada se vlast oglušuje o zahteve Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Isključivo se govori o zločinima nad Srbima na način koji nema veze sa činjenicama. Govori se napamet o hiljadama i hiljadama ubijenih Srba.

Ovih dana je povodom obeležavanja 12. godišnjice nezavisnosti Kosova, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju izjavio da se proslavlja nezavisnost države koja je nikla na temeljima nepravde, otimačine i progona srpskog naroda. Rekao je da “slike ubijenih i nestalih Srba predstavljaju ličnu kartu takozvane države Kosovo”. On to kaže, a vrlo dobro zna šta su radile vojska i policija Srbije čiji su pripadnici ubili 7.000 albanskih civila za vreme NATO bombardovanja. To su činjenice koje je utvrdio Haški tribunal. Danas osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj sedi u klupama Skupštine Srbije, iako zakon kaže da prestaje mandat svakome ko je osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci. Kada je doneta odluka o puštanju Šešelja na slobodu, Vučić je održao konferenciju za štampu. Ostale su mi u pamćenju njegove reči da bez obzira na dolazak Šešelja on i Srpska napredna stranka neće sprovoditi program Velike Srbije. Danas ne samo da imamo program Velike Srbije, nego i mešanje u unutrašnje stvari susednih zemalja. Daje se za pravo predsedniku Republike Srpske, pogledajte kakav je stav zvanične Srbije prema onome što se događa u Crnoj Gori. Umesto da se kaže – to je imovinskopravni odnos koji treba rešavati na sudu, govori se o svetinjama. Kakve svetinje, da li te svetinje stvarno pripadaju narodu? Da li crkvena imanja pripadaju narodu ili crkvi i sveštenstvu? Srbija je svuda umešana i šta možemo da očekujemo. Da li je ovo početak priprema za neki novi rat ili vlada potpuni haos, pa ni oni koji vode Srbiju ne znaju kuda je vode.

Omer Karabeg: Deklaraciju o Srebrenici ne pominje više niko iz vrha Demokratske stranke. Da li se stranka praktično odrekla te deklaracije?

Balša Božović: To ćete morati da pitate nekoga iz rukovodstva, u koje ja ne spadam, ili predsednika Demokratske stranke. Srbija mora da se opredeli, mora da odgovori na dilemu koju su postavile istoričarke Latinka Perović i Dubravka Stojanović – da li nam je važno kolika nam je država ili kakva nam je država. To su dva koncepta, onaj prvi je pobedio devedesetih godina i doveo je do masovnih ubistava, zločina i progona. Na kraju je, čini mi se, srpski narod platio najveću cenu.

Svesrpsko ujedinjenje

Omer Karabeg: Zašto najveći deo opozicije ima takav stav prema ratnim zločinima i ratnoj prošlosti Srbije? Boji li se opozicija da će izgubiti glasove ako prizna genocid i osudi ratne zločine?

Balša Božović: Mislim da je u nedostatku jasne politike i jasnog vrednosnog sistema na delu populizam. To je najlakši i najjeftiniji način da se priđe biračima. Ponovo se relativizuju zločini i jačaju tenzije u regionu, posebno tamo gde žive Srbi. S velikom zebnjom posmatram dešavanja u Crnoj Gori. Ne možemo se praviti da ne vidimo šta se dešava u Republici Srpskoj. Mislim da iza svega stoji velika pljačka državnih resursa. Nacionalizam je najjeftiniji način da jedna kvazikriminalna politička elita ostane na vlasti. To se Srbiji već jednom dogodilo. Zaista ne bih voleo da nam se ponovi ista greška.

Omer Karabeg: Da li danas uopšte ima razlike između vlasti i najvećeg dela opozicije, kada je reč o odnosu prema ratnim zločinima?

Nataša Kandić: U opoziciji ipak postoje oni koji su nekada podržavali Deklaraciju o Srebenici i pomogli da se ona donese. Ali su izgubili volju da bilo šta rade u tom smislu, jer vide da je potpuno promenjena klima. Da neko danas postavi pitanje o ratnim zločinima ili o masovnoj grobnici u Batajnici – najveći deo medija to ne bi preneo. Preneli bi televzija N1 i dnevnik Danas, za druge ne postoji ta tema. Ja više ništa ne očekujem. Pomirila sam se s tim da je Srbija potpuno izgubljena. Srbija je remetilački faktor u regionu, ponovo jača ideologija svesrpskog ujedinjenja. Govori se o ugroženosti Srba u susednim državma i potrebi da se oni zaštite. Ta navodna zaštita dovela je do toga da su 1995. Srbi u kolonama morali da napuste Hrvatsku. Šta je sledeće? Da li će i preostali Srbi sa Kosova da krenu u kolonama u Srbiju. Situacija je alarmantna. Nije samo problem u tome što opozicija ćuti, prećutkuje i zaboravlja prošlost, nego što se tako ponaša i veliki broj intelektualaca. Ako se ne pobunimo, ako ne dignemo glas, onda predajemo Srbiju nacionalistima i fašistima kojima je cilj da je potpuno opljačkaju, da sve prenesu u privatne ruke, dok će ostali tumarati u beznađu i siromaštvu.

Balša Božović: Kad je reč o odnosu prema ratnim zločinima nema, nažalost, razlike između vlasti i većeg dela opozicije. Izdvojio bih Demokratsku stranku. Mislim da ona čvrsto stoji iza svega za šta se zalagala u prošlosti. Kao što sam već rekao, smatram da Demokratskoj stranci nije više mesto u Savezu za Srbiju. Potrebno je da se napravi evropski, demokratski blok u kome će Demokratska stranka da sarađuje sa strankama i pokretima koji dele njene vrednosti.

Zemlja bez budućnosti

Omer Karabeg: Mislite li da bi opozicija, kada bi došla na vlast, na isti način branila ulogu Srbije u ratovima devedesetih kao što to danas radi Vučićev režim?

Nataša Kandić: Više ne znam šta je opozicija i ko je opozicija. Ako opozicija dopušta promociju Šešeljeve knjige u sali opštine Stari Grad, onda to znači da ima nekakve koalicione odnose sa njegovom strankom. Klima je promenjena. Zar je Dodik političar koji treba da bude uzor nekome u Srbiji? Zar je Srbija toliko bogata da može da pomaže Republiku Srpsku, a ovde imamo ljude koji umiru od gladi i preturaju po kontejnerima. Srbija mora da se suoči s tim da odavde svi beže. Ostaće privatizovane državne firme u kojima određene porodice debelo zarađuju i žive u zgradama Beograda na vodi. Ova zemlja neće imati budućnost dok se ne pojavi političar sa vizijom Srbije kao demokratske države. Nije Srbija pozvana da uređuje odnose Srba u Hrvatskoj. Srbi u Hrvatskoj imaju svoju državu, a Srbija može na pozitivan način da im pomogne. Srbija ne treba da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore, da podržava borbu za “srpske svetinje” i da šalje vladin avion po srpske ekstremiste iz Crne Gore. To pokazuje da vladajuća elita ne misli ništa dobro ovoj državi i ovom društvu nego brine samo o tome kako da ostane na vlasti. A može da ostane samo na ekstremnom srpskom nacionalizmu.

Omer Karabeg: Gospodine Božoviću, da li bi opozicija, kad bi došla na vlast, imala isti odnos prema ratnim zločinima kakav ima Vučićev režim?

Balša Božović: Zavisi od toga ko bi iz opozicije došao na vlast. Ima onih koji samo zavide Vučiću što je na vlasti i ne žele da menjaju stvari u Srbiji. Drugi deo opozicije smatra da su nam potrebne suštinske promene. Mislim da će se vrlo brzo videti ko će preuzeti palicu moderne, demokratske i evropske Srbije. Nisam toliko pesimističan kao gospođa Kandić. U regionu ima velikih problema, ali se dešavaju i neke pozitivne stvari. Siguran sam da pobeda Zorana Milanovića u Hrvatskoj nagoveštava drugačiju političku klimu u regionu. Veliki su problemi i veliki su izazovi, ali verujem da će teška vremena iznedriti novu politiku i nove lidere.

Izvor: Radio Slobodna Evropa