Vijesti

Mladi i ratno nasleđe: Dolaze generacije koje nisu prijemčive na dosadašnju propagandu

25.10.2019

“Njihov je zadatak da uklone prašinu sa zločina koji su se desili.”

Elite koje su odgovorne za ratove devedesetih i koje su ih vodile danas vode države nastale raspadom SFR Jugoslavije i njima je u interesu da se ratno nasleđe nikad ne raščisti, kao i da se pripreme generacije koje bi trebalo da nastave sukobe u budućnosti, ocenjuju sagovornici Autonomije. Nadaju se da nove generacije, neopterećene mitovima i rođene sa dovoljnom distancom od strahota devedesetih, trebalo da „uklone prašinu“ sa presuda i utvrđenih činjenica i ne dozvole dalju manipulaciju.

Da za takvo razmišljanje ima realnog osnova, pokazalo je i istraživanje sprovedeno u sklopu projekta „Odgovorni prema prošlosti, odgovorni prema budućnosti“ koji je sproveden u partnerstvu Centra za razvoj demokratskog društva „Europolis“ i Centra za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka (vidi okvir). Između ostalog, rezultati pokazuju da su mladi zainteresovani da temu suočavanja s prošlošću konačno skinu sa dnevnog reda, tako što će je razrešiti jednom zauvek.

Neće da se mrze

Ognjen Gogić, istraživač „Europolisa“ rekao je za Autonomiju da je istraživanje pokazalo kako mladi u svojoj svakodnevici ne mogu da pobegnu od tih tema, ali da ih zamara promovisanje međusobne netrpeljivosti.

Ognjen Gogić: Mladi ne žele da budu u sukobu s nekim zato što je Hrvat ili Srbin.

– Oni bi hteli da znaju šta je tu bilo, da imaju neutralno objektivnu sliku o tome iz više uglova i da onda sami donesu stav kako se ne bi među sobom mrzeli. Znači, njih interesuje samo to, oni neće da se mrze, ne vide poentu da budu u sukobu s nekim zato što je Hrvat ili Srbin – navodi Gogić.

Upozorava i da su danas na vlasti iste elite koje su ratove i izazvale, i kojima takvo rešenje ne odgovara.

– Njima je u interesu da se to, prvo, nikad ne raščivija, a drugo, da se pripreme generacije koje treba da nastave sukobe u budućnosti. To je kao da tone čamac, a mi čašom izbacujemo vodu – navodi Gogić.

Smatra da je šansa da se to promeni propuštena 2000. godine.

– Elite koje su bile demokratske, imale su ambivalentan odnos prema tome, i u Srbiji i u Hrvatskoj, i propustile su priliku da se to stigmatizuje. To je propušteno i neće se nikada vratiti – navodi Gogić.

Ni Veselinka Kastratović iz Centra za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka ne veruje da političke opcije koje su u regionu kovale rat sada mogu uspostaviti mir.

– Od ovakvog stanja imaju koristi svi, a „malim ljudima“ koji žive na prostoru bivše države, kako im bude. Na žalost, ne bude im – rekla je Kastratović za Autonomiju.

Ona ocenjuje da mladi ipak mogu da se odupru haotičnoj situaciji s kojom se susreću svakodnevno, gde im mediji i političari šalju zbunjujuće, ponekad manipulativne i navijačke poruke. Veruje i da su mladi svesni koliko su zločini počinjeni na ovim prostorima teški i krvavi, te da razumeju patnju stradalih.

– Mislim da nismo svesni koliko oni mogu shvatiti. Druga je stvar, nakon što smo potrošili skoro trideset godina, imaju li motiva slušati i nadalje nekoga ko im ništa konstruktivno ne nudi, već stare, „prežvakane“ teme, podgrevanje verbalnih borbi svako malo, prigodno za potrebe lokalnih ili nacionalnih izbora – kaže Kastratović.

Ona se nada i da su malobrojni oni koji zločince doživljavaju kao heroje, a da oni koji to i rade nisu tako hrabri u stvarnosti kao kada su skriveni iza profila na društvenim mrežama.


Većina mladih smatra da su suđenja za ratne zločine uslov za pomirenje

Zajedničko istraživanje novosadske i osiječke organizacije pokazalo je da mladi iz Srbije i Hrvatske imaju veoma slične stavove o ratnom nasleđu i da im je zajednička želja da se ta bolna tema razreši kako bi prestala da opterećuje njihovu sadašnjost, ali i budućnost.

Dve trećine mladih u obe države izjasnilo se kao veoma ili umereno zainteresovanim za temu ratova na području bivše Jugoslavije (72 odsto u Srbiji i 67 u Hrvatskoj).

Preko dve trećine mladih u obe zemlje želi da zna više o ratnim događajima (77 u Srbiji i 68 u Hrvatskoj). Takođe, 37 procenata anketiranih u Srbiji i 34 u Hrvatskoj se u potpunosti slaže sa tvrdnjom da je utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlost preduslov za pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije. U Srbiji još 19 odsto se delimično slaže s tom tvrdnjm, a u Hrvatskoj 23. Većina se slaže u potpunosti ili delimično i sa tvrdnjom da su suđenja za ratne zločine uslov za pomirenje naroda na prostoru nekadašnje SFRJ (56 Srbija i 57 Hrvatska).

Tri etape istraživanja

Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“ i Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka organizovali su istraživanja u sklopu projekta „Odgovorni prema prošlosti, odgovorni prema budućnosti“, s ciljem osvešćivanja mladih generacija iz Srbije i Hrvatske o značaju utvrđivanja činjenica o ratnim zločinima i povredama ljudskih prava počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije tokom ratova 90tih godina.

Prva etapa bila je anketno istraživanje na reprezentativnom uzorku 358 mladih iz Hrvatske i 302 iz Srbije, u kojem su učestvovali nasumično odabrani mladi, starosti od 18 do 30 godina, koji nisu aktivisti civilnog sektora. Nakon toga, organizovane su dve fokus grupe u Novom Sadu u Osijeku, koje je činilo po osam mladih iz civilnog sektora ili studenata društvenih i humanističkih nauka. A treći segment bila je studijska poseta Vukovaru – obilazak Spomen doma Ovčara i radionica u kojoj je učestvovalo 15 mladih iz Hrvatske i Srbije.

Da svaki pojedinac koji je počinio ratni zločin, bez obzira na to koje je nacije ili vere, mora da odgovora pred sudom složilo se 88 odsto ispitanika iz Srbije i 87 procenata mladih iz Hrvatske. Čak 90 odsto mladih iz Hrvatske slaže se potpuno ili delimično da je neophodan regionalni pristup u rešavanju, dok je u slučaju Srbije to 85 procenata.

Jelena Dukarić iz Vojvođanskog građanskog centra (VCC), na osnovu dugogodišnjeg rada s mladima kroz različite programe na polju suočavanja sa prošlošću i tranzicione pravde, ističe da mladi vrlo malo znaju o dešavanjima devedesetih godina, ali da su veoma radi da prošire znanje nakon što se upoznaju s nekim činjenicama. Ipak, dodaje ona za naš portal, veći procenat barata poluinformacijama i nije zainteresovan da sazna nešto novo.

Jelena Dukarić: Nemaju svesti o tome da to direktno utiče na to kako oni danas žive.

– Postoji nerazumevanje značaja tih procesa za njihovu konkretnu budućnost, u smislu kako će njihova budućnost izgledati u državi u kojoj, recimo, kao narodni poslanik sedi čovek koji je osuđen kao ratni zločinac ili recimo, gde je zamenik predsednika opštine Novi Beograd čovek koji je optužen za ratne zločine u Hrvatskoj. Prosto, nemaju svesti o tome da to direktno utiče na to kako oni danas žive, kakve političke elite imaju, kakva je situacija u državi – navodi ona.

Ističe i da mladi često svojevoljno biraju da budu neinformisani o ovoj temi, jer ne žele da prihvate krivicu za zločine koje je neko počinio u njihovo ime.

– Verujem da se često poistovete s tim šta je radio Šešelj, i onda ne žele da preuzmu odgovornost. Oni ni ne treba da preuzimaju odgovornost za to šta je Šešelj radio, nego treba da sud osudi Šepšelja i on bude pojedinac koji je kriv za određena dela – kaže naša sagovornica.

Dukarić podseća da VCC u okviru svojih programa, koji se baziraju na kanalima komunikacije u kulturi, često mlade vode u Vukovar, Sarajevo ili Prizren, gde imaju prilike da razgovaraju sa ljudima koji imaju iskustva iz rata.

Pišu se „nove istine“

Nekadašnja izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić za Autonomiju ocenjuje da je osnovni problem nepostojanje kanala za protok informacija o sudskim činjenicama, da ratni zločini više nisu tema medija, dok se o sve ređim presudama izveštava kratko i bez poruke.

– Političari govore prilikom komemoracija koje predstavljaju priliku za predstavljanje “novih istina“. U tim prilikama oni ne iznose činjenice o tome šta se ljudima tog dana tačno dogodilo, ko je odgovoran i da li su naredbodavci kažnjeni. Oni govore o istorijskoj nepravdi, istorijskim žrtvama i odlučnosti da neće dozvoliti da ijedna žrtva određene nacije strada – rekla je Kandić.

Nataša Kandić (foto MC): Osnovni problem je nepostojanje kanala za protok informacija o sudskim činjenicama.

Ona upozorava i da su zemlje u regionu podeljene oko prošlosti, da nema političara koji se bavi povezivanjem oko zajedničkih ciljeva, niti novih lidera koji će da pokažu da sa postojećim nema budućnosti. „Nove istine“ se, dodaje Kandić, pišu na temelju interesa političkih partija koje nose vlast.

– U Hrvatskoj je dominantna “istina“ da je nezavisna Hrvatska rezultat Domovinskog rata. U Srbiji su generali uspeli da pridobiju svoje stare saveznike, bivše radikale a današnje SNS, i SPS da je Srbija učestvovala u ratu sa NATO-om, da je Srbija sprečila kopnenu invaziju. Nema govora o zločinima zbog kojih su pred Haškim tribunalom osuđeni najviši predstavnici civilne vlasti, vojske i policije Republike Srbije – navodi Kandić ističući da se jedino na Kosovu dogodila promena.

– Dobio je lider partije koji nije učestvovao u ratu. Vreme će pokazati da sa pobedom idu politička volja i politička moć ili će ostati tamo gde je novac – kaže Kandić.

Veselinka Kastratović, pak, podseća da je prateći suđenja za ratne zločine od samih početaka shvatila da je uplitanje politike u rad pravosuđa stara stvar.

– Vidim problem u protoku vremena od počinjenih zločina, izostanku kvalitetnih istraga za do danas neistražene zločine, nezainteresovanosti javnosti za proces suočavanja s prošlošću. Mislim da su te teme potpuno u drugom planu, da ih se “izvlači“ u trenutku kada to treba od lokalnih do nacionalnih nivoa različitim političkim opcijama. Svedočimo mnogim teatralnim, gotovo obrednim, obračunavanjima s različitim. Smešno je, da ne kažem žalosno, videti odraslog čoveka kako baca Statut jednoga grada na pod, a razlog je ćirilica. U drugim vremenima to bi bilo zlokobno. I danas, mi koji pamtimo vrijeme rata, zlokobno i danas izgleda – upozorava Kastratović.

Politička volja blokirala REKOM

Ognjen Gogić napominje da je na početku istraživanja uzeta premisa inicijative REKOM, te da su želeli da vide u kojoj meri su mladi na tim linijama – da se zajednički, na regionalnom nivou utvrđuju činjenice, a da se pokazalo da dolaze generacije koje nisu prijemčive na dosadašnju propagandu.

– Pokazalo se da mladi dele naše stavove da zarad budućnosti treba da raščistimo račune prošlosti, na objektivan način, radeći svi zajedno – rekao je on.

Ipak, u Hrvatskoj je svega 9 odsto ispitanika čulo za REKOM, dok je u Srbiji njih 25 odsto. Podsetimo, Koalicija za REKOM je formirana 2008. godine, s ciljem da se osnuje međudržavna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i sačinjavanje registra žrtava u vezi sa ratovima 1991- 2001. na području nekadašnje SFRJ.

Koordinatorka Inicijative za REKOM Nataša Kandić ocenjuje da je period 2011-2014. bio dobar, napominjući kako je tadašnji predsednik Hrvatske, Ivo Josipović, nekadašnji generalni sekretar Hrvatske komisije za ratne zločine tokom rata, ekspertski i politički podržavao regionalni pristup u suočavanju s prošlošću a kao preduslov poimenični popis svih žrtava koji bi sprovela međudržavna komisija REKOM. Dodaje i da je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić smatrao da Srbija ne može da učestvuje u radu Komisije čiji je član Kosovo.

Svaki zločin dokumentovan, zna se ko je izdao naređenje, ko je kome telefonirao

Istraživač „Europolisa“ Ognjen Gogić za VOICE upozorava da mladi nemaju svest o tome da su događaji iz ratova dokumentovani, već smatraju da nema mogućnost da se oni precizno utvrde.

– Nemaju predstavu o tome da za svaki zločin, maltene, znamo s koliko je metaka ubijena žrtva, znamo koliko je palo granata, ko je izdao naređenje, ko je kome telefonirao… Forenzička istina poznata je do nivoa sklapanja kostiju. Nijedan rat u istoriji nije tako dokumentovan kao bosanski, a oni misle da se to ne zna i da ne može da se utvrdi – ističe Gogić.

Nataša Kandić precizira da objektivni izvori informisanja postoje – to su presude Haškog tribunala, kao i presude domaćih sudova, uz ogradu da oni ne utvrđuju odgovornost nadređenih nego “pucača“ iz redova dobovoljačkih jedinica.

– Problem je što se presude politički tumače, tako je u Srbiji oslobađajuća presuda Gotovini dokaz antisrpskog stava Haškog tribunala a u Hrvatskoj dokaz da je Domovinski rat bio čist, a u srpskom i hrvatskom tumačenju se ne pominju žrtve koje nisu osporene ni u oslobađajućoj presudi – rekla je Kandić navodeći da je važno da postoje presuđene činjenice o najvećim zločinima.

– Trenutno su pokrivene prašinom ali nas istorija uči da je njihova moć samo trenutno bez snage. Već sutra može biti drugačije. I to je zadatak novih generacija, da uklone prašinu – navodi Kandić.

– Do promene je došlo kada je 2015. za predsednika Hrvatske izabrana Kolinda Grabar Kitarović. Tada počinje distanciranje Hrvatske od regiona, i vrlo brzo se formira novi politički stav da će se ljudskim gubicima Hrvatske baviti hrvatske institucije. Do 2018. godine podrška bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH je bila neupitna, a onda je došlo do neočekivanih promena. U maju 2019. godine, bošnjački i hrvatski član su izaslaniku EK preneli da su za BiH prioriteti stabilnost i bezbednost, a ne pomirenje. To je blokiralo proces REKOM jer podrška Srbije, Crne Gore, Kosova i Severne Makedonije nije dovoljna za formiranje međudržavne komisije REKOM – navodi Kandić.

Ona dodaje da nema naznaka da se taj problem može rešiti u narednih nekoliko godina.

– Koalicija je pred novim zadatkom – prestrukturiranje ideje o REKOM-u kao međudržavnoj komisiji. U decembru održavamo 9. Skupštinu na kojoj ćemo doneti novu strategiju – fokusiranje na izradu popisa žrtava našim kapacitetima, uz pomoć nekoliko akademskih institucija – rekla je Kandić.

Piše: Dalibor Stupar (Autonomija)

Naslovna fotografija: VCC

(Tekst je nastao u okviru projekta „Protiv mržnje i stereotipa, bez patetike i lažnog saosećanja – profesionalno i afirmativno“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Preuzeto sa: www.autonomija.info