Vijesti

Malo konkretnih rezultata u suočavanju sa prošlošću

Debata Dokufest

 

 

Svakom društvu koje želi da isceli rane iz prošlosti neophodno je i suočavanje s prošlošću. Građanski aktivisti upravo pokušavaju da, pamteći prošlost, ne ponavljaju iste greške u budućnosti. Koncept suočavanja sa prošlošću često je obrađivan poslednjih decenija u državama bivše Jugoslavije. O toj temi govorilo se i u diskusiji na jednom od panela u okviru DokuFest-a. Žarko Puhovski, Nataša Kandić, Škeljzen Maljići i Daliborka Uljarević dugo su govorili o onome što predstavlja suočavanje sa prošlošću, institucionalnom pomirenju, ali i nasleđu Haškog suda. Govorili su takođe i o potencijalu civilnog društva i njegovom doprinosu pomirenju između naroda.

Tri činjenice o ovom pitanju predstavio je profesor političke filozofije u Hrvatskoj, Žarko Puhovski. On smatra da je ovaj proces unešto otežan usled političkog diskursa u svim zemljama koji ne može da se oslobodi ideje o heroizmu poslednjeg rata. Međutim, on krivi i druge zemlje posrednike i Evropsku uniju koja je, po njemu, smanjila svoje interesovanje za stvaranje pritiska i bavljenje ovim pitanjem.

„Imamo slučaj Hrvatske u kojoj smo sa prethodnim predsednikom imali dobru saradnju, dok trenutna predsednica ne želi ni da razgovara o tome. Ne može se razgovarati ni sa Makedonijom, zbog situacije koja je tamo stvorena. Oni imaju svojih problema. Imali smo takođe dobru saradnju i sa predsednicom Kosova, ali njen mandat je sada okončan… I sada je otvoreno pitanje kako će nadalje funkcionisati stvari. Imali smo i obećavajuće razgovore sa predsednikom Vlade Srbije, g. Vučićem, ali nakon njih je sve ostalo samo na rečima“, rekao je Puhovski. Profesor ne polaže mnogo nade ni u civilno društvo za koje kaže da je s godinama izgubilo moć i uticaj. Par reči je rekao i o REKOM-u, inicijativi koju predvodi Nataša Kandić u Srbiji. Ocenjuje je kao jednu od inicijativa sa najboljim rezultatima. Ali sama Kandićeva je, međutim, govoreći o ovom projektu rekla da je dostignut „plafon“ i da civilno društvo teško može da preživi. Ipak, ona je optimistkinja s obzirom na to da je već stvorena jedna baza i da ta baza može da donese korist svima. Ali da bi ona ostala stabilna, Kandićeva kaže da mora da se investira.

„Moramo da verujemo, da investiramo, podržimo, stimulišemo civilno društvo i da kontinuirano obezbeđujemo uslove u kojima će samo civilno društvo imati kapacitet da uveri političare da na kraju krajeva prihvate nešto što bi trebalo da uradi civilno društvo, kao i da oni budu priznati kao autori onoga što je učinjeno”, rekla je Kandićeva.

Pomirenje između naroda i suočavanje sa prošlošću kao teško vidi i direktorka Centra za građansko obrazovanje u Crnoj Gori, Daliborka Uljarević. Ona je rekla da je teško postići rezultate kada se na čelu države i dalje nalaze ljudi koji su osumnjičeni za zločine.

Štaviše, ti zločini nisu istraživani ni od strane velikih sudova, poput onog u Hagu. Sa tim se složio i drugi panelista, Škeljzen Maljići. On je čak rekao da se na čelu država, a posebno u Srbiji, nalaze ljudi koji su bili uključeni u dešavanja tokom 90-ih godina.

„Međunarodni sud u Hagu je, završivši sa radom, ostvario neke rezultate, ali ne u potpunosti“, rekao je Maljići.

Panelisti su diskutovali i o načinima na koje se može suočavati sa prošlošću i doći do pomirenja. Profesor Žarko Puhovski je rekao da se do pomirenja ne može doći sve dok sve zemlje Zapadnog Balkana ne budu bile članice Evropske unije, dok se nade polažu i u velike projekte koji su započeti u tom pravcu od strane iste međudržavne organizacije.

 

Dardan Hoti

 

Zvanično glasilo DokuFest-a, 12.08.2016.           

(dodatak u dnevnom listu Koha Ditore)