Vijesti

Aktivisti REKOM-a planiraju da popišu sve stradale u ratovima devedesetih

17.01.2020

Koalicija za REKOM, regionalna inicijativa koja ima za cilj da utvrdi sve činjenice o ratovima devedestih, nije uspela da dobije jednoglasnu podršku vlasti zemalja bivše Jugoslavije.

Uprkos tome, iz koalicije kažu da će nastaviti sa istraživanjima, kako bi formirali listu svih ubijenih, zatvorenih, mučenih ili nestalih tokom krvavog raspada Jugoslavije.

Koalicija za REKOM, mreža organizacija civilnog društva iz postjugoslovenskih zemalja, prošle godine je objavila mapu žrtava koja nudi podatke za oko 130.000 ubijenih ili nestalih u sukobima.

S obzirom da istraživanje nije završeno, ova mapa ne sadrži imena svih žrtava. Vesna Teršelić, direktorka hrvatske nevladine organizacije Dokumenta, kaže da je teško nastaviti bez podrške vlada.

„Vlade postjugoslovenskih zemalja napravile su još jednu političku grešku jer su odbile da formiraju zajedničku komisiju (REKOM). Smatramo da se od poimeničnog popisa žrtava ne sme odustati. Radi se o preuzimanju odgovornosti da se ovaj zadatak izvrši do kraja“, rekla je Teršelić za BIRN.

Obećanja nekih vlada da će se posvetiti uspostavljanju REKOM-a zasad nisu ispunjena.

Predstavnici Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije trebalo je da potpišu deklaraciju o uspostavljanju REKOM-a na Samitu o zapadnom Balkanu u Londonu u julu 2018. Ipak, potpisivanje je neočekivano otkazano jer Koalicija za REKOM nije dobila zvanične potvrde vlada četiri pomenute zemlje da će učestvovati na ceremoniji.

Do neuspeha je došlo usprkos pozivu Evropske komisije koja je u svom strateškom dokumentu iz februara 2019. o proširenju EU na zapadni Balkan istakla da vlade moraju „da se nedvosmisleno obavežu i posvete, rečima i delom, i prevaziđu nasleđe prošlosti“ ako njihove zemlje žele da se približe članstvu u EU.

Ni Hrvatska, ni Bosna i Hercegovina se nisu obavezale da će podržati uspostavljanje komisije za istinu.

„Mislim da se politička podrška inicijativi za imenovanje svih žrtava, što je i cilj REKOM-a, promenila u skladu sa političkom situacijom. Ali mi verujemo da ćemo sastaviti regionalnu listu svih žrtava rata u bivšoj Jugoslaviji“, rekla je Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

Situaciju dodatno usložnjava činjenica da Srbija ne prihvata neke presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), što je osnova za utvrđivanje činjenica o ratnim žrtvama. Na primer, Srbija ne priznaje da su masakri u Srebrenici genocid.

Slovenija smatra da u toj zemlji nema ratnih žrtava, te da nema osnova da ona bude uključena u REKOM. Kratki, takozvani „desetodnevni rat“ koji je usledio nakon proglašenja nezavisnosti Slovenije u junu 1991. godine, rezultirao je smrću preko 60 vojnika.

„Svaka država uglavnom brine o svojim žrtvama“

Foto: Koalicija za REKOM.

Skupljanje potpisa za osnivanje REKOM-a počelo je 2011. godine u svim glavnim gradovima država bivše i Jugoslavije, ali i onlajn.

Namera je bila da se skupi milion potpisa. Do sada je preko 700.000 ljudi potpisalo peticiju.

Teršelić naglašava da koalicija ima sposobne istraživače, ali da nema dovoljno sredstava.

„Dugotrajno istraživanje i dokumentovanje ljudskih gubitaka zahteva mnogo napora, saradnje i podrške“, kaže ona.

Kako bi proširila svoju postojeću bazu podataka, koalicija ima za cilj da u svoj istraživački rad uključi najmanje 100 organizacija iz lokalnih zajednica, ali i akademske institucije.

Teršelić dodaje da je nakon zatvaranja MKSJ-a, koji je do kraja 2017. dokumentovao na hiljade žrtava, važno napraviti naredni korak ka utvrđivanju činjenica o sukobima.

„Regionalna saradnja u tom pogledu postaje sve slabija i slabija. Ne postoji u dovoljnoj meri solidarnost sa svim žrtvama jer svaka država uglavnom brine o onima iz vlastite grupe. Ali mi pokušavamo da utvrdimo identitet i okolnosti stradanja svih žrtava, bez obzira na njihovu etničku pripadnost“, objašnjava Teršelić.

MKSJ je utvrdio identitete najmanje 18.000 ratnih žrtava ali i odgovornih počinilaca, dok su domaći sudovi u različitim zemljama utvrdili identitete oko 2.000 žrtava.

Sama Dokumenta je utvrdila identitete i okolnosti smrti za najmanje 7.000 žrtava rata u Hrvatskoj, dok je FHP Srbija utvrdio identitete i okolnosti smrti za još 1.100 ljudi u ratu u Hrvatskoj.

U Bosni i Hercegovini, Istraživačko dokumentacioni centar je u saradnji sa drugim nevladinim organizacijama prikupio podatke o 96.000 žrtava rata u BiH i dokumentovao preko 1000 mesta u kojima je više od 100.000 civila bilo zatvoreno i mučeno.

FHP Kosovo i FHP Srbija registrovali su preko 13.500 žrtava rata na Kosovu i potvrdili identitete i okolnosti smrti za najmanje 8.000 lica.

Bekim Bljakaj, direktor FHP Kosovo, rekao je za BIRN da se prikupljaju i dodatne informacije o hiljadama žrtava ubijenih neposredno nakon rata na Kosovu.

„Verifikujemo podatke koji se odnose vezane za stradanja oko 5500 žrtava od 1999. do 2000. godine”, kaže on.

Izvor: balkaninsight.com