Vijesti

Заштита сведока у процесима за ратне злочине

Стразбур,  26. јануар- Извештај о заштити сведока сведока у процесима за ратне злочине и помирење у регион  поднели су Жан-Шарл Гардето, Пјетро Марћенаро И Миљенко Дорић.

На почетку расправе у Парламентарној скупштини Савета Европе, известилац Гардето рекао је да је заштита сведока на Западном Балкану још недовољна.

“Они су суочени са претњама, проглашавају се издајницима, па чак и физички ликвидирају”, изјавио је Гардето, подносећи извештај у којем се тражи од међународне заједнице, Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Косова да у потпуности заштите сведоке у процесима за ратне злочине.

Гардето је истакао да таква ситуација тражи ефикасну и трајну физичку, правну и логистичку заштиту сведока пре, током и после суђења. Према његовим речима, треба доследно проводити мере које је су већ усвојене у Савету Европе, али и предложио ставарање студије о изради нове конвеције о заштити сведока.

Образлажући предлог резолуције о помирењу на Западном Балкану, Миљенко Дорић је истакао да правог помирења нема, док сви оптужени не буду изведени пред лице правде.

Он је истакао да многе земље региона у протеклим годинама усвојиле билатералне споразуме које олакшавају гоњење или екстрадицију оптужених за ратне злочине, али је проблем што многе треће земље из разних разлога, одбијају да изруче осумњичене који су на њиховој територији.

Неке од њих нису ни потписале конвенције о томе, које је усвојио Савет Европе, напоменуо је Дорић, залажући се за упостављање културе мира коју промовишу и Уједињене нације.
Пиетро Марћенаро је, образлажући резолуцију о помирењу и политичком дијалогу међу земљама бивше Југославије, указао на значај сарадње председника Србије и Хрватске, Бориса Тадића и Ива Јосиповића, као пример за цео регион.

Марћенаро је рекао и да је потребно да Скупштина Савета Европе да подршку иницијативи за формирање регионалне комисије за истину (РЕКОМ) иза кога је стало 900 невладиних организација у региону, како би се јавно мнење мобилизовало и тај процес не би заснивао само на добровољном раду.

Према његовим речима, у процесу помирења на Балкану, има значајног напретка, али још има проблема и нерешених питања, међу којима то што осумњичени за ратне злочине још на слободи, нерасветљена судбина 15.000 несталих и нерешено питање многих од 450 хиљада избеглих и расељених лица.