U svim konfliktima modernog doba, kada se oru\u017eani sukobi zavr\u0161e, dolazi do spoznaje da predstavnici sukobljenih strana moraju \u017eiveti ako ne jedni sa drugima, a onda makar jedni pored drugih. Pitanje pravde za \u017ertve se postavlja kao jedan od va\u017enih uslova za uspostavljanje odr\u017eivog mira izme\u0111u strana koje su bile u sukobu. U ovom kratkom osvrtu predstavi\u0107u tri primera iz razli\u010ditih delova sveta. Namerno ovde ne\u0107u pominjati primere iz sukoba na Balkanu \u2013 mada su neke situacije koje ovde pominjem primenljive i na balkanski, odnosno ju\u017enoevropski kontekst, pre svega kada se radi o instituciji pomirenja.<\/p>\n
Jedna od osnovnih stvari na kojoj se insistira jeste priznavanje \u017ertava zara\u0107enih strana. Ovo nije lako sprovesti u situacijama kada je jedna strana u vojnom smislu \u201epobedila\u201c \u2013 kao \u0161to je to, na primer, u slu\u010daju sukoba izme\u0111u ve\u0107inskih Sinhaleza i Tamila u \u0160ri Lanki \u2013 niti u slu\u010dajevima kada su predstavnici dr\u017eave i vojske direktno bili uklju\u010deni u masakre civilnog stanovni\u0161tva, a onda dolaze u situaciju da postaju nezaobilazni \u010dinioci mirovnog procesa. Ovaj drugi slu\u010daj je karakteristi\u010dan za dr\u017eave Centralne Amerike, kao \u0161to je to Gvatemala. U drugim slu\u010dajevima, kada je sukob bio pre svega politi\u010dki, kao \u0161to je to bio onaj u Ju\u017enoj Africi, do\u0161lo je simboli\u010dkog pomirenja sukobljenih strana, oli\u010denog u ukidanju diskriminatorskih zakona i postepenoj deobi vlasti u takozvanom prelaznom periodu, izme\u0111u 1990. i 1994. godine.<\/p>\n
Ova tri primera koje sam naveo se, osim ljudskih stradanja, ipak me\u0111usobno razlikuju u va\u017enim detaljima. U slu\u010daju \u0160ri Lanke, definitivna pobeda jedne strane u ratu \u010dini da se mogu\u0107e pomirenje posmatra pre svega kao izraz dobre volje pobednika. Posebnu ulogu ovde igra \u010dinjenica da je vojno krilo pora\u017eenih (LTTA, \u201eTamilski tigrovi\u201c) od strane 32 dr\u017eave (uklju\u010duju\u0107i tu i SAD, Kanadu i dr\u017eave EU) progla\u0161eno za teroristi\u010dku organizaciju. Vladaju\u0107a ideologija sinhale\u0161kog budizma tako\u0111e predstavlja problem \u2013 \u0161tavi\u0161e, neki autori su ve\u0107 argumentovano pokazali do koje mere je ova ideologija, razvijana tokom nekoliko stotina godina, predstavljala klju\u010dnu komponentu priprema za rat i njegovog odr\u017eavanja.<\/p>\n
Kada se radi o Gvatemali, prvo su\u0111enje jednom nekada\u0161njem visokom dr\u017eavnom funkcioneru za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti po\u010delo je tek 2013. godine \u2013 iako je gra\u0111anski rat, koji je po\u010deo 1960, zvani\u010dno zavr\u0161en 1996. godine. Problem u Gvatemali je ba\u0161 uklju\u010denost dr\u017eavnih i vojnih zvani\u010dnika u sukobe i njihovo kontinuirano prisustvo u javnom \u017eivotu \u2013 vrlo je indikativno to da je jedan od najozlogla\u0161enijih generala, Rios Mont \u010dak u dva navrata (1995. i 2000.) biran za predsednika Nacionalne skup\u0161tine. Jo\u0161 jedan od paradoksa predstavlja \u010dinjenica da poslovna elita ove zemlje (sloj koji se na Balkanu podsme\u0161ljivo naziva \u201etajkunima\u201c) uop\u0161te ne podr\u017eava ovakav razvoj doga\u0111aja \u2013 tako da ve\u0107 vi\u0161e od dve decenije u Gvatemali fakti\u010dki postoji slaganje u klju\u010dnim aspektima prevladavanja posledica gra\u0111anskog rata izme\u0111u njenih najbogatijih i najsiroma\u0161nijih stanovnika (koji su bili naj\u010de\u0161\u0107e \u017ertve pogroma, otmica i prinudnih iseljavanja).<\/p>\n
U slu\u010daju Ju\u017ene Afrike, naj\u010de\u0161\u0107e nije dolazilo do otvorenih vojnih sukoba, iako su organizacije koje su se protivile aprathejdu imale svoja vojna krila. Fakti\u010dki gubici u ljudstvu (poginuli, ranjeni, nestali) su i u apsolutnom a i u relativnom smislu bili daleko manji nego u \u0160ri Lanki ili Gvatemali \u2013 mada su \u010ditavi slojevi populacije (nekoliko desetina miliona uglavnom crnog i drugog nebela\u010dkog ili \u201eobojenog\u201c stanovni\u0161tva) ekonomski i socijalno potpuno uni\u0161teni. Me\u0111utim, sa tranzicijom Ju\u017ene Afrike ka demokratiji, zapo\u010detom krajem 1989, a ozvani\u010denom po\u010detkom februara 1990. godine, i sa kasnijim ustanovljavanjem Komisije za istinu i pomirenje (Truth and Reconcilliation Commission<\/i>, TRC), stvari po\u010dinju da se menjaju. Ova Komisija, koju je predvodio nadbiskup Desmond Tutu, a u \u010dijem radu je u\u010destvovao veliki broj istaknutih javnih li\u010dnosti, \u0161irom sveta je do\u017eivljavana kao primer kako se jedna dr\u017eava i dru\u0161tvo suo\u010davaju sa nasle\u0111em tragi\u010dne pro\u0161losti. Me\u0111utim, manje je poznato da se Komisija odmah po svom osnivanju suo\u010dila sa ozbiljnim ograni\u010denjima: bilo joj je \u201epreporu\u010deno\u201c da se ne bavi predstavnicima krupnog kapitala (bez kojih bi \u010ditav politi\u010dki sistem ustanovljen 1949. godine bio neodr\u017eiv), niti najvi\u0161im oficirima (od kojih je ve\u0107ina ostala uz vlast i nakon smene na vrhu dr\u017eave, 1994. godine). Ovo je stvorilo porazan utisak kod velike ve\u0107ine takozvanih \u201eobi\u010dnih ljudi\u201c. Paradoksalno, eksperiment koji je hvaljen i slavljen u \u010ditavom svetu kao model koji treba koristiti svuda gde je to mogu\u0107e, nikada nije op\u0161te prihva\u0107en u samoj Ju\u017enoj Africi. Tako\u0111e, za razliku od Gvatemale, gde su poslovni krugovi odavno uvideli da sukob nanosi \u0161tetu \u010ditavoj dr\u017eavi, u Ju\u017enoj Africi (gde je, dodu\u0161e, u daleko ve\u0107oj meri bio prisutan i me\u0111unarodni korporativni kapital) su ti isti krugovi sklopili neku vrstu dogovora sa predstavnicima nove vlasti i prakti\u010dno ih uklju\u010dili u deobu dobiti od prirodnih resursa kojima ova dr\u017eava obiluje.<\/p>\n
Kakve eventualne pouke ovi primeri mogu predstavljati za REKOM? Pre svega, bilo kakav poku\u0161aj pomirenja nakon sukoba bi\u0107e uspe\u0161an samo ako se za dijalog stvore adekvatne pretpostavke. Nerealno je o\u010dekivati da do smislenog dijaloga koji vodi pomirenju mo\u017ee do\u0107i u situaciji kada postoje pobednici i pora\u017eeni. \u201ePobednici\u201c \u0107e te\u0161ko uvideti u \u010demu je njihov interes da se odreknu ne\u010dega \u0161to su ve\u0107 ostvarili na bojnom polju. Drugo, osim relevantnih politi\u010dkih faktora, za uspeh dijaloga neophodna je naj\u0161ira dru\u0161tvena podr\u0161ka \u2013 i ona mora uklju\u010diti i ljude koji treba da predvode obnovu ekonomski razorenih dru\u0161tava (takozvanu \u201eposlovnu zajednicu\u201c). Kona\u010dno i najva\u017enije, pravda za \u017ertve je ostvarljiva samo ako se tokom procesa pomirenja razgovara o svim po\u010diniocima \u2013 ne sme da bude privilegovanih, bez obzira na njihovu trenutnu politi\u010dku, vojnu ili ekonomsku mo\u0107. Samo tako \u0107e ovi procesi biti prihva\u0107eni od strane naj\u0161irih slojeva stanovni\u0161tva (takozvane \u201ejavnosti\u201c), \u0161to je osnovni uslov za njihov dugoro\u010dni uspeh.<\/p>\n
<\/p>\n
Aleksandar Bo\u0161kovi\u0107, profesor antropologije na Univerzitetu u Beogradu<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Aleksandar Bo\u0161kovi\u0107","protected":false},"author":8,"featured_media":66695,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"quote","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[591],"tags":[],"class_list":["post-66694","post","type-post","status-publish","format-quote","has-post-thumbnail","hentry","category-specijalno-za-rekom","post_format-post-format-quote"],"acf":[],"yoast_head":"\n