Inicijativa za formiranje Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima po\u010dinjenim od 1991-2001 (REKOM) obuhvata 1800 nevladinih organizacija i udru\u017eenja iz celog regiona<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Inicijativa za formiranje Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima izvr\u0161enim od 1991-2001 godine (REKOM), obuhvata vi\u0161e od 1800 nevladinih organizacija i udru\u017eenja iz celog regiona. Me\u0111u njima ima aktivista, boraca za ljudska prava, u\u010desnika vojnih akcija, \u017ertava i njihovih porodica, ali i istaknutih pojedinaca. Ona je podr\u017eana od strane OUN, EU, Saveta Evrope, brojnih dr\u017eava i me\u0111unarodnih nevladinih organizacija. Do sada, Inicijativa se odvijala prete\u017eno na nivou civilnog dru\u0161tva, kroz vi\u0161egodi\u0161nji konsultativni proces \u010diji krajnji proizvod je dokument – \u00a0Predlog Statuta REKOM-a, koji sada treba da prihvati sedam dr\u017eava iz regiona (od Slovenije, do Kosova i Makedonije), nakon \u010dega trebaju i da preduzmu mere za konstituiranje me\u0111unarodnog tela koje bi utvrdilo \u010dinjenice o svim zlo\u010dinima, u\u010desnicima, \u017ertvama, kako bi za budu\u0107e generacije ostala verodostojna dokumentacija. To telo \u0107e imati zadatak da napravi integralni izve\u0161taj, zapis o svim \u017ertvama bez obzira na etni\u010dku pripadnost, a to \u0107e posti\u0107i uvidom u arhive i dr\u017eavne dokumente, pozivaju\u0107i se na svedoke koji \u0107e javno svedo\u010diti, i skupljanjem \u010dinjenica \u2013 ali ne\u0107e imati sudsku funkciju. Ideja je da se kroz ljudske \u017eivote poka\u017ee cena ratova.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Kao javni zagovara\u010d Inicijative REKOM, nedavno ste se sreli sa predsednikom Ivanovim i sa ministarkom Jankulovskom. Ovih dana \u0107ete imati novi susret kome \u0107e prisustvovati i nekoliko regionalnih predstavnika Inicijative. To zna\u010di da je \u00a0re\u010d o ve\u0107 dva susreta sa makedonskim predsednikom. Na kakav ste prijem nai\u0161li kod na\u0161ih politi\u010dara? Da li oni pokazuju interes za Inicijativu, koja je, u su\u0161tini, vrlo va\u017ena ukoliko iskreno \u017eelimo da region krene napred?<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Najpre je va\u017eno da objasnim ulogu javnog zagovara\u010da i za\u0161to sada delujem na ovakav na\u010din. Kada je Koalicija za REKOM, tj. civilni sektor zavr\u0161io \u201elavovski\u201c deo posla time \u0161to je sro\u010dio Predlog Statuta, \u00a0zaklju\u010deno je da je sazrelo vreme za lobiranje kod politi\u010dara, tj. kod donosioca odluka koji jedini mogu ovu ideju da pretvore u realnost. U svakoj dr\u017eavi iz regiona je izabrana po jedna javna li\u010dnost koja vr\u0161i misiju javnog zagovara\u010da. Dinamika ide razli\u010ditim tempom, pa tako ako su u proteklih godinu-dve ve\u0107i odaziv pokazali politi\u010dari (uglavnom predsednici) Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, sada kao da se budi i makedonska politi\u010dka elita. Posle uli\u010dne akcije u kojoj su gra\u0111ani slali razglednice predsednicima sa zahtevima da se formira REKOM, a koja je odr\u017eana u septembru, predsednik Ivanov je prvi reagovao. Tako, nisam trebala ja da tra\u017eim prijem kod njega, nego je on osetio potrebu da treba da porazgovara sa mnom u prisustvu \u010dlanova svog Kabineta. Ja sam mu predo\u010dila sve argumente za\u0161to je potrebno formiranje Komisije koja \u0107e se baviti konfliktnom pro\u0161lo\u0161\u0107u, ali moram priznati da je on ve\u0107 bio dobro informisan. Sada \u017eeli da \u010duje \u010dlanove Regionalnog tima javnih zagovara\u010da i kako stoje stvari na regionalnom planu, kako bi imao \u0161iru sliku. Zato \u0107emo ja i kolege Puhovski (Hrvatska) i Grebo (BiH) i\u0107i na jo\u0161 jedan susret sa Ivanovim. Na moj zahtev bila sam primljena i kod ministarke Jankulovske, a pisma sa takvim zahtevom sam poslala i premijeru, potpredsednici Vlade Arfi, ministrima Besimiju i Poposkom, predsedniku Skup\u0161tine, kao i predsednici Komisije za odnose izme\u0111u zajednica. U stvari, ve\u0107 imam najavu da \u0107e me primiti predsednik Skup\u0161tine Veljanovski. Od prvih susreta sam ohrabrena, zato \u0161to sam stekla utisak da ovo nije tabu tema i da su politi\u010dari svesni da \u0107emo konflikt ostaviti iza nas tek onda kada odgovorimo na pitanja \u017ertava, to jest kada priznamo njihovo stradanje.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Da li mi mo\u017eete ne\u0161to vi\u0161e re\u0107i o dosada\u0161njim susretima? Na primer, predsednik Ivanov pokazuje o\u010digledan interes za Inicijativu. Koje je njegovo stanovi\u0161te? Kako mo\u017ee, konkretno, pomo\u0107i oko glavnog cilja REKOM-a? Da li je ve\u0107 najavio konkretne korake?<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Niko ne o\u010dekuje da formiranje REKOM-a bude lak posao. Za po\u010detak je dobro da nas politi\u010dari saslu\u0161aju i da pro\u010ditaju Predlog Statuta. Od onoga \u0161to imamo do sad kao saznanje, i to ne samo u Makedoniji, je da se klju\u010dni problem vidi na dva nivoa: kako da \u201eloptu\u201c (Inicijativu) prebacimo na teren politi\u010dkog odlu\u010divanja, a drugo \u2013 kako je sa nivoa \u0161efova dr\u017eava \u201eskinuti\u201c na nivo vlada i parlamenata. Predsednici imaju ne samo politi\u010dki, nego i moralni autoritet, a mi tra\u017eimo da ga iskoriste, i to u komunikaciji sa vladama u svojim dr\u017eavama i sa \u0161irom javno\u0161\u0107u. Onda, tra\u017eimo da imenuju po jednog predstavnika\/eksperta iz svog kabineta, ili po njihovom naho\u0111enju iz neke druge sredine, koji \u0107e u\u010destvovati u regionalnom susretu sa predstavnicima ostalih dr\u017eava. I na\u0161 predsednik je ukazao na neke mogu\u0107e probleme pravne prirode zato \u0161to je re\u010d o delikatnoj materiji i o stvarima o kojima treba da odlu\u010duje regionalno telo sa me\u0111unarodno-pravnim subjektivitetom. Me\u0111utim mi, kao zagovara\u010di, tra\u017eimo da predstavnici dr\u017eava sednu i me\u0111u sobom razmotre eventualne prepreke, pa da vidimo kako da odredbe Predloga Statuta postanu kompatibilne sa pravnim poretkom dr\u017eava. Ta\u010dno to smo tra\u017eili i od predsednika Ivanova.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Da bi proces pomirenja kona\u010dno krenuo u istinskom pravcu, te\u0161ko da se mo\u017ee zamisliti bez regionalne saradnje. Pored javnog i iskrenog zalaganja predstavnika REKOM-a, po vama, kakva je saradnja po ovom pitanju me\u0111u liderima u regionu?<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/p>\n U takvim slo\u017eenim konfliktima, kakvi su se de\u0161avali pri raspadu Jugoslavije, regionalni pristup je pravi put da se do\u0111e do \u010dinjenica. Ne samo \u0161to su se konflikti prelivali, izbeglice se raseljavale, nego su i borci prelazili preko granica, sa juga na sever, i obratno. Me\u0111utim, mi ho\u0107emo da institucionaliziramo Komisiju. Zna\u010di, tra\u017ei\u0107e se \u010dinjenice, a ne\u0107e se tra\u017eiti krivica (u kazneno-pravnom smislu). Regionalnu dinamiku je te\u0161ko predvideti unapred, zato \u0161to smo stalno suo\u010deni sa izborima, pa i sa promenama u vrhu dr\u017eava. Bilateralni odnosi su nekad topliji, nekad sasvim hladni (kako \u0161to je sada slu\u010daj sa Srbijom i Hrvatskom). Ali, imamo i dr\u017eava u kojima postoji dr\u017eavni i politi\u010dki konsenzus oko potrebe za REKOM-om, kakva je Crna Gora. Bojimo se da proces suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u mo\u017ee stati u Hrvatskoj posle najnovije ha\u0161ke presude. Dobro je \u0161to je u poslednjim izve\u0161tajima Evropske komisije stavljen akcenat na proces pomirenja, pa se nadamo da ce dr\u017eavna vo\u0111stva imati sluha za ovo, a da \u0107e EU pomo\u0107i u procesu regionalnog pomirenja.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Balkan je mesto gde su se stalno me\u0161ali politika, istorija, a time i emocije. Kako gledate na neke doga\u0111aje kakvi su, recimo, osloba\u0111aju\u0107e presude za hrvatske generale Gotovinu i Marka\u010da u Hagu? Da li se takvom odlukom proces pomirenja vra\u0107a natrag, ako ne i na sam po\u010detak? Bez da ulazimo u ocenu same presude, ali utisak je da je ona kontraproduktivna za po\u010detak ovog procesa\u2026<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Da, sasvim ste u pravu. I to sam ve\u0107 naglasila: kod dela nas, koji smo aktivni na ovom planu, postoji strah da \u0107e se probuditi ose\u0107aj nepravde kod nekih naroda, a trijumfalizam kod drugih. Tre\u0107i, kao Slovenija, ne \u017eele ni da se se\u0107aju toga da su bili Balkan. Ali, sa druge strane, sada je jasno da Ha\u0161ki tribunal ne samo \u0161to nije pomogao u dono\u0161enju pravde za mnoge civilne \u017ertve, nego je i vratio unatrag proces na kome smo radili godinama, pa se REKOM \u010dini kao jedina preostala mogu\u0107nost da kroz nesudski mehanizam ipak ne ostavimo na\u0161oj deci grobove i neizbrojane \u017ertve. Da podsetim, mi u Makedoniji smo pro\u0161irili amnestiju i na zlo\u010dine koji po me\u0111unarodnom pravu ne zastarevaju, i prekrili smo ih zaboravom po sili politi\u010dke odluke, sada potvr\u0111ene i odlukom Ustavnog suda. Istorija govori da ovi \u201eneprijatni detalji\u201c mogu da se sklone u stranu, ali samo na odre\u0111eni period. Kada se probude duhovi u nekom budu\u0107em vremenu, to mo\u017ee biti seme razdora i novih ratova.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u0160ta biste preporu\u010dili gra\u0111anima, kako mogu oni da pomognu da Inicijativa na kraju do\u017eivi uspeh? Ipak \u0107e gra\u0111ani Makedonije, kao i oni iz drugih biv\u0161ih jugoslovenskih zemalja, imati najvi\u0161e koristi na du\u017ei rok, ako pomirenje zameni nacionalizam, mr\u017enju i stalno vra\u0107anje u pro\u0161lost zbog nekakvog ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanja \u201estarih ra\u010duna\u201c.<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Svesna sam da gra\u0111anima nije do rata. Oni imaju probleme i u mirnodopskim uslovima. Oni su umorni od krvoproli\u0107a i zlo\u010dina, ali im nedostaje malo vi\u0161e empatije, to jest, saose\u0107anje prema drugima. Ponekad imam ose\u0107aj da svako pla\u010de nad svojim grobom i da ga nije briga da li je i u drugoj grupi bilo nevinih ljudskih \u017ertava. Tako podeljeni mogu biti lak plen novih radikalizama. Ali, postoji velik broj gra\u0111ana koji bezrezervno podr\u017eavaju ideju REKOM-a i spremni su da ka\u017eu da su zlo\u010dine po\u010dinili i \u201enjihovi\u201c i \u201edrugi\u201c. To je po\u010detna ta\u010dka svakog pomirenja. Svaka \u017ertva zaslu\u017euje da bude priznata i da bude opomena da se ne ponove u\u017easi rata. Volela bih da nau\u010dimo lekciju da odsustvo rata nije mir, to je primirje, da se iz nasilja ne ra\u0111a demokratija, ve\u0107 da se ostavlja seme za tra\u017eenje osvete. Neko mora da prekine taj \u0111avolji krug pitanja ko je prvi po\u010deo i ko je vi\u0161e ljudi ubio, ili raselio. Posle 20 godina, krajnje je vreme da po\u010dnemo da gledamo i u ru\u017ene stvari i u bolne stvari u\u010dinjene u ime na\u0161e dr\u017eave, nacije, etni\u010dke grupe \u2013 i da postanemo gra\u0111ani 21. veka. REKOM je jedan mogu\u0107i na\u010din da do\u0111emo do te ta\u010dke ozdravljenja.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Vladimir Mijanovi\u0107<\/p>\n\n<\/ul>\n
\n<\/ul>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Inicijativa za formiranje Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima po\u010dinjenim od 1991-2001 (REKOM) obuhvata 1800 nevladinih organizacija i… ","protected":false},"author":8,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[425,426],"tags":[],"class_list":["post-65558","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-intervjui-bhsc","category-rekom-u-medijima-bhsc"],"acf":[],"yoast_head":"\n