{"id":191402,"date":"2024-09-03T14:30:51","date_gmt":"2024-09-03T13:30:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=191402"},"modified":"2024-09-03T14:30:51","modified_gmt":"2024-09-03T13:30:51","slug":"dostojanstvo-za-nestale-1-636-i-dalje-nestali","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/dostojanstvo-za-nestale-1-636-i-dalje-nestali\/","title":{"rendered":"\u201eDostojanstvo za nestale\u201c \u2013 1.636 I DALJE NESTALI"},"content":{"rendered":"

31.8.2024.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Posle Pri\u0161tine, u Beogradu je 31. 8. 2024. godine predstavljena druga knjiga Kosovske knjige pam\u0107enja, pod naslovom \u201eDostojanstvo za nestale\u201c, koju su objavili Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), kao rezultat projekta REKOM mre\u017ea pomirenja. U razli\u010ditim fazama projekat su finansijski podr\u017eali EU, Fondacija bra\u0107e Rockefeller (RBF), Civil Rights Defenders (CRD), Nacionalna zadu\u017ebina za demokratiju (NED), ministarstva spoljnih poslova Norve\u0161ke i \u010ce\u0161ke. Knjiga o 1.636 nestalih temelji se na 6.714 dokumenata koji se \u010duvaju u zajedni\u010dkoj bazi podataka FHP-a i FHPK-a. Najva\u017eniji izvor o okolnostima nestanka \u010dini 2.007 izjava \u010dlanova porodica i svedoka, potvr\u0111enih sa jo\u0161 1.178 izve\u0161taja o dodatnom istra\u017eivanju i 397 izve\u0161taja o proveri statusa \u2013 da li je prijavljena \u017ertva stvarna \u017ertva. Me\u0111u nestalima je 1.487 civila. Za identifikaciju 151 nestalog nije obezbe\u0111eno dovoljno krvnih uzoraka. I dalje su nestali \u2013 272 osobe starije od 70 godina, 120 mla\u0111ih od 18 godina i 72 osobe sa ozbiljnim invaliditetom.<\/p>\n

Na predstavljanju knjige \u201eDostojanstvo za nestale\u201c 31. 8. 2024. godine u Beogradu, pored Nata\u0161e Kandi\u0107, koja je vodila istra\u017eivanje u Srbiji i na Kosovu i uredila knjigu, govorili su programski direktor Me\u0111unarodne komisije za nestala lica (ICMP) Matthew Holliday, predstavnica Politi\u010dke sekcije Delegacije EU u Srbiji Sylvie Estriga i novinar Nedim Sejdinovi\u0107.<\/p>\n

Porodice nestalih imaju posebnu \u017eivotnu situaciju. Godinama su verovale da su njihovi nestali \u017eivi. Brojne porodice su pla\u0107ale informacije da su \u201e\u017eivi\u201c, \u010dekale da ih \u201eva\u017ena veza\u201c vrati ku\u0107i. Kako su godine prolazile, porodice su pronalazile utehu u nadi da \u0107e prona\u0107i posmrtne ostatke, sahraniti, imati grob da polo\u017ee cve\u0107e, da se se\u0107aju i da drugima poka\u017eu da su \u201ena\u0161li svoje\u201c. S vremenom su porodice osmislile poseban jezik. Kada bi porodica bila pozvana da preuzme identifikovane posmrtne ostatke nestalog \u010dlana, to se do\u017eivljavalo kao da je \u201ena\u0111en\u201c. Otac bi rekao \u201ena\u0161ao sam sina\u201c. Grob je dobio magi\u010dnu mo\u0107 \u2013 dokaz da je nestala osoba postojala. Na predstavljanju knjige, Nata\u0161a Kandi\u0107 je posebno naglasila \u017eivotnu situaciju porodica nestalih \u2013 nestali \u017eive samo u se\u0107anju svojih porodica, i \u201eDostojanstvo za nestale\u201c prenosi se\u0107anje iz porodi\u010dnog kruga u dru\u0161tvo, spre\u010dava da nestali budu izbrisani kao da nikada nisu postojali.<\/p>\n

Matthew Holliday je podsetio da se u mrtva\u010dnici u Pri\u0161tini i dalje nalazi izme\u0111u 350 i 400 posmrtnih ostataka, nazivaju\u0107i je najve\u0107om masovnom grobnicom iznad zemlje<\/strong>. Kazao je da ICMP i dalje ima ogroman broj neuporedivih referentnih uzoraka dostavljenih od porodica koje jo\u0161 uvek tra\u017ee svoje nestale. Postavio je pitanje: gde su tela?<\/strong><\/p>\n

Sylvie Estriga je pozvala na prevazila\u017eenje etni\u010dkih razlika, ukazuju\u0107i na to da veliki broj porodica i dalje ne zna sudbinu svojih \u010dlanova, pa je njihova frustracija legitimna. Ocenila je da bi prava porodica bila bolje re\u0161ena da je usvojen zakon o nestalim osobama.<\/p>\n

Nedim Sejdinovi\u0107 je knjigu opisao kao \u201espomenik nestalim licima, na\u0161oj nesre\u0107i i nedavnoj pro\u0161losti\u201c i rekao da je to \u201eregistar ljudske tuge i nesre\u0107e, ali i knjiga nade. Nije nada samo da \u0107e se nestali na\u0107i, nego da nam se nikad vi\u0161e ne vrate devedesete godine.\u201c O knjizi \u201etu\u017enog sadr\u017eaja\u201c ka\u017ee da je ozbiljno klesana: \u201eO \u017ertvama se govori onako kako se o \u017ertvama jedino mo\u017ee i treba govoriti \u2013 dostojanstveno, strogo, \u010dinjeni\u010dno, kratkim re\u010denicama koje odbijaju bilo kakvu subjektivnost i ideolo\u0161ku pripadnost, ali koje \u2013 dok \u010ditate \u2013 ipak zaustavljaju dah.\u201c<\/p>\n

Na predstavljanju knjige, Sun\u010dica Stojanovi\u0107 i Budimir Maslar podelili su li\u010dna se\u0107anja \u2013 Sun\u010dica se\u0107anje na brata Tihomira, a Budimir na sestru Nataliju. Tihomir je voleo muziku, dobro je govorio engleski. Sa roditeljima i sestrom \u017eiveo je u Smederevu. Roditelji su poreklom iz sela Paralovo u op\u0161tini Gnjilane. Zbog toga su kolege Tihomiru na poslu \u010desto prebacivale \u0161to ne ide na Kosovo da se bori. Porodica se protivila tome da ide kao dobrovoljac. Oti\u0161ao je 14. 8. 1999. godine, posle dolaska KFOR-a. Vuklo ga je da ode, da pomogne Srbima u komunikaciji sa strancima. Nije na\u0161ao posao i 17. 8. 1999. godine krenuo je nazad. U selu je u\u0161ao u autobus za Gnjilane i od tada vi\u0161e nije vi\u0111en. Sun\u010dica je 2005. godine, kao profesorka filozofije, na\u0161la posao na Kosovu, u nadi da \u0107e do\u0107i do informacija o bratu. Jo\u0161 uvek predaje u srednjim \u0161kolama na srpskom jeziku, ali o bratu ni\u0161ta nije saznala. Budimir je molio sestru da po\u0111e sa njim i njegovom porodicom u Crnu Goru, ali ona nije htela. Posle tri dana, vratio se da je povede po svaku cenu. I po\u0161la je, ali se sa pola puta vratila u Trebovi\u0107 kod Pe\u0107i. Brat je od porodica koje su 18. 6. 1999. godine napustile Trebovi\u0107 \u010duo da su videli dim iz ku\u0107e porodice Maslar. Po doslaku KFOR-a, Budimir se prvi prijavio za obnovu ku\u0107e, samo da poku\u0161a da sazna ne\u0161to o Nataliji, da na\u0111e njene kosti, da je sahrani. Pretra\u017eio je zemlju oko ku\u0107e, oko svakog drveta, ali traga nije bilo. Od albanskih kom\u0161ija ni\u0161ta nije saznao, govorili su da ne znaju. Posle \u0161est godina, na sahrani majke jednog sve\u0161tenika koga je poznavao, od \u010doveka koji je izbegao sa Kosova i \u017eivi u \u0160vajcarskoj \u010duo je da su njegovu sestru i majku kom\u0161ije Roma, koja je bila dementna, ubili vojnici OVK, da su Nataliju silovali, a potom upucali obe \u017eene. Budimir ne odustaje, nada se da \u0107e kad-tad na\u0107i kosti svoje sestre i sahraniti je kako treba.<\/p>\n

Pogledajte snimak predstavljanja knjige odr\u017eanog 31.8.2024.<\/a><\/p>\n

Pogledajte foto galeriju.\r\n\t