\u00a0O neprocesuiranju ratnih zlo\u010dina u Hrvatskoj, ali i o odnosima u regionu i pomirenju, Rezoluciji UN o Srebrenici i kosovskom dijalogu, te potrebi da se popi\u0161u imena svih \u017ertava tokom ratova devedesetih, u razgovoru za Insajder govori osniva\u010dica FHP Nata\u0161a Kandi\u0107.<\/p>\n<\/div>\n
Za\u0161to zlo\u010dini nad srpskim civilima u Hrvatskoj tokom \u201eOluje\u201c jo\u0161 nisu procesuirani? O\u010dekujete li da \u0107e po ovom pitanju ikada do\u0107i do pravde?<\/b><\/p>\n<\/div>\n Hrvatska je pokretala postupke za ratne zlo\u010dine nad Srbima pre \u010dlanstva u EU, u postupku pristupanja, kada je bila pod obavezma da poka\u017ee dela kojima \u0107e uspostaviti vladavinu prava. Nakon prijema u \u010dlanstvo EU, a posebno nakon pobede i izbora Kolinde Grabar Kitanovi\u0107 za predsednicu dr\u017eave, Hrvatska prestaje sa regionalnom saradnjom, opredeljuje se za nacionalni pristup prema pro\u0161losti, krivi\u010dna pravda se okre\u0107e prema hrvatskim \u017ertvama u su\u0111enjima u odsustvu. Umesto jake krivi\u010dne pravde formira se politika se\u0107anja kao nacionalni mehanizam koji formira i zvani\u010dnu kulturu se\u0107anja i kolektivno pam\u0107enje. Obele\u017eavanje hrvatske vojno policijske akcije \u201eOluja\u201c 2020. godine bio je izuzetak, kada su premijer Andrej Plenkovi\u0107 i predsednik Zoran Milanovi\u0107 napravili korak prema \u017ertvama ratnih zlo\u010dina koje su po\u010dinili pripadnici hrvatske vojske i policije, sa razumevanjem za razli\u010dito tuma\u010denje \u201eOluje\u201c, ali i sa pozivom na konkretna dela kojima \u0107e se pokazati briga za \u017ertve iz maninske zajednice. Trajalo je kratko. Danas, se\u0107anje na \u017ertve Drugog svetskog rata i rata devedesetih odr\u017eavaju Liga antifa\u0161ista, Srpsko nacionalno ve\u0107e i nevladine organizacije za ljudska prava.<\/p>\n<\/div>\n Jednom ste kazali da Hrvatsku i \u010dlanstvo u EU obavezuje na suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Vidite li taj proces kod zvani\u010dnog Zagreba?<\/b><\/p>\n<\/div>\n Hrvatska je \u010dlanica EU i upravo to \u010dlanstvo je osloba\u0111a svake odgovornosti za nesuo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u. \u0160tavi\u0161e, Evropska komisija, time \u0161to je podr\u017eavala aktivnosti nevladinih organizacija u zemljama kandidatima za pristupanje EU, bez mogu\u0107nosti da se IPA fondovi koriste i u Hrvatskoj, suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u i pomirenje prepustila je zemljama Zapadnog Balkana, potpuno ignori\u0161u\u0107i \u010dinjenicu da ta dva procesa nisu mogu\u0107a bez u\u010de\u0161\u0107a Hrvatske. Dok su lideri Srbije, Predsedni\u0161tva BiH – hrvatski i bo\u0161nja\u010dki \u010dlanovi – i Kosova deklarativno podr\u017eavali inicijative nevladinih organizacija za suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u dotle je trajala i podr\u0161ka EK. Kada su 2019. bo\u0161nja\u010dki \u010dlan i hrvatski \u010dlan Predsedni\u0161tva BiH javno izneli stav da BiH ne podr\u017eava vi\u0161e formiranje REKOM-a jer su \u017ertve navodno svima poznate i da su regionalna stabilnosti i bezbednost novi prioriteti, EK je prestala da se bavi nama u kontekstu suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u. Po tuma\u010denju EK, pomirenje je na\u0161a unutra\u0161nja stvar i zavisi od zrelosti doma\u0107ih politi\u010dara.<\/p>\n <\/p>\n Kako gledate na to \u0161to je sada ve\u0107 svake godine sredina jula, kada se obele\u017eava godi\u0161njica zlo\u010dina u Srebrenici, kriti\u010dna za odnose na relaciji Srbija-BiH, kao \u0161to je to i po\u010detak avgusta, u vreme godi\u0161njice \u201eOluje\u201c, za odnose izme\u0111u Srbije i Hrvatske? Je li to (zlo)upotreba \u017ertava u politi\u010dke svrhe?<\/b><\/p>\n<\/div>\n Moj utisak je da je ovogodi\u0161nje obele\u017eavanje dana se\u0107anja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji \u201eOluja\u201c pro\u0161lo sa manjom ekstremno etni\u010dko nacionalisti\u010dkom euforijom. Prvi put \u201edevojka iz kolone\u201c je govorila svojim re\u010dima. Njena pri\u010da je iskrena i veliki broj ljudi se u njoj prepoznaje. Prvi put je neko pomenuo i prevaru \u2013 ili je mislila na Marti\u0107a ili na Srbiju, nema tre\u0107eg. I Srbiji se zahvalila za besplatno \u0161kolovanje, bez politi\u010dkog dodvoravanja. Taj traktor, sa decom, majkom i babom, na kojem se pri\u010da i \u010deka otac, ponavlja se, neubedljiva je, \u010dak i banalna. Patrijarh je porukama \u201eMir nema alternativu\u201c i \u201eMirom se suprotstavimo nasilju, ratu i svakoj Oluji\u201c delovao kao aktivista mirovne nevladine organizacije.<\/p>\n<\/div>\n A govori predsednika Srbije i Republike Srpske?<\/b><\/p>\n<\/div>\n O\u010dekivala sam da \u0107e predsednik Republike Srpske govoriti kako je sve spremno za \u201erazdru\u017eivanje\u201c. Osim \u0161to je kazao da je proterivanje Srba iz Hrvatske i iz mesta u BiH pod bo\u0161nja\u010dkom kontrolom \u201egenocid u kontinuitetu\u201c, druge re\u010di su bile pohvale i zahvaljivanja predsedniku Srbije. Za razliku od prethodnih godina, predsednik Srbije je bio kra\u0107i, ali kao i uvek direktne poruke je uputio i Hrvatskoj, i kosovskim vlastima i me\u0111unarodnoj zajednici. Prema njemu, Srbija se naoru\u017eava vi\u0161e od Hrvatske jer samo vojno sna\u017enija mo\u017ee da odvrati od napada i agresije. Ponovio je optu\u017ebu da je Hrvatska, koja se raduje pobedi, \u201eOluju\u201c vodila tenkovima protiv \u017eena i dece. Navodno se iz Hrvatske poru\u010duje \u201eopet \u0107ete na traktore\u201c. Posebno je dramati\u010dno zvu\u010dala poruka \u201eNe\u0107e vi\u0161e biti ni progona, ni pogroma Srba, ni traktora\u201c. Bilo je jasno da je upu\u0107uje kosovskom premijeru i zemljama koje ga podr\u017eavaju. Nikako dobro nije zvu\u010dala njegova poruka u vezi sa uhap\u0161enim Srbima da je \u201emrak pred zoru najgu\u0161\u0107i\u201c, ostavio je prostor za slobodno tuma\u010denje. Jednom re\u010dju, nije bilo zapaljuju\u0107e kao prethodnih godina, mo\u017eda i zbog jakih protesta oko rudarenja litijuma. To se vidi i po tome \u0161to je 4. avgusta u vikend jutru na Pinku obele\u017eavanju se\u0107anja na stradale i prognane Srbe posve\u0107eno skromno vreme.<\/p>\n<\/div>\n Ove godine smo u UN imali i usvajanje Rezolucije o Srebrenici, koja je izazvala burne reakcije u Srbiji i koja je ovde tuma\u010dena kao dokument koji \u0107e srpskom narodu prika\u010diti etiketu \u201egenocidan\u201c, po gradu smo imali i bilborde s porukom: “Mi nismo genocidan narod”…<\/b><\/p>\n<\/div>\n Predsednik Srbije je u Loznici na obele\u017eavanju dana se\u0107anja na stradale i prognane Srbe \u201ezaklju\u010dio\u201c pitanje oko Rezolucije o Srebrenici. Prema njemu, glasanje u Skup\u0161tini UN je pobeda Srbije jer nisu uspeli oni koji su \u201ehteli da nam stave \u017eig i pe\u010dat genocidnog naroda\u201c. Nezavisno od toga \u0161to nema dokaza da je neko imao spremnu odluku da srpski narod proglasi genocidnim narodom, \u010dinjenica je da je to glasanje pokazalo da je Rezolucija o Srebrenici bila isforsirana iz politi\u010dkih razloga, da pokreta\u010di i sponzori rezolucije nisu njenim usvajanjem pove\u0107ali prostor za po\u0161tovanje \u017ertava. I dalje mislim da je Srbija pogre\u0161ila. Rezolucija se vrlo malo razlikuje od Deklaracije koju je Skup\u0161tina Srbije donela 2010. Na\u017ealost, ne samo vlast nego i opozicija i intelektualna javnost su u Srbiji pokazali koliko smo kao kolektiv, kao dru\u0161tvo… ne\u0107u da upotrebim re\u010di Mirka Kova\u010da.<\/p>\n <\/p>\n Za\u0161to proces pomirenja u celom regionu ide jako sporo, ta\u010dnije – da li uop\u0161te ima tog procesa? Da li bi dr\u017eave regiona jednom mogle da, na bazi utvr\u0111enih \u010dinjenica, formiraju zajedni\u010dki stav prema pro\u0161losti?<\/b><\/p>\n<\/div>\n Umesto okupljanja oko zajedni\u010dkih interesa u kontekstu pribli\u017eavanja i budu\u0107nosti, imamo politi\u010dare koji su prestali da se skrivaju iza deklarativne podr\u0161ke po\u0161tovanja i priznavanja svih \u017ertava i krenuli su ponovo da \u201eratuju\u201c, sada politikama se\u0107anja, koje se ne temelje na sudskim \u010dinjenicama i rezultatima istra\u017eivanja nego na politi\u010dkim stavovima o potrebi stvaranja jakih kolektivnih identiteta, na temelju etni\u010dke homogenizacije. I to je mo\u0107no oru\u017eje koje u svojim rukama dr\u017ee i politi\u010dari u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, na Kosovu, a u Crnoj Gori gra\u0111anska homogenizacija je sve dalje i dalje. Te\u0161ko je iz dana\u0161nje perspektive videti da je tako ne\u0161to mogu\u0107e. Li\u010dno mislim da je bolje ako bismo se okupili oko pro\u0161losti pribli\u017eavanjem vi\u0111enja istih doga\u0111aja ili razumevanjem i po\u0161tovanjem razli\u010ditih vi\u0111enja bez pretenzija na zajedni\u010dki stav o pro\u0161losti.<\/p>\n<\/div>\n U kojoj fazi je REKOM, odnosno osnivanje Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim te\u0161kim kr\u0161enjima ljudskih prava na podru\u010dju SFRJ? Ima li politi\u010dke volje u svim dr\u017eavama regiona za jednu takvu komisiju?<\/b><\/p>\n<\/div>\n Inicijativu za osnivanje Regionalne komisije svi su, osim biv\u0161e Vlade Crne Gore, ili direktno odbacili ili su je zaboravili, jer su je neiskreno podr\u017eavali. O dijalogu oko 7.000 u\u010desnika, koji je trajao tri i po godine i rezultirao usvajanjem Predloga statuta REKOM, akademski istra\u017eiva\u010di su napisali dve knjige i preko 150 tekstova. Denisa Kostovi\u0107 je taj proces nazvala \u201eprikrivenim pomirenjem\u201c, a vreme je pokazalo da su ga politi\u010dari prekinuli jer je probijalo etni\u010dke granice i homogenizaciju na nivou nacije.<\/p>\n<\/div>\n Koliko bi regionalni popis \u017ertava – sa imenima 130.000 ljudi i utvr\u0111enim \u010dinjenicama o njihovoj smrti \u2013 bio zna\u010dajan ne samo za porodice stradalih, nego i za budu\u0107nost celog regiona?<\/b><\/p>\n<\/div>\n Sigurna sam da \u0107e neko, pre pojedinac nego neka institucija, u neko dogledno vreme prikupiti sve proverljive podatke i sa\u010diniti popis svih \u017ertava. U okviru REKOM procesa, upravo smo objavili drugi tom Kosovske knjige pam\u0107enja \u201eDostojanstvo za nestale\u201c, o 1.636 ljudi koji su u periodu od 1. januara 1998. do kraja 2000. godine, odvedeni iz ku\u0107a, sa njive, sa autobuske stanice, iz voza, li\u0161eni slobode bez pravnih razloga, a o kojima se i dalje ni\u0161ta ne zna kao da nisu postojali. Institucije i komisija za nestale, kako Srbije tako i Kosova, za 25 godina nisu se pomerile od brojeva. Pokazalo se da su im brojke jako oru\u017eje u me\u0111usobnim optu\u017ebama i skrivanju informacija o lokacijama pokopa. \u201eDostojanstvo za nestale\u201c otkriva lice svake \u017ertve i tra\u017ei vra\u0107anje njihovog ljudskog dostojanstva. U Beogradu \u0107emo knjigu predstaviti 30. avgusta, na Me\u0111unarodni dan nestalih.<\/p>\n <\/p>\n Pitanju nestalih je bio posve\u0107en i nedavni Forum za tranzicionu pravdu, koji je odr\u017ean u Pri\u0161tini, a kojem ste prisustvovali…<\/b><\/p>\n<\/div>\n \u0160esnaesti Forum za tranzicionu pravdu pod nazivom \u201eDostojanstvo za nestale\u201c je bio poseban. Prvi put su svedo\u010dili \u010dlanovi porodica nestalih koji nikada javno nisu govorili, a slu\u0161alo ih je 130 u\u010desnika iz postjugoslovenskih zemalja, 120 \u010dlanova porodica nestalih, predstavnici ICMP, MKCK, Komisije za nestala lica Vlade Kosova, Instituta za sudsku medicinu, aktivisti civilnog dru\u0161tva na Kosovu… Posle 25 godina bilo je mogu\u0107e polo\u017eiti cve\u0107e na grobove 14 \u017eena i dece iz porodica Bogujevci i Duri\u0107i, kojima su \u017eivot oduzeli pripadnici \u201e\u0160korpiona\u201c, kao i na grobove 44 \u010dlanova porodica Beri\u0161a, kojima su \u017eivot oduzeli pripadnici lokalne policije. Cve\u0107e je polo\u017eeno i u Starom Gracku, pored spomen plo\u010de sa imenima 14 ljudi koji su ubijeni na njivama dok su \u017enjeli p\u0161enicu. Ja sam polaganje cve\u0107a nazvala \u201epomeranje granica\u201c. Veliki je to doga\u0111aj za nas, za porodice \u017ertava s kojima smo razgovarali i od njih \u010duli \u201eHvala\u201c. Na\u017ealost, na politi\u010dkom nivou nema sli\u010dnog doga\u0111aja. U Starom Gracku pamte da je Ha\u0161im Ta\u010di polo\u017eio cve\u0107e.<\/p>\n<\/div>\n\u201cOve godine na obele\u017eavanju Oluje manje nacionalisti\u010dke euforije\u201d<\/h3>\n<\/div>\n
![\"](\"https:\/\/publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com\/pb-insajder2\/swp\/aw6325\/media\/20240805100852_2209dce87a793c95a5955e9ce01744bbe4b67051befe1d3a657e652aa323acbc.jpg\")
\u201cRatovanje\u201d politikama se\u0107anja<\/h3>\n<\/div>\n
![\"](\"https:\/\/publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com\/pb-insajder2\/swp\/aw6325\/media\/20240805100848_fb224d2a5615ad3d4d2ea7c2f00795677950ad107f632760c5af6b900f54a91d.jpg\")
\u201cNe znam re\u0161enje, ali bez dijaloga nema ni normalizacije odnosa ni pomirenja\u201d<\/h3>\n<\/div>\n