Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), kao deo REKOM mre\u017ee pomirenja, otvorili su u subotu, u Hotelu International u Pri\u0161tini\/Prishtin\u00eb, XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama, na kojem je, uz nekoliko panela, zvani\u010dno predstavljen drugi tom Kosovske knjige pam\u0107enja “Dostojanstvo za nestale” (1998\u20132000).<\/p>\n
Drugi tom Kosovske knjige pam\u0107enja (1998\u20132000) pru\u017ea uvid u razli\u010dite i bolne okolnosti u kojima su nestajali ljudi za vreme sukoba na Kosovu: neki su odvedeni iz svojih ku\u0107a, sa njiva, neki su izvedeni iz izbegli\u010dke kolone, a me\u0111u njima su i osobe sa invaliditetom i onemo\u0107ali, vi\u0161e od 70 maloletnih i preko 200 starijih od 70 godina.<\/p>\n
Krvni uzorci za identifikaciju DNK analizom jo\u0161 nisu obezbe\u0111eni za vi\u0161e od 150 nestalih, a za vi\u0161e od 50 krvnih uzoraka nema dovoljno. Me\u0111unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) na svojoj listi nestalih evidentirao je 1.613 nestalih u sukobu na Kosovu. Fond za humanitarno pravo (FHP) je evidentirao jo\u0161 23 nestale osobe, \u0161to broj nestalih podi\u017ee na 1.636.<\/p>\n
Od tog broja, 1.400 bili su civili, odnosno ljudi koji ni na koji na\u010din nisu u\u010destvovali u borbama niti su bili naoru\u017eani.<\/p>\n
Kosovska knjiga pam\u0107enja (1998\u20132000) nastala je sakupljanjem vi\u0161e od 2.000 izjava, pribavljenih uz eksplicitan pristanak \u010dlanova porodica. Tim izjavama je pridotato preko 1.500 dopunskih izve\u0161taja, a uz to su kori\u0161\u0107eni sudska dokumentacija, otvoreni izvori i baze podataka MKCK\u2013a i Me\u0111unarodne komisije za nestala lica (MKNL\/ICMP).<\/p>\n
Forum su uvodnim obra\u0107anjem otvorili specijalni predstavnik Norve\u0161ke za Zapadni Balkan, ambasador Haakon Blankenborg, i Tom\u00e1\u0161 Szunyog. specijalni predstavnik i \u0161ef kancelarije EU na Kosovu.<\/p>\n
Blankenborg je naglasio da je nu\u017eno da dru\u0161tva Zapadnog Balkana “stave na probu svoje zone komfora” i da nestale osobe ne koriste kao predmet politi\u010dkih nagodbi, dodav\u0161i da neka\u017enjivost i nesigurnost nikad nisu dugoro\u010dno re\u0161enje.<\/p>\n
Istakao je i to da su organizacije kakve su Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) morale da se zauzmu kad su vlade osujetile napredak “taktiziranjem i politi\u010dkim ustupcima” u osnovnim pitanjima kakva su otkrivanje broja nestalih i lokacija.<\/p>\n
Tom\u00e1\u0161 Szunyog je pohvalio napore koje su u procesu tranzicione pravde preduzeli FHP i FHPK kako bi \u017ertvama i njihovim porodicama pomogli da okon\u010daju svoju potragu.<\/p>\n
Posle uvodnih obra\u0107anja, govor je odr\u017eala nekada\u0161nja predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja je sna\u017eno podr\u017eala objavljivanje drugog toma Kosovske knjige pam\u0107enja (1998\u20132000) i izrazila po\u0161tovanje \u010dlanovima porodica nestalih koji su istupili sa svojim svedo\u010danstvima i u\u010destvovali na Forumu.<\/p>\n
Atifete Jahjaga je odr\u017eala upe\u010datljiv govor o otvorenim ranama koje ne zarastaju na Zapadnom Balkanu usled nerasvetljene sudbine nestalih i istakla nedostatak “politi\u010dke volje, posebno na strani Srbije, da se sara\u0111uje na ekshumaciji masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i Peru\u0107cu”.<\/p>\n
“Pravda je preduslov za odr\u017eivi mir”, naglasila je Jahjaga.<\/p>\n
Petrit Hasanaj podelio je iskustvo gubitka porodice u masakru u Meji\/Mej\u00eb, koji se dogodio u aprilu 1999, po po\u010detku NATO bombardovanja, kao vid odmazde nad albanskim stanovni\u0161tvom Kosova. “U to vreme sam zbog \u0161kolovanja boravio u Pri\u0161tini, a moja porodica je bila u Meji.”<\/p>\n
“Otac mi je rekao da ne dolazim u Meju, da ostanem u glavnom gradu. Pitao sam se za\u0161to ne \u017eeli da me vidi… Slede\u0107i put sam ga video u kov\u010degu. Danas sam ovde zato \u0161to sam tada ostao u Pri\u0161tini”, kazao je Petrit Hasanaj.<\/p>\n
Mejra Dautovi\u0107 je ispri\u010dala da njena deca nikad nisu znala ni marila za etni\u010dke razlike me\u0111u njihovim prijateljima. “Moju Ednu su silovali i mu\u010dili 60 dana u Omarskoj. Edina u ‘Bijeloj ku\u0107i’… Poslije godina potrage i svjedo\u010denja, ukopala sam oboje svoje djece.”<\/p>\n
Kosovska knjiga pam\u0107enja je jedina publikacija o sukobu na Kosovu 1998\u20131999. koja nudi obimnu zbirku svedo\u010danstava \u2013 iz najmanje tri zasebna izvora \u2013 o nestalima i stradalima iz svih etni\u010dkih zajednica pogo\u0111enih neprijateljstvima.<\/p>\n
Na drugom panelu govorilo se o tome \u0161ta su institucije preduzimale da bi re\u0161ile pitanje nestalih i na kakve su izazove nailazile tokom godina. Luigj Ndou iz Me\u0111unarodne komisije za nestala lica kazao je da je pitanje nestalih “transgeneracijska kletva”, a da mi nismo dovoljno ozdravili da je razbijemo i nastavimo dalje.<\/p>\n
Panelisti su naro\u010dito istakli problem gre\u0161aka po\u010dinjenih pri identifikacijama prepoznavanjem, odnosno identifikacijama bez DNK analize. Ditor Haliti iz Instituta za sudsku medicinu Kosova naglasio je da da su mnogi posmrtni ostaci neidentifikovanih N. N. lica poslati Me\u0111unarodnoj komisiji za nestala lica, ali da se ne podudaraju s raspolo\u017eivim krvnim uzorcima.<\/p>\n
Luisa Maria De Oliveira Marinho iz forenzi\u010dkog tima Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) rekla je da su se, uprkos manjkavostima, mnoge identifikacije tradicionalnom metodom prepoznavanja naknadno pokazale ta\u010dnim na osnovu DNK analize. Naglasila je da su u EULEX\u2013u posve\u0107eni reviziji slu\u010dajeva pogre\u0161nih identifikacija kako bi porodice mogle da okon\u010daju svoju potragu.<\/p>\n
Na tre\u0107em panelu, koji se ticao tranzicione pravde na Zapadnom Balkanu iz perspektive me\u0111unarodne politike, u\u010destvovali su predstavnici institucija EU, pripadnici akademske zajednice i analiti\u010dari.<\/p>\n
Albulena Haxhiu, ministarka pravde u Vladi Kosova, govorila je o nedavno usvojenoj strategiji o tranzicionoj pravdi, istakav\u0161i da, otkako je postala ministarka, nije bilo kompleksnijeg ni slo\u017eenijeg dokumenta koji je trebalo izraditi.<\/p>\n
“Tako\u0111e smo pokrenuli inicijativu da se ratnim zlo\u010dincima sudi u odsustvu, budu\u0107i da Srbija odbija da izru\u010di svoje ratne zlo\u010dince i nastavlja da im pru\u017ea uto\u010di\u0161te”, nastavila je, uporediv\u0161i to sa sli\u010dnim zakonima u drugim zemljama regiona, na primer u Hrvatskoj.<\/p>\n
Politi\u010dki analiti\u010dar Agon Maliqi ustvrdio je da je ovaj region poku\u0161ao da replicira nastojanja Zapada u Nema\u010dkoj posle Drugog svetskog rata i rekao da je ta analogija pogre\u0161na. Drugi svetski rat, smatra on, zavr\u0161io se s jasnim znanjem o tome ko je pobednik a ko po\u010dinilac zlo\u010dina, za \u010dim je usledila duboka samospoznaja, a mi smo ovde i dalje izlo\u017eeni poricanju i revizionizmu.<\/p>\n
Eric Gordy, profesor na Londonskom univerzitetskom koled\u017eu i stru\u010dnjak za Balkan, uzrok tome \u0161to proces tranzicione pravde nije uhvatio korena u regionu nalazi u tome “\u0161to se odvijao u relativno zatvorenim krugovima, me\u0111unarodnim krugovima, s dr\u017eavama izvan regiona ili pojedinim dr\u017eavama u regionu i malo kojom organizacijom civilnog dru\u0161tva, tako da je dru\u0161tvo bilo isklju\u010deno”.<\/p>\n
Na poslednjem panelu razmatrala se u\u010dinkovitost politika i strategija EU na polju tranzicione pravde i pitanju nestalih. Jelica Mini\u0107, biv\u0161i diplomata, iz Foruma za me\u0111unarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, istakla je neophodnost stoi\u010dkog i izravnog pristupa: “Moramo do\u0107i do ta\u010dke u kojoj \u0107emo mirno i otvoreno, bez zastava i pompe, priznati sve po\u010dinjene zlo\u010dine.”<\/p>\n
Miodrag Mili\u0107evi\u0107, iz NVO Aktiv sa Kosova, osvrnuo se na skora\u0161nje pogor\u0161anje odnosa: “Mi smo u za\u010daranom krugu i niko ne uspeva da ponudi konkretan model da se odnosi Srba i Albanaca osove iz sunovrata.”<\/p>\n
XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama nastavi\u0107e se u nedelju panelom posve\u0107enim postignu\u0107ima civilnog dru\u0161tva u oblasti tranzicione pravde i zavr\u0161nim panelom o iskustvima Zapadnog Balkana i primenljivosti me\u0111unarodnog humanitarnog prava u Gazi i Ukrajini.<\/p>\n
<\/p>\n
Photo: Atifete Jahjaga Facebook Page<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), kao deo REKOM mre\u017ee pomirenja, otvorili su u… ","protected":false},"author":121,"featured_media":191011,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2653,422],"tags":[4109,1831],"class_list":["post-191001","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-frontpage-bhsc","category-vesti-bhsc","tag-dostojanstvo-za-nestale","tag-forum-za-tranzicionu-pravdu-bhsc"],"acf":[],"yoast_head":"\n