Jedna od najtraumati\u010dnijih tema Slovenije, ve\u0107 vi\u0161e od 30 godina, jeste dr\u017eavni zlo\u010din nad \u201eizbrisanima\u201c. To je bilo ne\u0161to vi\u0161e od izabranih 25.000 stanovnika \u010dije poreklo nije bilo slovena\u010dko. Oduzeti su im posao, stan, zdravstvena za\u0161tita i gra\u0111anska prava, nisu im date nikakve informacije o postupcima kojima bi smanjili ili izbegli posledice mera, za koje je znala samo politi\u010dka elita u saradnji sa birokratijom. Time je pogo\u0111eno vi\u0161e od 100.000 drugih osoba, njihovih porodica i partnera. Dimenzije i zna\u010daj represivnih mera dovoljni su da se to smatra ratnim zlo\u010dinom: dogodilo se 1992. Mnogi su oti\u0161li, stradali u ratu izvan Slovenije, mnogi su umrli, porodice su se raspale, bilo je samoubistava. Najtragi\u010dniji doga\u0111aj desio se po\u010detkom ove zime. Zoran, izbrisani starac, besku\u0107nik, te\u017eak invalid bez ikakvih prihoda i zdravstvene za\u0161tite, koji je od pomo\u0107i dobrovoljaca \u017eiveo u zapu\u0161tenoj prikolici bez struje i vode u predgra\u0111u Ljubljane, izgoreo je u po\u017earu svog prebivali\u0161ta. Nova vlada je u slu\u010daju izbrisanih pokazala dobro lice: predsednik vlade se javno izvinio izbrisanima, ministarke za pravdu i javnu upravu pokazale su dobru volju za delovanje, predsednica dr\u017eave je rekla da su na listi ljudskih prava izbrisani prvi i najva\u017eniji, da im se kona\u010dno priznaju po\u010dinjene nepravde i da se popravi \u0161to se jo\u0161 mo\u017ee. Imenovala je nekada\u0161nju vrlo popularnu ministarku unutra\u0161njih poslova, koja je zbog spora sa predsednikom vlade napustila polo\u017eaj, da bude njena savetnica upravo na tom podru\u010dju. Predsednica parlamenta je u uvodnoj re\u010di podsetila da su izbrisani najve\u0107a sramota Slovenije i da je pravi trenutak da im se daju sve mogu\u0107ne kompenzacije. Na njene re\u010di je celokupna stranka Janeza Jan\u0161e iza\u0161la sa zasedanja parlamenta. Ako ni\u0161ta drugo, lepo je bilo videti im le\u0111a.<\/p>\n
Ti klju\u010dni potezi vlade sreli su se sa drugom traumati\u010dnom pri\u010dom, vezanom za Ljubljanu, odnosno za nezavisni centar Fabrika Rog. U celoj Jugoslaviji poznata fabrika bicikala Rog prestala je da radi 1991, i zatim je propadala sve do 2006, kad su je zauzele razli\u010dite alternativne grupe i u tom lepom primeru industrijske arhitekture osposobile deo prostora za razne aktivnosti: sportsku, pre svega rolanje, borbene ve\u0161tine i \u0161kolu cirkusa, zatim aktivisti\u010dku, u kojoj je bilo organizovano \u2013 izme\u0111u ostalog \u2013 sme\u0161tanje izbeglica, hrana za njih, u\u010denje jezika i psiholo\u0161ka pomo\u0107, zatim kulturna delatnost (bogata umetni\u010dka produkcija, grafiti, oslikavanje zidova, muzika), ru\u010dni rad i zanatstvo: bilo je neophodno izra\u0111ivati pe\u0107i, da bi se zimi pre\u017eivelo bez struje i vode, smisliti izvore energije, izradu i razmenu ode\u0107e\u2026 Sve to postala je ljubljanska institucija, u koju se odlazilo zbog odli\u010dnih performansa, konferencija, predavanja, festivala. Gradska vlast je pogledavala na Fabriku Rog dok su joj se cedile komercijalne sline. Posle jednog, pravog teroristi\u010dkog poku\u0161aja zauzimanja centra 2016, preduzela je beskona\u010dne zakonske zvr\u010dke da bi preuzela ovaj prostor. U javnosti se razvila o\u010dekivana propaganda o leglu droge, razvrata i prljav\u0161tine, aktivistima Roga je prilepljena uobi\u010dajena naci-karakteristika da su \u201epacovi\u201c i da prostor treba \u201ederatizirati\u201c, i sli\u010dno. Omiljeni gradona\u010delnik Zoran Jankovi\u0107 nikada nije uzeo Rog u odbranu, nego je samo nastavljao pritisak. Kona\u010dno, januara 2021, uz mo\u0107no prisustvo policije u punoj opremi i nekih bezbednosnih agencija, izbacio je stanovnike Roga, uni\u0161tio njihovo privatno vlasni\u0161tvo, dosta umetni\u010dkih predmeta, rasterao nekoliko doma\u0107ih pasa i ma\u010daka i buldo\u017eerom sru\u0161io objekte pred glavnom zgradom. Protesti nisu ni\u0161ta pomogli, alternativa je uskoro na\u0161la novi zapu\u0161teni prostor i oplemenila ga pod imenom Plac, Ambasada Rog je danas jo\u0161 jedna nevladina organizacija koja se protivi gradskoj samovolji. Zoran Jankovi\u0107 je pro\u0161le godine ponovo izabran za gradona\u010delnika Ljubljane: u Ljubljani se zna da je dovoljno da Jankovi\u0107 organizuje jednu partizansku komemoraciju pred izbore, i pobeda mu je garantovana. Sve drugo pada u zaborav.<\/p>\n
Sudbina Roga je da \u0107e postati, umesto obnove prvobitne arhitekture, zastakljeno okupljali\u0161te \u201ekulturnog \u017eivota\u201c, klubova i skupih butika. Ko zna, duh mesta ne miruje, i pitanje je kad \u0107e se osvetiti. Sa jedne strane Roga te\u010de Ljubljanica, izgleda da \u0107e fasada tu biti o\u010duvana. Sa druge, prema ulici, otvori\u0107e se Park izbrisanih. Tu se dve pri\u010de sre\u0107u. Gradske vlasti ho\u0107e da tu postave i spomenik izbrisanima<\/a>, i zato je otvoren konkurs. Pobedila je grupa troje umetnika, Vuk \u0106osi\u0107, Aleksander Vujovi\u0107 i Irena Woelle. Irena Woelle je urbana vrtlarka, ekoaktivistkinja i dizajnerka; Aleksander Vujovi\u0107 je arhitekta i scenograf; Vuk \u0106osi\u0107 je aktivisti\u010dki internetski umetnik koji se istakao i za vreme dvogodi\u0161njih protesta, izdao je knjigu fotografija sa protesta sa naslovom Sramota<\/em>, organizovao je izlo\u017ebu Nacija-Kultura<\/em> 2000, a zatim napravio novu, Nacija-Kultura: Venac venca venaca<\/em> 2022. Na njoj je prikazao kompjuterski na\u010dinjene pesme iz re\u010di i izraza Pre\u0161ernove poezije, \u201eusmerene\u201c na savremene pojmove i imenima. Ovo troje umetnika smislilo je spomenik koji predstavlja slovo \u201e\u0106\u201c (latinicom), slovo koje je nestalo iz slovena\u010dkog pravopisa, ali se zadr\u017ealo na kompjuterskim tastaturama, slovo koje po simboli\u010dnoj mo\u0107i odmah podse\u0107a na one sa Juga, neslovence, izbrisane\u2026 Spomenik je, po re\u010dima autora, \u201etipografski meditativni instrument\u201c, dakle i nije spomenik, nego neka vrsta igre.<\/p>\n Ironija, odnosno jedna od mogu\u0107nih igara je i to \u0161to je izabrani spomenik izglasan u gradskom ve\u0107u, koje vodi onaj ko je Rog uni\u0161tio da bi dobio bolju cenu za njegovu rasprodaju. Stvaraoci spomenika su to izvesno imali na umu. Ako ni\u0161ta drugo, prvo \u0161to do\u017eivite u kontaktu sa njim bi\u0107e najverovatnije osmeh. I ne zaboravimo, savr\u0161eno uskla\u0111ena akcija kona\u010dnog suo\u010davanja sa tragedijom izbrisanih bila je mogu\u0107na kad su se na vode\u0107im polo\u017eajima u dr\u017eavi na\u0161le \u017eene.<\/p>\n <\/p>\n