<\/p>\n
Hrvatska prednja\u010di i u su\u0111enjima u odsustvu, ali uvek je spremna deliti lekcije drugima. O njenoj potrebi i obavezi da bude primer drugim biv\u0161im jugoslovenskim republikama u hrvatskoj se javnosti i dru\u0161tvenom i politi\u010dkom \u017eivotu ne govori. Kad bi Hrvatska prestala sa su\u0111enjima u odsustvu, verujem da bi se ona zaustavila i u Srbiji i na Kosovu, ka\u017ee koordinatorica REKOM-a i osniva\u010dica Fonda za humanitarno pravo.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Regionalna komisija za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima, REKOM \u2013 mre\u017ea pomirenja, odr\u017eala je od 12. do 14. decembra u Zagrebu XV. Forum za tranzicijsku pravdu u postjugoslavenskim zemljama sa temom “Pomirenje nema alternativu”. Sa Nata\u0161om<\/span>\u00a0Kandi\u0107<\/span>, koordinatoricom REKOM-a i osniva\u010dicom Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, razgovarali smo o zamrlim sudskim postupcima za ratne zlo\u010dine i ranjivim procesima pomirenja u zagrljaju nacionalnih politika.<\/p>\n Pro\u0161la je ve\u0107 31 godina od po\u010detka ratova devedesetih, no odnosi me\u0111u nekad zara\u0107enim stranama, novoosnovanim dr\u017eavama, i dalje su lo\u0161i. Jesu li procesi pomirenja toliko neuspje\u0161ni?<\/strong><\/p>\n Dobro je da je ovogodi\u0161nji Forum za tranzicijsku pravdu odr\u017ean u Zagrebu kako bismo jasno skrenuli pa\u017enju Hrvatskoj da je \u010dlanstvo u Evropskoj uniji obavezuje na suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u i na moralan odnos ne samo prema hrvatskim \u017ertvama, nego prema svim \u017ertvama ratova devedesetih. Hrvatska je pre ulaska u Evropsku uniju bila priznata po demokratskom razvoju, mogla je da poslu\u017ei kao primer kako se uspostavlja vladavina prava, kako se procesuiraju ratni zlo\u010dini, ali Zagreb je sad nikad dalji od regionalne saradnje. Zaklju\u010dujemo da je prija\u0161nje pona\u0161anje Hrvatske bilo samo nametnuta obaveza zbog prijema u \u010dlanstvo EU-a. Hrvatska prednja\u010di u su\u0111enjima u odsustvu, skroz je izvan procesa pomirenja, ali uvek spremna deliti lekcije drugima, kako sa najvi\u0161ih dr\u017eavnih razina, tako i od strane udru\u017eenja porodica \u017ertava i branitelja. O potrebi i obavezi Hrvatske da bude primer drugim biv\u0161im jugoslovenskim republikama u hrvatskoj se javnosti i dru\u0161tvenom i politi\u010dkom \u017eivotu ne govori.<\/p>\n Vi to upu\u0107ujete kritiku Hrvatskoj?<\/strong><\/p>\n Da, jer te lekcije koje \u010dujemo iz Hrvatske kao \u010dlanice EU-a ne poma\u017eu nikome. Do 2015. Hrvatska je bila dr\u017eava koja je mogla celu regiju povesti u dobrom pravcu. Bila su prekinuta su\u0111enja u odsustvu, sudilo se za ozbiljna ratna nedela, nije se vodilo ra\u010duna o tome da hrvatski oficiri moraju biti za\u0161ti\u0107eni… Tada\u0161nji predsednik Hrvatske\u00a0Ivo Josipovi\u0107<\/span>\u00a0isticao je da Hrvatska treba biti lider u procesu pomirenja i da sve dr\u017eave u regionu trebaju na osnovu dokaza iz Ha\u0161kog tribunala formirati jedan zajedni\u010dki stav prema pro\u0161losti, imaju\u0107i u vidu da smo nekad bili zajedni\u010dka dr\u017eava. Sa promenom vlasti sve je prekinuto. Iako se Ha\u0161ki tribunal najmanje bavio zlo\u010dinima koje su po\u010dinile hrvatske oru\u017eane snage, u osloba\u0111aju\u0107oj presudi hrvatskim generalima navedeni su dokazi za optu\u017ebe protiv hrvatskih oficira. Presuda je u Hrvatskoj protuma\u010dena kao osloba\u0111aju\u0107a od svake odgovornosti za sve \u0161to se doga\u0111alo u “Oluji”.<\/p>\n <\/p>\n Knin i Vukovar<\/strong><\/p>\n Pet je godina pro\u0161lo od zatvaranja Ha\u0161kog tribunala, a na doma\u0107im sudovima su\u0111enja za ratne zlo\u010dine nad \u017ertvama druge nacionalnosti nema. Uporno tra\u017eimo krivce na drugoj strani, ne preispituju\u0107i vlastitu odgovornost.<\/p>\n Ha\u0161ka su\u0111enja su zatvorena sa politi\u010dkim stavom da se nadle\u017enost su\u0111enja za ratne zlo\u010dine predaje doma\u0107im sudskim organima, ali bez mehanizama kontrole sa nivoa Evrope. Ostao je da funkcioni\u0161e me\u0111unarodni rezidualni mehanizam, ali on mo\u017ee uraditi samo onoliko koliko same dr\u017eave na to pristanu. Svi sistemi kontrole svedeni su na to da se godi\u0161nje podnese izve\u0161taj Ujedinjenim nacijama. Saradnja izme\u0111u Srbije i Hrvatske ne postoji. Imamo situacije da sudske \u010dinjenice vi\u0161e nemaju nikakvu mo\u0107, akademsko znanje i istra\u017eivanja nemaju vi\u0161e uticaja, imamo politi\u010dke elite i oligarhije koje imaju mo\u0107 i stvaraju svoje slu\u017ebene narative, sve su to posebne, nove istine u kojima nema prostora da se bilo \u0161ta menja. Nema vi\u0161e kulture se\u0107anja, to su politike se\u0107anja. Isto je u Zagrebu, Banjaluci, Sarajevu, Mostaru, Beogradu, Pri\u0161tini.<\/p>\n Zna\u010di, konstantno nazadujemo u procesima pomirenja na Balkanu?<\/strong><\/p>\n Do\u0161lo je do pozitivnog iskoraka 2020. koji je davao nadu da ponovno imamo politi\u010dku viziju humanijeg odnosa prema ratnim \u017ertvama druge nacionalnosti. Tada\u0161nje obele\u017eavanje “Oluje” bilo je znak ohrabrenja i priznavanje ideja civilnog dru\u0161tva da je uz obele\u017eavanje pobede potrebno obele\u017eiti i priznati \u017ertve srpske nacionalnosti. To je bio jedan novi pristup koji je trajao koliko je trajalo obele\u017eavanje “Oluje” i srpskih \u017ertava u Gruborima i Varivodama. Nakon tih mesec-dva nestao je unepovrat. Te inicijative me\u0111u udru\u017eenjima hrvatskih branitelja ocenjene su gotovo kao incident. Svedo\u010dimo vrlo radikalnim i isklju\u010divim narativima, kao da su politi\u010dari napravili taj betonski temelj koji se ne mo\u017ee promeniti.<\/p>\n Mislite li da su pomirljivi tonovi za 25. godi\u0161njicu “Oluje” bili samo prigodni?<\/strong><\/p>\n Ne bih rekla. Meni je sve to delovalo iskreno.<\/p>\n Me\u0111utim, vrijeme je pokazalo da je to ipak bilo kratkotrajno?<\/p>\n Brzo se pokazalo da ono \u0161ta se mo\u017ee napraviti u Kninu, ne mo\u017ee u Vukovaru, na Ov\u010dari. Ne mogu razumeti da u Vukovaru samo retki Srbi do\u0111u na Ov\u010daru. Mislim da to ljudski nije dobro. Kao \u0161to nije dobro na kninskoj tvr\u0111avi \u010ditati imena poginulih hrvatskih branitelja, a ne i imena ubijenih srpskih civila u “Oluji”. To nisu znakovi dobre budu\u0107nosti i pomirenja. Sad imamo jedno stabilno odustajanje od pomirenja, regionalne saradnje, rekla bih i od vladavine prava, jer vladavine prava nema ukoliko nema procesuiranja nedela koja su po\u010dinjena u pro\u0161losti. Procesuiranja su se svela na su\u0111enja u odsustvu, kako u Hrvatskoj tako i u Srbiji i na Kosovu. Niko nema mehanizme pritisaka da ih zaustavi. Ni civilno dru\u0161tvo, a ni Evropa. Kad bi Hrvatska prestala sa su\u0111enjima u odsustvu, verujem da bi se zaustavila sva su\u0111enja u odsustvu u Srbiji i na Kosovu. Kad smo pod pritiskom izvana ili kad postoji politi\u010dka volja zbog nekih vi\u0161ih razloga, vladavina prava funkcioni\u0161e.<\/p>\n Trenutno su aktualna dva su\u0111enja u odsustvu koja su zanimljiva javnosti. U Zagrebu za raketiranje Banskih dvora 1991. i u Beogradu za ratne zlo\u010dine nad srpskim civilima na Petrova\u010dkoj cesti i u Svodnoj u “Oluji”. \u0160to od njih o\u010dekujete?<\/strong><\/p>\n Na pragu smo vrlo kompleksne situacije koja ne dovodi do vladavine prava, ali daje jedan privid pravde i smiraj porodicama \u017ertava. Civilno dru\u0161tvo \u0107e biti dovedeno u situaciju da trebamo izneti stav jesu li su\u0111enja u odsustvu nedopustiva ili poku\u0161ati preko njih izvr\u0161iti pritisak na pravosudne institucije na saradnju kako ne bi dolazilo do nepotpune pravde koja mo\u017ee ozbiljno o\u0161tetiti prava optu\u017eenih zato \u0161to nema potpunih dokaza na osnovu kojih \u0107e sudsko ve\u0107e utvrditi ne\u010diju odgovornost. Ako nema dokaza sa obe strane, te\u0161ko se mo\u017ee do\u0107i do pravde i do napretka u suo\u010davanju sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Jedino re\u0161enje je sna\u017eno zagovaranje uspostavljanja regionalne saradnje pravosudnih institucija i napu\u0161tanje politi\u010dkog stava da su na\u0161i oficiri heroji kojima se ne sme suditi. Nema heroja ako su visoko pozicionirani \u010dinili zlo\u010dine. Ni\u017ee podre\u0111eni nisu mogli \u010diniti zlo\u010dine na svoju ruku. Ali ozbiljno je pitanje da li je postojala sloboda u \u010dinjenju zlo\u010dina ili je postojala pre\u0161utna dozvola.<\/p>\n Podr\u017eavate li sudski proces za ratni zlo\u010din na Petrova\u010dkoj cesti i u Svodnoj na beogradskom Vi\u0161em sudu?<\/strong><\/p>\n Ne mogu re\u0107i da podr\u017eavam su\u0111enje u odsustvu iz perspektive vladavine prava, ali smatram da je neophodno prona\u0107i neki mehanizam kojim \u0107e dr\u017eave biti primorane pravosu\u0111e osloboditi od politi\u010dkog uticaja i omogu\u0107iti tu\u017eila\u0161tvima i sudovima saradnju. Fond za humanitarno pravo istra\u017eivao je doga\u0111aj na Petrova\u010dkoj cesti. Apsolutno nemam dilemu o tome \u0161to se dogodilo. Razni politi\u010dki stavovi i tuma\u010denja za mene su potpuno bespredmetni, jer su na\u0161a istra\u017eivanja pokazala da je bombardovana kolona koja je bila u bekstvu. U izbegli\u010dkoj koloni bilo je civilnih i vojnih vozila jer su svi be\u017eali jedinim mogu\u0107im putem, ali u delovima kolone koji su bombardovani nije bilo vojnih vozila ni osoba koje su uzimale u\u010de\u0161\u0107e u neprijateljstvu, niti bilo kakve oru\u017eane reakcije iz izbegli\u010dke kolone. Smatram da je dobro da je taj sudski proces pokrenut jer je to \u0161ansa da se re\u0161i ono \u0161ta je dosad bilo nere\u0161eno, donese pravda za \u017ertve i presuda koja \u0107e biti pravi\u010dna u odnosu na po\u010dinjene zlo\u010dine i za one koji su ih stvarno po\u010dinili.<\/p>\n Premijer Hrvatske Andrej Plenkovi\u0107 jasno je stao u obranu optu\u017eenih hrvatskih pilota. Je li pre\u0161ao politi\u010dku crtu i zabasao u pravosu\u0111e?<\/strong><\/p>\n Nepobitno je da su bombardovanje izbegli\u010dke kolone sa srpskim civilima izvr\u0161ili hrvatski avioni.\u00a0Plenkovi\u0107<\/span> je prili\u010dno vezao ruke hrvatskom tu\u017eila\u0161tvu. Dao je politi\u010dki zadatak da \u010dak ako do\u0111e do dokaza o odgovornosti nekih hrvatskih oficira, da postoji politi\u010dki stav da oni trebaju biti izuzeti od krivi\u010dne odgovornosti.<\/p>\n \u010cini li vam se da i Beograd politizira stradanje srpskih civila na Petrova\u010dkoj cesti?<\/strong><\/p>\n Srbija nema pravo uop\u0161te da govori o “Oluji” jer je te 1995. pokazala svoje pravo lice. Sve je u\u010dinila da Srbi u Krajini ne prihvate Plan Z-4, o \u010dijoj se odgovornosti i danas u Srbiji izbegava govoriti. Srbija je u\u010destvovala u politi\u010dkom dogovoru sa Hrvatskom da Srbi napuste svoja ognji\u0161ta, a zatim im priu\u0161tila poni\u017eenje, kr\u0161ila prava izbegli\u010dkog statusa zloupotrebljavanjem Komesarijata za izbeglice i Crvenog krsta koji su trebali za\u0161tititi izbeglice, a oni su odavali policiji podatke o privremenom sme\u0161taju izbeglica, \u0161ta je zaista sramno. Policija je lovila ljude po izbegli\u010dkim kampovima, privatnim stanovima, javnom prevozu i prinudno ih slala na ratni teritorij, gde je njihov \u017eivot bio u opasnosti. Jo\u0161 se uvek 54 prinudno mobilisana izbegla lica vode kao nestala. Sudskim putem je utvr\u0111eno da je Srbija kr\u0161ila odredbe Konvencije za za\u0161titu izbeglica i da je odgovorna za prisilnu mobilizaciju onih koji su u Srbiji tra\u017eili za\u0161titu kao izbeglice. Institucije i vlast u Srbiji o tome ne govore.<\/p>\n Plan o razmeni stanovni\u0161tva<\/strong><\/p>\n Govorite da je Srbija izdala izbjegle Srbe iz Hrvatske?<\/strong><\/p>\n Nikad Srbija nije postupala kao neko ko prima i brine se o Srbima iz Hrvatske. Postojao je jasan, razra\u0111en plan o razmeni stanovni\u0161tva. Sve do “Oluje” po hrvatskim selima u Vojvodini od strane Srpske radikalne stranke vr\u0161eno je zastra\u0161ivanje i poticanje Hrvata na iseljavanje. Nakon “Oluje” vlasti u Srbiji su spre\u010davale ne samo ulazak izbeglica u Beograd, nego i njihov ulazak i zadr\u017eavanje u hrvatskim selima. Srbija je tih dana \u0161titila pripadnike hrvatske nacionalne manjine, a Srbe iz Krajine videla kao nove stanovnike Kosova i isto\u010dne Slavonije. Sve su to bili u\u017easni, ru\u017eni planovi. Velik broj Srba iz Hrvatske koji su do\u0161li u Srbiju na\u0161li su na\u010din da odu u tre\u0107e zemlje, nisu bili dobro do\u0161li, nisu bili prihva\u0107eni. Srbija nikad nije pomogla ni poticala povratak Srba u Hrvatsku, pogotovo u hrvatske gradove, gde su ostali bez stanarskog prava, \u0161to predstavlja grubo kr\u0161enje ljudskih prava od strane Hrvatske, \u0161to je Ha\u0161ki sud utvrdio i u osloba\u0111aju\u0107im presudama hrvatskim generalima\u00a0Gotovini<\/span>\u00a0i\u00a0Marka\u010du<\/span>\u00a02012. godine. Srbija nikad nije imala tu vlast koja je mogla da postavi pitanje \u0161ta je sa stanarskim pravima Srba u Hrvatskoj, ali bila je dovoljno jaka da odvrati Srbe od Plana Z-4. O povratku Srba u Hrvatsku brinuo se Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava u Srbiji. Ne mo\u017ee nevladina organizacija uraditi onoliko koliko mo\u017ee dr\u017eava. Toliko o Srbiji i o vlasti u Srbiji koja se zala\u017ee za istinu o “Oluji” i o pravdi za Srbe koji su \u017eiveli na podru\u010dju Krajine.<\/p>\n Javlja li se u Srbiji kritika prema zlo\u010dinima koje su po\u010dinili Srbi ili je politika pomirenja zaklju\u010dena odlaskom predsjednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a u Srebrenicu?<\/strong><\/p>\n Tema srpskih zlo\u010dina i odgovornosti Srbije za ratne zlo\u010dine ne postoji. \u010cak ni na nezavisnim televizijama kao \u0161to su N1 i Nova.rs nema debata o ratnim zlo\u010dinima u Vukovaru, na Kosovu. Postoji samo tema povezivanja i poistove\u0107ivanja nepravdi i srpskog stradanja u Drugom svetskom ratu i ratovima devedesetih. Kad je u pitanju Kosovo, ne govori se o zlo\u010dinima koje su po\u010dinile srpska policija i vojska. Na Kosovu ima 13.500 \u017ertava, ali samo za vreme NATO bombardovanja srpska strana je odgovorna za ubistva oko 7.000 albanskih civila, dok je ubijeno izme\u0111u 2.500 i 2.700 srpskih \u017ertava. Odgovor srpske vlasti je da su brojke ubijenih proporcionalne ukupnom broju stanovni\u0161tva, \u0161ta je potpuni besmisao.<\/p>\n<\/h2>\n