{"id":188547,"date":"2022-07-29T15:54:07","date_gmt":"2022-07-29T14:54:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=188547"},"modified":"2022-07-29T15:54:07","modified_gmt":"2022-07-29T14:54:07","slug":"marija-vecerina-svedocenje-na-iii-regionalnom-forumu-za-tranzicionu-pravdu-2008-godine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/marija-vecerina-svedocenje-na-iii-regionalnom-forumu-za-tranzicionu-pravdu-2008-godine\/","title":{"rendered":"Marija Ve\u010derina, svedo\u010denje na III regionalnom Forumu za tranzicionu pravdu 2008. godine"},"content":{"rendered":"
\n
\n

Stevo Ve\u010derina, Stevan Banjak i Mile Gnjatovi\u0107<\/h2>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n

Stevo Ve\u010derina<\/h4>\n

Srbin iz sela Mu\u0161kovci, op\u0161tina Obrovac, regrut vojske RSK od 1993. godine, ali nije u\u010destvovao u vojnim operacijama.<\/p>\n

 <\/p>\n

Stevan Baljak<\/h4>\n

Srbin iz sela Krupine, student Univerziteta u Banjoj Luci.<\/p>\n

 <\/p>\n

Mile Gnjatovi\u0107<\/h4>\n

Srbin iz sela Bili\u0161ani.<\/p>\n

Stevo Ve\u010derina je sa majkom Marijom i sestrama Mirom i Brankom, odmah po napadu na Mu\u0161kovce, 5.8.1995. godine, krenuo prema Kninu za Srbiju. Dok se kolima kretao prema Kninu u grupi sa svojom porodicom, Stevanom Baljkom i Miletom Gnjatovi\u0107em ranjen je u nogu iz vatrenog oru\u017eja, a zatim zatvoren u podrum obli\u017enje ku\u0107e. Dana 6.8.1995. godine vojnici su Stevu, Mileta i Stevana sa jo\u0161 dva mladi\u0107a odveli iz podruma. Od tada im se gubi svaki trag.<\/p>\n

Posmrtni ostaci Stevana Baljka i Mileta Gnjatovi\u0107a su ekshumirani na kninskom groblju izme\u0111u 18.4. i 6.7.2001. godine, dok su posmrtni ostaci Steve Ve\u010derine ekshumirani sa istog lokaliteta i identifikovani u oktobru 2003. godine.<\/p>\n

Posmrtni ostaci Stevana Baljka su identifikovani 16.4.2002. godine DNK metodom, a Mileta Gnjatovi\u0107a 20.6.2002. godine klasi\u010dnom metodom.<\/p>\n

 <\/p>\n

Marija Ve\u010derina<\/h4>\n

Izjava data Tu\u017eila\u0161tvu MKTJ 16.10.2003. godine.<\/a><\/p>\n

Srpkinja iz sela Zaton u op\u0161tini Obrovac. Od 1969. godine \u017eivela je u selu Mu\u0161kovci sa mu\u017eem Miloradom Ve\u010derinom sa kojim je imala troje dece: Miru, Branku i Stevu. Mu\u017e joj je preminuo 1994. godine, od sr\u010danog udara.<\/p>\n

Sa sinom, dve \u0107erke, jetrvom Savom i njenom \u0107erkom Draganom krenula je ka Kninu kroz selo Golubi\u0107, 5.8.1995. godine. Na putu su sreli Stevana Baljka i Mila Gnjatovi\u0107a koji su im se pridu\u017eili. Poku\u0161ali su da na\u0111u neko prevozno sredstvo kojim bi pre stigli do granice sa Srbijom. Kada su na\u0161li auto, krenuli su ka Kninu. Vozio je njen sin Stevo.<\/p>\n

***<\/p>\n

\u201e[\u2026] Moram re\u0107i da svetla na kolima nisu radila. Bilo je mra\u010dno. Odjedanput je pripucano na na\u0161a kola. Gume na kolima su probu\u0161ene mecima. Kao posledica pucanja, moj sin je bio ranjen u levu nogu, moja \u0107erka Branka je bila ranjena u \u0161aku, a Dragana Ve\u010derina je bila lak\u0161e ranjena u glavu. Mislim da je Baljak tako\u0111e bio ranjen, ali nisam sigurna. [\u2026] Kola su odjedanput bila okru\u017eena vojnicima Hrvatske Armije. [\u2026] Kad smo iza\u0161li iz kola, vojnici su nam naredili da legnemo na put licem na dole. [\u2026] oj sinje imao 150 nema\u010dkih maraka u d\u017eepu. Zamolio je vojnike da uzmu novac ali da ne ubiju nikoga. Vojnici su vikali na nas, psovali nam \u010cetni\u010dku majku. Provocirali su nas na razli\u010dite na\u010dine. [\u2026] Posle smo svi bili odvedeni u podrum neke ku\u0107e. Podrum je bio otprilike veli\u010dine 4\u04454 metara. Nekih 12 do 13 ljudi \u0458\u0435 ve\u0107 bilo u podrumu. Mo\u017eda \u0458\u0435 bilo \u010dak i vi\u0161e ljudi unutra. Proveli smo no\u0107 tamo previjaju\u0107i ranjene. Vojnici su \u010dak obe\u0107ali da \u0107\u0435 poslati doktora za mog sina, ali niko nije do\u0161ao. 6. avgusta 1995., oko devet ujutru, par mladih hrvatskih vojnika \u0458\u0435 u\u010dao u podrum. Bili su obu\u010deni u vojne uniforme i naoru\u017eani pu\u0161kama. Ti vojnici su izabrali pet mladi\u0107a iz podruma. Namerno su izabirali mladi\u0107e. Izdvojili su sva tri mu\u0161karca iz na\u0161e grupe. \u041c\u043e\u0458 sin \u0458\u0435 bio me\u0111u njima. Druga dvojica su bili Stevan Baljak i Mile Gnjatovi\u0107. [\u2026]\n[\u2026] Ja sam htela da idem sa njima, \u010dak sam uspela da iza\u0111em iz ku\u0107e, ali mi je jedan od vojnika naredio da se vratim u podrum ili \u0107e me streljati. [\u2026] Pre nego \u0161to sam se vratila u podrum, videla sam da su neki hrvatski vojinici otpratili petoricu mu\u0161karaca, uperiv\u0161i pu\u0161ke u njih. [\u2026] Po\u0161to je moj sin imao povre\u0111enu nogu nije mogao sam hodati, pa su mu Stevo Baljak i jo\u0161 jedan \u010dovek pomagali. [\u2026] Nekoliko minuta po\u0161to sam se vratila u podrum, svi smo \u010duli rafal. Odmah posle toga hrvatski vojnici su doveli u podrum dve \u017eene i jednog mu\u0161karca. Kako sam saznala od tih ljudi, vojnici su pucali na vozilo u kome su ti ljudi bili, ubiv\u0161i jednog \u010doveka. [\u2026]\u201d<\/p>\n

***<\/p>\n

Istog dana je sa \u0107erkama preba\u010dena u Knin, u zgradu srednje \u0161kole, gde je bila sve do 9.8.1995. godine, a kasnije u Zadar, u sabirni centar koji se nalazio u staroj sportskoj hali. Tek 16.9.1995. godine je uspela da se sa \u0107erkama pridu\u017ei konvoju izbeglica i ode u Srbiju.<\/p>\n

Tokom boravka u Zadru, a i kasnije, poku\u0161avala je da prona\u0111e sina, ali je tek u aprilu 2003. godine saznala da su njegovi posmrtni ostaci prona\u0111eni na Kninskom groblju.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n