{"id":188411,"date":"2022-06-14T11:57:18","date_gmt":"2022-06-14T10:57:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=188411"},"modified":"2022-06-30T14:02:55","modified_gmt":"2022-06-30T13:02:55","slug":"konferencija-suocavanje-sa-prosloscu-nestale-osobe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/konferencija-suocavanje-sa-prosloscu-nestale-osobe\/","title":{"rendered":"Konferencija \u201eSuo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u: nestale osobe\u201c"},"content":{"rendered":"

Centar za zastupanje demokratske kulture (NVO ACDC) je u ponedeljak, 13.6.2022. godine, u Severnoj Mitrovici, u prisustvu medija i predstavnika me\u0111unarodnih organizacija, organizovao konferenciju \u201eSuo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u: nestale osobe\u201c, na kojoj su predstavljeni rezultati projekta \u201eSuo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161c\u0301u i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanju nestalih\u201c.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Na samom po\u010detku, Ines Aljovi\u0107 Mihajlovi\u0107<\/strong>, programska slu\u017ebenica NVO ACDC, predstavila je tok i rezultate projekta koji se odvijao u \u010detiri faze: u prvoj su organizovani razgovori predstavnika medija, civilnog dru\u0161tva, akademske zajednice, udru\u017eenja i porodica nestalih osoba, u okviru pet fokus grupa. Cilj ovih razgovora bilo je mapiranje problema s kojima se danas suo\u010davaju porodice nestalih osoba: nedovoljno anga\u017eovanje institucija Srbije i Kosova, ali i me\u0111unarodne zajednice; nedovoljna saradnja Beograda i Pri\u0161tine kada je re\u010d o otkrivanju lokacija masovnih grobnica; nezainteresovanost medija za problem nestalih… U\u010desnici fokus grupa predlo\u017eili su i korake ka re\u0161avanju spomenutih problema: predaniji rad organizacija civilnog dru\u0161tva na pomirenju srpske i albanske zajednice; pomo\u0107 OEBS-a, KFOR-a, UNMIK-a, EULEX-a, ali i Ha\u0161kog tribunala; dosledno po\u0161tovanje me\u0111unarodnih dokumenata koji se ti\u010du ljudskih prava i zaklju\u010daka me\u0111unarodnih zvani\u010dnika u vezi sa ratom na Kosovu; politi\u010dka volja kosovskih institucija da prepoznaju \u017ertve iz srpske zajednice i \u00a0usklade zakonska re\u0161enja sa potrebama svih \u017ertava…<\/p>\n

 <\/p>\n

Zatim je, organizovano nekoliko medijskih gostovanja, koja su za temu imala pitanje nestalih:<\/p>\n

 <\/p>\n

TV Emisija – Predstavljanje projekta \u201eSuo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u i pomirenje na Kosovu\u201c<\/strong><\/a><\/p>\n

TV Emisija – Problemi porodica nestalih na Kosovu<\/strong><\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

U narednoj fazi, raspisan je konkurs za pisanje autorskih tekstova na temu pomirenja i nestalih osoba, a \u010detiri najbolja teksta objavljena su na sajtu organizacije. Tekstovi su pisani iz li\u010dne perspektive, a u njima se poziva na pomirenje i zajedni\u010dko anga\u017eovanje gra\u0111ana i gra\u0111anki Kosova na pronala\u017eenju nestalih osoba, bez obzira na njihovu etni\u010dku pripadnost, ali i institucionalnu akciju, po uzoru na zemlje koje su kroz proces suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u prolazile nakon Drugog svetskog rata:<\/p>\n

 <\/p>\n

Vreme je za institucionalne akcije!<\/a><\/strong><\/p>\n

\u010covek ne mo\u017ee oprostiti samo ono \u0161to ne zna!<\/strong><\/a><\/p>\n

Bol je bol, bez obzira na nacionalnost i pripadnost!<\/strong><\/a><\/p>\n

Proces pomirenja – secanje na nestale!<\/strong><\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Konferencija \u201eSuo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u: nestale osobe\u201c zaklju\u010dna je faza projekta. Tema razgovora koji je moderirao Aleksandar Rapaji\u0107<\/strong> bili su upravo problemi koje su u\u010desnici fokus grupa istakli kao relevantne u prvoj fazi projekta.<\/p>\n

Predstavnici udru\u017eenja nestalih, Negovan Mavri\u0107<\/strong>, \u010dlan Resursnog centra i koordinator Udru\u017eenja nestalih iz Velike Ho\u010de, Silvana Marinkovi\u0107<\/strong>, koordinatorka Udru\u017eenja nestalih iz Gra\u010danice i Aid \u00c7erkini<\/strong>, \u010dlan Resursnog centra za nestala lica, slo\u017eili su se u tome da je za re\u0161enje pitanja nestalih na Kosovu od klju\u010dne va\u017enosti anga\u017eovanje me\u0111unarodne zajednice, koja bi trebalo da izvr\u0161i pritisak na institucije obe strane da se aktivnije uklju\u010de u re\u0161avanje ovog problema. Negovan Mavri\u0107 je podsetio da su upravo udru\u017eenja nestalih jedina koja kontinuirano javno govore o ovoj temi i da nestali nisu prioritet za institucije Kosova i Srbije, \u010dak ni u okviru Briselskog sporazuma.<\/p>\n

Kao va\u017ean korak napred, panelisti i panelistkinje vide saradnju izme\u0111u srpskih i albanskih porodica nestalih, koje je, kako ka\u017eu, spojio zajedni\u010dki bol. Veliku ulogu u uspostavljanju poverenja izme\u0111u njih imale su me\u0111unarodne institucije: MKCK i ICMP, ali i REKOM mre\u017ea pomirenja koja je omogu\u0107ila da porodice \u010duju svedo\u010denja druge strane.<\/p>\n

Glavne prepreke za porodice nestalih da ostvare status civilnih \u017ertava rata i re\u0161e imovinska pitanja, jesu zakoni koji, kako ka\u017ee Silvana Marinkovi\u0107, diskrimini\u0161u srpsku manjinu. Postoje\u0107i zakoni uskra\u0107uju porodicama nestalih \u2013 onim nestalima nakon 20.6.1999. godine \u2013 da primaju penzije kao \u010dlanovi porodica civilnih \u017ertava kada se otkrije sudbina nestalih, jer porodice ubijenih nakon tog datuma ne dobijaju status civilne \u017ertve rata. Mnogim porodicama nestalih koje \u017eive u siroma\u0161tvu bi i simboli\u010dna finansijska reparacija mnogo zna\u010dila, naro\u010dito starijim i bolesnim osobama.<\/p>\n

Aid \u00c7erkini je s druge strane, istakao potrebu da se mla\u0111i \u010dlanovi porodica nestalih osoba reintegri\u0161u u dru\u0161tvo i postanu ravnopravni i korisni \u010dlanovi zajednice, kroz olak\u0161ice u obrazovanju i zapo\u0161ljavanju.<\/p>\n

Pored ve\u0107eg anga\u017eovanja me\u0111unarodne zajednice, panelisti i panelistkinje kao va\u017ene korake za nastavak procesa re\u0161avanja pitanja nestalih, koji, kako ka\u017eu, trenutno \u201estoji\u201c, pre svega zbog nedostatka politi\u010dke volje, vide ve\u0107e uklju\u010divanje predstavnika udru\u017eenja nestalih u dono\u0161enje zakona, postavljanje potpredsednika Komisije Kosova za nestale iz redova neve\u0107inske zajednice, kao i administrativnog radnika za nestala lica u svakoj op\u0161tini na Kosovu.<\/p>\n

Kona\u010dno, u cilju pomirenja, potrebno je da se incidenti na etni\u010dkoj osnovi ne posmatraju kao stav \u010ditave ve\u0107inske zajednice, kako je istakao \u00c7erkini . Na simboli\u010dnom nivou, veruje\u00a0 Mavri\u0107, zajedni\u010dki obilasci spomenika koji su zasad, uz izuzetak spomen-plo\u010de u Pri\u0161tini, uglavnom nacionalno podeljeni, tako\u0111e bi mogli da doprinesu pomirenju.<\/p>\n

 <\/p>\n

Pogledajte celu konferenciju \u201eSuo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u: nestale osobe\u201c:<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n