{"id":188374,"date":"2022-06-09T11:42:40","date_gmt":"2022-06-09T10:42:40","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=188374"},"modified":"2022-06-21T14:22:29","modified_gmt":"2022-06-21T13:22:29","slug":"nato-bombardovanje-jugoslavije-1999-zasto-drzava-ne-objavljuje-broj-nastradalih-civila-i-koliko-je-bilo-zrtava-vojske-i-policije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/nato-bombardovanje-jugoslavije-1999-zasto-drzava-ne-objavljuje-broj-nastradalih-civila-i-koliko-je-bilo-zrtava-vojske-i-policije\/","title":{"rendered":"NATO bombardovanje Jugoslavije 1999: Za\u0161to dr\u017eava ne objavljuje broj nastradalih civila i koliko je bilo \u017ertava vojske i policije"},"content":{"rendered":"
\n

Umesto da proslavi 17. ro\u0111endan, tog 7. maja je sahranjen.<\/b><\/p>\n

\n<\/div>\n

\n

Nikola Petrovi\u0107 je zajedno sa mla\u0111om sestrom Marijom i bakom Smiljanom 1. maja 1999. bio u autobusu Ni\u0161 ekspresa koji je NATO pogodio na mostu kod Lu\u017eana, 20 kilometara od Pri\u0161tine.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Njih troje su me\u0111u\u00a039 civila<\/a>\u00a0poginulih u tom napadu kada je autobus prepolovljen od razaranja, a tela nastradalih rasuta po okolini.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Visoki zvani\u010dnik NATO-a Klaus Nojman izrazio je \u017ealjenje zbog tog napada, ali su iz Alijanse saop\u0161tili da je most bio legitimna vojna meta.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Ni danas, 23 godine kasnije, nema zvani\u010dnog spiska i ta\u010dnog broja ljudi koji su poginuli u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Za\u0161to taj spisak ne postoji, na pitanja BBC-ja nisu odgovorili Ministarstvo unutra\u0161njih poslova, Ministarstvo odbrane, ni Kabinet predsednika Srbije.<\/p>\n

\n

Dok su predstavnici ranijih i sada\u0161njih vlasti u Srbiji govorili da je u bombardovanju ubijeno oko 2.000 civila, neke doma\u0107e i me\u0111unarodne nevladine organizacije navode da je broj nastradalih civila oko 500.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Poginuli su Srbi, Albanci, Romi i pripadnici drugih nacionalnosti, ali do danas nije osnovano telo koje bi utvrdilo ta\u010dan broj.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Direktor Kancelarije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalovi\u0107 to pravda istovremeno nemogu\u0107no\u0161\u0107u saradnje sa kosovskim vlastima, kao i \u017eeljom da se iz popisa ne izostavi teritorija Kosova i Metohije i \u0161iri vremenski period sukoba.<\/p>\n

\n<\/div>\n<\/div>\n

\"Nenad
Poginuli Nenad Nikoli\u0107 je na spisku civila Fonda za humanitarno pravo, a spomen plo\u010da je na zgradi Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu<\/figcaption><\/figure>\n
<\/div>\n

Stradanje<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Nikolina sestra Marija Petrovi\u0107 je imala 15 godina u trenutku smrti.<\/p>\n

Te godine, Nikola je zavr\u0161avao srednju \u0161kolu, a Marija osmi razred.<\/p>\n

Bili su u poseti porodici u Prokuplju i \u017eeleli su da se vrate pre ro\u0111endanske \u017eurke.<\/p>\n

\u201eKad su se vra\u0107ali, naleteli su na prokletu avijaciju koja je ostavila utisak na na\u0161 ceo \u017eivot.<\/p>\n

\u201eGodine su pro\u0161le, ali isto je nama, te\u0161ko je bilo mnogo, nismo se nadali”, ka\u017ee majka Zorica kroz suze.<\/p>\n

Kod ku\u0107e je te subote bila sama i vest je \u010dula na radiju, a znala je da deca treba da krenu ku\u0107i ba\u0161 tim autobusom.<\/p>\n

Pala je na pod i po\u010dela da pla\u010de.<\/p>\n

\u201eImala je testo u rukama i, kako je \u010dula vest, ispalo joj je sve iz ruke i rekla je ‘to su deca'”, prepri\u010dava Dragi\u0161a.<\/p>\n

Do zvani\u010dne potvrde pro\u0161lo je tri dana, vest je saznala od kom\u0161ija, ali ni telefonske linije nisu radile.<\/p>\n

\u201eJa sam odmah znala, jer sam znala da treba da krenu tad”, ka\u017ee majka.<\/p>\n

Dragi\u0161a je u to vreme bio mobilisan u Draga\u0161u, na granici sa Albanijom.<\/p>\n

Vratio se da identifikuje decu u Pri\u0161tini.<\/p>\n

\u201eNikolu sam prepoznao po krsti\u0107u, a Marija je imala lan\u010di\u0107.<\/p>\n

\u201eI majku sam prepoznao”, ka\u017ee Dragi\u0161a.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u010cekanje<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Petrovi\u0107 je godinu dana kasnije, 2000. bio u Beogradu u Komitetu za ratne zlo\u010dine, predao dokumentaciju i rekli su mu da \u0107e ga zvati ako ne\u0161to dodatno bude trebalo.<\/p>\n

\u201eOd tog do dana\u0161njeg dana niko me nije zvao, niti mi je neko javio bilo \u0161ta”, ka\u017ee za BBC.<\/p>\n

O\u010dekivao je da to bude put ka tu\u017ebi ili naknadi \u0161tete, iako ga \u201epare ne interesuju”.<\/p>\n

\u201e\u017divim tako silom, da ih obi\u0111emo na groblju, jer nema ko da ih obi\u0111e.<\/p>\n

\u201eNikola umesto da proslavi ro\u0111endan, ba\u0161 taj dan je sahranjen, na ro\u0111endan”, ka\u017ee Dragi\u0161a.<\/p>\n

Prema podacima\u00a0Hjuman rajts vo\u010da<\/a>\u00a0(HRV), organizacije koja se bavi ljudskim pravima, u bombardovanju SRJ je stradalo izme\u0111u 488 i 527 civila.<\/p>\n

U izve\u0161taju HRV navodi se da je identitet \u017ertava poznat u 69 od 90 slu\u010dajeva.<\/p>\n

I organizacija\u00a0Amnesti interne\u0161nal<\/a>\u00a0navodi podatak od pribli\u017eno 500 civila.<\/p>\n

Procena je da je broj poginulih civila pribli\u017eno 495 civila i 820 ranjenih, ali nije bilo dokaza da se pokrenu postupci po optu\u017ebi za genocid ili zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti, navodi se na sajtu Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ).<\/p>\n

NATO je priznao da je pravio gre\u0161ke tokom bombardovanja, kao i pogre\u0161ne procene.<\/p>\n

Izbor odre\u0111enih meta za napade mogle bi biti predmet pravne debate, dodaje se u izve\u0161taju\u00a0MKSJ<\/a>.<\/p>\n

Najure\u0111enije podatke ima nevladina organizacija\u00a0Fond za humanitarno pravo<\/a>\u00a0(FHP) na \u010dijem spisku se navodi da je od bombardovanja stradalo 452 civila Albanaca, Srba, Roma, Crnogoraca i ostalih.<\/p>\n

Poimeni\u010dni spisak FHP ima 756 ljudi, ukupno sa borcima Oslobodila\u010dke vojske Kosova, pripadnicima Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutra\u0161njih poslova Srbije.<\/p>\n

Poginulih pripadnika srpskih bezbednosnih slu\u017ebi bilo je 275, a boraca OVK 29.<\/p>\n

Koliko je civila i policajaca i vojnika poginulo direktno od NATO avijacije dr\u017eava Srbija nikad nije zvani\u010dno saop\u0161tila – uvek se govori o zbirnim brojkama, zajedno sa ljudima koji su stradali u sukobima na Kosovu.<\/p>\n

Na ova pitanja nisu odgovorili ni srpski ministri vojske i policije Neboj\u0161a Stefanovi\u0107 i Aleksandar Vulin.<\/p>\n

Iz Ministarstva odbrane i Ministarstva unutra\u0161njih poslova su nas, u nezvani\u010dnom razgovoru, uputili na knjigu \u201eJunaci otad\u017ebine”, \u010dije je tre\u0107e izdanje objavljeno 2019. godine u izdanju vojnog medija centra Odbrana.<\/p>\n

U toj knjizi su, sa fotografijama i kratkim biografijama, objavljeni podaci o borcima koji su pre, tokom i posle bombardovanja 1999. poginuli na razli\u010ditim zadacima.<\/p>\n

Me\u0111u njima je 275 policajaca i vojnika koji su poginuli direktno zbog napada NATO avijacije.<\/p>\n

Sa izuzetkom od nekoliko ljudi, svi nabrojani nalaze se i na spisku FHP-a, ali nije poznato da je neko od zvani\u010dnika saop\u0161tio tu brojku.<\/p>\n

Ta terminolo\u0161ka razlika –\u00a0poginuli tokom bombardovanja\u00a0<\/em>otvara mogu\u0107nost manipulacije ili nepreciznog tuma\u010denja, jer ostavlja prostor da se u \u017ertve ubroje i oni nastradali tokom sukoba na Kosovu izme\u0111u albanskih pobunjenika i bezbednosnih snaga re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n

 <\/p>\n

<\/h1>\n

Podaci iz knjige \u201eJunaci otad\u017ebine”<\/strong><\/h1>\n