{"id":187654,"date":"2021-09-24T14:34:55","date_gmt":"2021-09-24T13:34:55","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=187654"},"modified":"2021-09-24T14:35:43","modified_gmt":"2021-09-24T13:35:43","slug":"socioekonomska-pitanja-i-rekom-istrazivanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/socioekonomska-pitanja-i-rekom-istrazivanje\/","title":{"rendered":"Socioekonomska pitanja i REKOM: Istra\u017eivanje"},"content":{"rendered":"

Socioekonomska pitanja postaju sve va\u017enija tema na podru\u010dju tranzicijske pravde. Novi istra\u017eiva\u010dki projekat na tu temu razvijen je u saradnji sa Centrom za postkonfliktna istra\u017eivanja (CPI) i Fakultetom Royal Holloway, Univerziteta u Londonu. Projekat istra\u017euje socioekonomske faktore u kontekstu Inicijative za REKOM.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Socioekonomska dimenzija tranzicijske pravde<\/strong><\/p>\n

Mnogim zajednicama koje su pogo\u0111ene sukobom, socioekonomska pitanja su klju\u010dna u naporima suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u. Ali \u0161ta ta\u010dno podrazumijevamo pod socioekonomskim pitanjima u tranzicijskoj pravdi? Ona mogu uklju\u010divati pru\u017eanje socijalno-ekonomskih i pravnih lijekova nakon sukoba, poput reparacije ili materijalne naknade. Ona se tako\u0111er mogu baviti do\u017eivljajima zajednice \u010dija etni\u010dka grupa ljudi je iskusila razli\u010dite oblike nasilja ili nepravde tokom sukoba, a koje bismo mogli definisati kao socioekonomske faktore, poput uni\u0161tavanja domova ili li\u0161avanja osnovnih sredstava za \u017eivot. Socioekonomska dimenzija tranzicijske pravde tako\u0111er je usko povezana s politi\u010dkom ekonomijom sukoba koja istra\u017euje kako grupe koriste ekonomska sredstva u vojne svrhe i kako se ekonomija mijenja tokom rata, ali i poslijeratnog perioda kada se ekonomski sistem rekonstrui\u0161e \u010desto na na\u010dine koji mogu uticati na opseg i uspjeh procesa tranzicijske pravde.<\/p>\n

U praksi se mehanizmi tranzicijske pravde manje bave socioekonomskim pitanjima u odnosu na druga pitanja poput sudske odgovornosti za ratne zlo\u010dine, zlo\u010dine protiv \u010dovje\u010dnosti i genocid. Ovo se posebno osjeti u slu\u010daju biv\u0161e Jugoslavije, gdje je me\u0111unarodna zajednica koncentrirala svoje napore na Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za biv\u0161u Jugoslaviju \u2013 uklju\u010duju\u0107i \u010dinjenicu da je za ulazak u EU klju\u010dna saradnja sa Ha\u0161kim Tribunalom. Me\u0111utim, novija istra\u017eivanja po\u010dela su nam nuditi brojne uvide u va\u017enost ovih pitanja za podru\u010dje biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Uloga REKOM-a<\/strong><\/p>\n

Inicijativu za REKOM osnovale su tri vode\u0107e nevladine organizacije (Documenta<\/em><\/a> iz Zagreba, Fond za humanitarno pravo<\/em><\/a> iz Beograda i Centar za istra\u017eivanje i dokumentaciju<\/em><\/a> iz Sarajeva) kako bi se radilo na osnivanju Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i druga ozbiljna kr\u0161enja ljudskih prava po\u010dinjena tokom ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji koji su se dogodili izme\u0111u 1991. i 2001. godine. Kako su pro\u0161irivali koaliciju organizacija \u0161irom regiona, organizovali su konsultacije kako bi prikupili podr\u0161ku Inicijativi i razgovarali o postavci i obimu rada Komisije. Ovaj proces<\/a> je na kraju uklju\u010dio hiljade predstavnika civilnog dru\u0161tva iz cijelog regiona koji su u\u010destvovali u 128 konsultativnih sastanaka. Iz tog razloga, istra\u017eiva\u010di koji se bave REKOM-om zanimali su se za potencijal takvog regionalnog mehanizma tranzicijske pravde, te u kojoj mjeri on efikasnije nudi, za razliku od drugih mehanizama, pristup odozdo prema gore ili bolje odgovara na potrebe ljudi koriste\u0107i se drugim mehanizmima tranzicijske pravde, poput Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju.<\/p>\n

Iako cilj uspostavljanja regionalne komisije nije postignut i mo\u017ee se \u010diniti nedosti\u017enim, konsultacijski proces sam po sebi predstavljao je va\u017ean put za lokalne zajednice, \u017ertve rata, mlade i druge sektore civilnog dru\u0161tva jer su dobili priliku da raspravljaju o pitanju rje\u0161avanja problema pro\u0161losti na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije. Konsultacije su pru\u017eile priliku da se razgovara ne samo o mandatu REKOM-a, ve\u0107 i o iskustvima, potrebama i o\u010dekivanjima lokalnih zajednica i organizacija. Istra\u017eiva\u010di \u010desto vide konsultacije o REKOM-u kao dobro promi\u0161ljeni okvir tranzicijske pravde koji nam mo\u017ee dati va\u017ean uvid u to kako se ideje o pravdi, istini i miru mogu graditi. Dosada\u0161nja istra\u017eivanja o REKOM-u bavila su se mnogim pitanjima (od pomirenja<\/a> do rodnih pitanja<\/a>, sastava i inkluzivnosti inicijative<\/a> i razlika izme\u0111u lokalnih, nacionalnih i regionalnih debata<\/a>). Me\u0111utim, socioekonomska dimenzija tranzicijske pravde do sada nije bila centralna tema u istra\u017eivanjima REKOM-a. \u0160tovi\u0161e, \u010dak i letimi\u010dni pogled na neke transkripte otkriva da su socioekonomska pitanja bila prisutna tokom konsultacijskih procesa, no iako nisu bila dominantna u raspravama ipak zaslu\u017euju dodatnu pa\u017enju i istra\u017eivanje.<\/p>\n

 <\/p>\n

Istra\u017eivanje socioekonomskih pitanja i REKOM<\/strong><\/p>\n

U prethodnom istra\u017eivanju o REKOM-u koristile su se razli\u010dite metode istra\u017eivanja. Neke od njih oslanjale su se na intervjue sa direktnim i indirektnim u\u010desnicima Inicijative. Veliki se dio rada oslanjao na bogatstvo podataka iz transkripata konsultativnih sastanaka odr\u017eanih izme\u0111u 2006. i 2011. godine u cijeloj regiji. Najve\u0107i izazov s ovim transkriptima je njihova obimnost. Zbog toga su se neki istra\u017eiva\u010di koristili pristupima kvantitativnih ili mje\u0161ovitih metoda<\/a> za analizu podataka, dok su se drugi odlu\u010dili za kvalitativniju analizu manjeg uzorka transkripata. Svaka od ovih metoda mo\u017ee imati prednosti i nedostatke te biti prikladnija za odre\u0111ene vrste istra\u017eiva\u010dkih pitanja.<\/p>\n

Ovaj projekat se tako\u0111er bavi analizom transkripata. Tim istra\u017eiva\u010da iz CPI-a pro\u010ditao je 61 transkript REKOM-a i izvr\u0161io preliminarnu analizu na osnovu sheme rada koju je pripremila voditeljica projekta sa Fakulteta Royal Holloway, dr. Daniela Lai<\/a>. Po\u010detna faza projekta finansirana je sredstvima iz Fonda za istra\u017eivanje globalnih izazova Fakulteta Royal Holloway<\/a> i trajala je od po\u010detka marta do juna 2021.godine. Prvi cilj ovog projekta bio je mapiranje vrsta socioekonomskih tema koje su se pojavile tokom konsultacija s REKOM-om. Projekt je stoga zauzeo kvalitativni pristup baziran na identificiranje makro tema koje bi mogle voditi ka daljnjoj analizi u sljede\u0107im fazama projekta. Kako se projekt kre\u0107e naprijed, nadamo se da \u0107e preliminarni nalazi otvoriti agendu istra\u017eivanja o socioekonomskim pitanjima i REKOM-u. Sljede\u0107a pitanja su nastala preliminarnom analizom transkripata.<\/p>\n