{"id":186453,"date":"2021-03-11T11:39:14","date_gmt":"2021-03-11T10:39:14","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=186453"},"modified":"2021-03-19T15:20:02","modified_gmt":"2021-03-19T14:20:02","slug":"suocavanje-s-prosloscu-i-tranzicijska-pravda-na-zapadnom-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/suocavanje-s-prosloscu-i-tranzicijska-pravda-na-zapadnom-balkanu\/","title":{"rendered":"Suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u i tranzicijska pravda na Zapadnom Balkanu"},"content":{"rendered":"

U sredu, 10. marta 2021. godine je u organizaciji CROSOL \u2013 Platforme za me\u0111unarodnu gra\u0111ansku solidarnost Hrvatske i Documente<\/em> \u2013 Centra za suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u, odr\u017eana onlajn rasprava \u201eSuo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u i tranzicijska pravda na Zapadnom Balkanu\u201c. Rasprava se nadovezuje na zahteve Deklaracije vi\u0161e od 90 zapadnobalkanskih organizacija civilnog dru\u0161tva naslovljene \u201eSa ili bez Europske unije?\u201c nastale u maju 2020. godine, za vreme samita u Zagrebu odr\u017eanog u okviru hrvatskog predsedavanja Ve\u0107em EU.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Na teme vezane za usporeno procesuiranje ratnih zlo\u010dina, programe reparacija za \u017ertve rata, kulture pam\u0107enja i procese izgradnje poverenja govorili su: Nerzuk \u0106urak, Bekim Blakaj, Marko Milosavljevi\u0107, Tea Gorjanc Prelevi\u0107 i Sa\u0161a Petejan.<\/p>\n

Raspravu je moderirala voditeljica Documente <\/em>Vesna Ter\u0161eli\u010d<\/strong>.<\/p>\n

Redovni profesor na Fakultetu politi\u010dkih nauka Univerziteta u Sarajevu, Nerzuk \u0106urak<\/strong>, istakao je da neodgovorna kultura se\u0107anja u BiH, ali i ostalim zemljama na postjugoslovenskom prostoru, proizvodi nove naracije neprijateljstva. Neophodno je zato vr\u0161iti trajni pritisak na institucije i insistirati na odgovornoj kulturi se\u0107anja, jer kultura poricanja, kao vladaju\u0107a politi\u010dka paradigma, blokira kulturni, politi\u010dki i ekonomski razvoj regiona.<\/p>\n

Po njegovom mi\u0161ljenju, u dana\u0161njim dru\u0161tveno-politi\u010dkim okolnostima, osnivanje suda kakav je bio Me\u0111unarodni krivi\u010dni tribunal za biv\u0161u Jugoslaviju u Hagu ne bi bilo mogu\u0107e, \u0161to njegov zna\u010daj i zaostav\u0161tinu \u010dini jo\u0161 zna\u010dajnijim. On je podsetio da pravni mandat ovog suda nije bilo pomirenje, iako ono jeste bilo jedan od pri\u017eeljkivanih ishoda njegovog rada. Presude MKTJ, me\u0111utim, nisu uticale na promenu odnosa prema ratnim zlo\u010dincima u zemljama regije, pa je da bi se govorilo o unutra\u0161njim pitanjima koja se ti\u010du tranzicione pravde i ratnih zlo\u010dina jo\u0161 uvek potreban \u201evanjski faktor\u201c, a napori i rezultati civilnog dru\u0161tva ostaju zanemareni i nedovoljno podr\u017eani od strane dr\u017eavnih institucija. \u010cak i kada se \u010dini da podr\u0161ka postoji, vrlo brzo postane jasno da je ona samo deklarativna, \u0161to je najo\u010diglednije bilo na primeru podr\u0161ke presednika biv\u0161ih jugoslovenskih republika inicijativi za REKOM, koja je jako brzo nakon potpisivanja povu\u010dena.<\/p>\n

Tea Gorjanc Prelevi\u0107<\/strong>, izvr\u0161na direktorka Akcije za ljudska prava iz Podgorice, govorila je o va\u017enosti toga da procesuiranje ratnih zlo\u010dina ostane jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata i pridru\u017eivanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Po njenom mi\u0161ljenju, BiH je, za razliku od Crne Gore, napravila veliki korak u procesuiranju ratnih zlo\u010dina i time zaslu\u017eila status kandidata. Ona je istakla da je pomirenje na Zapadnom Balkanu va\u017ena tema i u kontekstu \u0161irem od ratova devedesetih, podse\u0107aju\u0107i na probleme u odnosnima Bugarske i Severne Makedonije.<\/p>\n

Sudsko procesuiranje ratnih zlo\u010dina pravi je odraz politi\u010dke volje i test vladavine prava, naro\u010dito za Crnu Goru, pred kojom je veliki izazov da posle istorijske promene vlasti obezbedi reformu pravosu\u0111a.<\/p>\n

Rad REKOM mre\u017ee pomirenja va\u017ean je kao vid zaloga za budu\u0107nost, da se \u010dak i kada vi\u0161e ne bude \u017eivih \u017ertava i po\u010dinilaca ostavi verodostojan trag i stvori legitimni, zajedni\u010dki narativ o tome \u0161ta se dogodilo.<\/p>\n

Bekim Blakaj<\/strong>, izvr\u0161ni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, ocenio je da su, dok su s jedne strane rezultati nedavno odr\u017eanih parlamentarnih izbora na Kosovu dokaz postojanja dobre prakse smenjivosti vlasti, s druge strane odnos nove Vlade prema dijalogu sa Srbijom\u00a0 i stav budu\u0107eg premijera Albina Kurtija da dijalog nije prioritet zabrinjavaju\u0107i.<\/p>\n

Civilno dru\u0161tvo na Kosovu, pre svega Fond za humanitarno pravo, dosledno se bavi temama pomirenja i tranzicioione pravde i vidi ih kao prioritet. FHP Kosovo prati sva su\u0111enja za ratne zlo\u010dine na Kosovu, od po\u010detka njihovog procesuiranja. Njihovi podaci govore da je do sada 116 gra\u0111ana Kosova bilo optu\u017eeno za ratne zlo\u010dine; 41 je oslobo\u0111eno, usled nedostatka dokaza, dok je drugih 41 osu\u0111eno, a ostali procesi su i dalje u toku.<\/p>\n

Veliki izazov procesuiranju ratnih zlo\u010dina na Kosovu predstavlja nedostatak saradnje izme\u0111u tu\u017eila\u0161tava Kosova i Srbije, kao i problem otkrivanja identiteta i zastra\u0161ivanja svedoka, koji \u010desto odustaju od svedo\u010denja.<\/p>\n

Govore\u0107i o stavu kosovske javnosti prema Specijalizovanim ve\u0107ima Kosova u Hagu, Blakaj je ocenio da je kosovska javnost od po\u010detka bila jednostrano protiv osnivanja ovih ve\u0107a, a da se \u010dak i oni koji su podr\u017eali osnivanje za to imali druga\u010diju, dnevnopoliti\u010dku motivaciju, te je retko ko govorio o pravdi za \u017ertve.<\/p>\n

Marko Milosavljevi\u0107<\/strong>, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji, je govore\u0107i o odnosu prema suo\u010davanju s pro\u0161lo\u0161\u0107u u izneo podatak da prema istra\u017eivanjima koje sprovodi ta organizacija veliki procenat stanovni\u0161tva Srbije ima mala ili nikakva saznanja o ratnim zlo\u010dinima po\u010dinjenim devedesetih godina na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Kao problem isti\u010de kulturu poricanja ali i instrumentaliaciju \u017ertava u dnevnopoliti\u010dke svrhe i nere\u0161en status civilnih \u017ertava rata, dok re\u0161enje vidi u inkluzivnoj kulturi se\u0107anja, pritisku na institucije i obrazovanju.<\/p>\n

Sa\u0161a Petejan<\/strong>, kustoskinja i novinarka iz Slovenije, izrazila je razo\u010daranje i \u017ealjenje \u0161to se Slovenija nije na aktivniji i \u017eustriji na\u010din priklju\u010dila procesima pomirenja i suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u. Iako vidi pozitivne pomake kada je o tome re\u010d, pre svega u obrazovanju, ona isti\u010de da proces denacifikacije u Sloveniji nikad nije okan\u010dan i da Sloveniji tek predstoji suo\u010davanje sa problemom \u201eotpisanih\u201c (izbrisanih) \u2013 dr\u017eavljanja SFRJ koji su poreklom bili iz drugih jugoslovenskih republika i koji su nakon progla\u0161enja samostalnosti Slovenije preko no\u0107i izgubili sva prava u toj zemlji \u2013 kao ratnog zlo\u010dina.<\/p>\n

 <\/p>\n

Pogledajte snimak rasprave:<\/p>\n

 <\/p>\n