{"id":186393,"date":"2021-02-26T11:29:13","date_gmt":"2021-02-26T10:29:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=186393"},"modified":"2021-03-16T10:25:19","modified_gmt":"2021-03-16T09:25:19","slug":"natasa-kandic-politicka-volja-i-dalje-presudna-za-istinu-o-nestalima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/natasa-kandic-politicka-volja-i-dalje-presudna-za-istinu-o-nestalima\/","title":{"rendered":"Nata\u0161a Kandi\u0107: Politi\u010dka volja i dalje presudna za istinu o nestalima"},"content":{"rendered":"

Bez politi\u010dke volje, nema re\u0161enja, jo\u0161 jednom je ponovila Nata\u0161a Kandi\u0107, predstavnica Fonda za humantirano pravo, organizacije poznate po skupljanju dokaza i saznanja o ratnim zlo\u010dinima.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

\u201cStalno se govori o brojkama i humanitarnom pitanju ali nikako da vidimo politi\u010dku volju u smislu informacija o otkrivanju novih masovnih grobnica\u201d, podvukla je Kandi\u0107 tokom online prezentacije u organizaciji REKOM-a (Regionalna komisija za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima).<\/p>\n

Fokus tokom rasprave je bio na pitanju nestalih u BiH, odnosno na Kosovu, gde se u ovom trenutku i dalje kao nestali vodi preko 1.600 osoba, od kojih je ve\u0107ina iz redova albanske zajednice.<\/p>\n

 <\/p>\n

Upotreba oznake dr\u017eavne tajne?<\/strong><\/p>\n

Predrag Mileti\u0107, jedan od istra\u017eiva\u010da FHP-a, koji se dugi niz godina bavi rasvetljavanjem sudbine nestalih lica tokom rata na Kosovu, je podsetio da je Krivi\u010dni Tribunal za biv\u0161u Jugoslaviju naj\u010de\u0161\u0107e donosio osloba\u0111aju\u0107e presude kada se radilo o nestalim licima, jer nije bilo dovoljno dokaza o tome \u0161ta se de\u0161avalo sa njima.<\/p>\n

\u201cNakon usvajanja Zakona o pristupu informacijama od javnog zna\u010daja, vi\u0161e puta smo se obra\u0107ali institucijama, prvenstveno Vojsci i Policiji, ali su u ve\u0107ini slu\u010dajeva odbili da podele informacije. Postoji dokumentacija koja nam je nedostupna i progla\u0161ena dr\u017eavnom tajnom\u201c, podvla\u010di Mileti\u0107.<\/p>\n

Na to je Nata\u0161a Kandi\u0107 konstatovala da Me\u0111unarodni krivi\u010dni sudovi mogu da doprinesu ravetljavanju po\u010dinjenih zlo\u010dina vi\u0161e nego doma\u0107i jer \u201ciskustvo pokazuje koliko rad doma\u0107ih sudova zavisi od politi\u010dke volje”.<\/p>\n

\u201cMi jo\u0161 uvek imamo veliki broj nestalih sa po\u010detka rata na Kosovu, iz 1998. godine, i ono \u0161to nakon 21 godine treba posebno da zabrinjava je da imamo jako puno nestalih starijih ljudi i ne mogu da govorim a da ne pomenem da je skoro 30 staraca i starica nestalo 1. juna 1998. iz sela u okolini op\u0161tine De\u010dani. To se desilo nakon \u0161to su tamo bile srpske snage, \u010dak ima indicija da je bilo pripadnika Jedinice za specijalne operacije. Mi jo\u0161 uvek ne znamo \u0161ta se desilo sa tim starim ljudima, koji su imali vi\u0161e od 60 godina\u201d, rekla je Kandi\u0107.<\/p>\n

\u201cGenerali, koji se u Srbiji danas slave, moraju da daju podatke \u0161ta se de\u0161avalo na podru\u010duju Kraljana (op\u0161tina \u0110akovica), gde su odneta tela i gde se nalaze posmrtni ostaci\u201d.<\/p>\n

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u Kranjanima je 4. aprila 1999. godine ubijeno oko 80 osoba.<\/p>\n

Spomenula je i selo Mu\u0161uti\u0161te kod Prizrena, gde su tokom bombardovanja ostali stariji Albanci koji su potom nestali.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

U BiH postojalo najmanje 1.500 logora<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, istra\u017eiva\u010di iz Udru\u017eenja za tranzicionu pravdu, odgovornost i se\u0107anje (TPOS) u Bosni i Hercegovini i Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu (CDTP) su prezentovali informacije do kojih su do\u0161li tokom vi\u0161egodi\u0161njeg rada u prikupljanju podataka o logorima na teritoriji Bosne i Hercegovine (BiH).<\/p>\n

Mirna Alibegovi\u0107, Benjamin Sabljica i Zlatica Gruhonji\u0107 su prikupili podatke o 950 od najmanje 1.500 logora i drugih objekata u BiH u kojima su se dr\u017eali zarobljenici tokom rata.<\/p>\n

Ina\u010de, postojanje izme\u0111u 300 i 350 logora, zatvora i drugih javnih i privatnih objekata u kojima su izvr\u0161eni ratni zlo\u010dini prema vojnim zarobljenicima i civilnim zato\u010denicima, utvr\u0111eno je presudama Ha\u0161kog tribunala, Suda BiH i drugih nacionalnih sudova.<\/p>\n

Mirna Alibegovi\u0107 je navela da je na teritoriji op\u0161tine Br\u010dko, gde su srpske snage 1. maja 1992. godine izvele napad, do\u0161lo do te\u0161kih zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti kada je nakon 3. maja iste godine bilo zarobljeno nesrpsko stanovni\u0161tvo.<\/p>\n

Najve\u0107i logor na podru\u010dju Br\u010dkog bio je logor Luka koji je postojao od 7. maja do 9. jula 1992. i kroz koji je pro\u0161lo oko 3.000 civila, uklju\u010duju\u0107i \u017eene i decu hrvatske i bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti.<\/p>\n

Alibegovi\u0107 je navela da su zarobljenici svedo\u010dili o psihi\u010dkom i fizi\u010dkom maltretiranju, odnosno hranu i vodu su dobijali tek da pre\u017eive. Zarobljenici su se brutalno tukli, a \u017eene silovane.<\/p>\n

\u201cMe\u0111u licima koji su u\u010destvovali u zlostavljanju zarobljenika bila je Monika Karamili\u0107 koja je zarobljenika A udarala po celom telu a onda bi Monika donela fla\u0161u sa sonom kiselinom i terala ga da se njome umije\u201d, navela je Alibegovi\u0107 jedan od primera mu\u010denja zarobljenika u logorima u BiH.<\/p>\n

Moniku Karamili\u0107 je Me\u0111unarodni tribunal za ratne zlo\u010dine osudio na dve i po godine zatvora.<\/p>\n

U logoru Luka, srpske snage su ubile na stotine civila a Me\u0111unarodni tribunal je utvrdio da je za ve\u0107inu zlo\u010dina bio odgovoran Goran Jelisi\u0107. On je osu\u0111en na 40 godina zatvora.<\/p>\n

Osim logora Luka na teritoriji podru\u010dja Br\u010dko postojalo je jo\u0161 osam logora u kojima su se nalazili Bo\u0161njaci i Hrvati.<\/p>\n

Tako\u0111e, u Br\u010dkom su postojali i objekti koji su se koristili za zarobljavanje Srba a formirani su septembra 1992. godine kada su zdru\u017eene snage Armije BiH i HDA-a izvr\u0161ile napad na 19 sela u okolini Br\u010dkog.<\/p>\n

Jedan od najzna\u010dajnijeg objekta bio je Dru\u0161tveni dom u kome je bilo zarobljeno oko 300 srpskih civila.<\/p>\n

\u201cBili su sme\u0161teni u maloj sali a usled nedostatka prostora morali su spavati na betonu, okrenuti na stranu. Nu\u017edu su tokom no\u0107i vr\u0161ili u toj prostoriji a preko dana su izvo\u0111eni van i bili izlo\u017eeni fizi\u010dkom maltretiranju\u201d, precizirala je Alibegovi\u0107.<\/p>\n

Osnovni sud Br\u010dko Distrikta osudio je Galiba Had\u017ei\u0107a na tri, a Nijaza Hod\u017ei\u0107a na godinu zatvora zbog zlo\u010dina nad civilima i ratnim zarobljenicima srpske nacionalnosti po\u010dinjenih u Dru\u0161tvenom domu.<\/p>\n

Benjamin Sabljica je naveo da je na podru\u010duju op\u0161tine Mostar bilo 15 logora od kojih je najve\u0107i bio Heliodrom. Osnovan je septembra 1999. godine a u njemu su se nalazili uglavnom Bo\u0161njaci a fizi\u010dka zlostavljanja su bila svakodnevna.<\/p>\n

Samo u prvom talasu je dovedeno preko 2.000 civila.<\/p>\n

\u201cStra\u017eari su \u010desto dolazili u svla\u010dionicu, tukli su ih palicama dok se ne bi onesvestili. Zarobljenici su se vodili na prisilne radove i \u017eivot im je bio ugro\u017een\u201d, rekao je Sabljica.<\/p>\n

Pored dokumentovanja objekata za zarobljavanje, istra\u017eiva\u010di TPOS-a i CDTP-a su istra\u017eivali i mesta zarobljavanja koja se navode u evidencijama udru\u017eenja logora\u0161a, medijskim izve\u0161tajima, publikacijama, izve\u0161tajima Komisije eksperata UN, vlada, me\u0111unarodnih nevladinih organizacija za ljudska prava i u drugim izvorima.<\/p>\n

Do sada su dokumentovali preko 600 javnih i privatnih objekata, me\u0111u kojima su pored zatvora, policijskih stanica i kancelarija, kasarni, baraka i hangara nekada\u0161nje JNA, i u\u010dionice osnovnih i srednjih \u0161kola, fabrike, hoteli, restorani, sportske sale, privatne ku\u0107e, \u0161tale, tuneli, bunkeri, podrumi i razni napu\u0161teni objekti.<\/p>\n

 <\/p>\n

Sandra Cvetkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

\n

Ovaj tekst je preuzet sa portala www.slobodnaevropa.org<\/a><\/em>.<\/p>\n

 <\/p>\n

Pogledajte pregled prezentacije istra\u017eivanja:<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n